Kad ljubav zaboli, III

Autor: Milica Mitrović

FOTO: Tumblr

Pred kraj godine uvek se osvrćemo na onu koja je za nama, šta smo u njoj uradili, šta nismo, a mogli smo. Sabiraju se utisci, sumiraju rezultati i prave novi planovi. Ovaj, poslednji u nizu tekstova na temu nasilja nad ženama biće i moj poslednji tekst u 2013. Nadam se da su tekstovi doprineli da se upoznamo i bolje razumemo problem nasilja nad ženama u Srbiji. Ako sam uspela u tome, u 2014. ću ući ponosna na taj uspeh!

„Nasilje u porodici nije nešto što se dešava nekim ženama, kao izolovan incident. To se dešava velikom broju žena svih društvenih slojeva, starosnih doba i stepena obrazovanja.” Jelena Petrović-Desnica sociološkinja

Neki od najčešćih razloga za ostanak u zajednici sa nasilnikom koje navode žene-žrtve nasilja u porodici su: nada u promenu nasilnika, nepostojanje „sistema podrške“ u vidu prijatelja, šire porodice i okoline, vera u izlečenje (ukoliko je nasilnik i zavisnik), strah od posledica odlaska, ali i društveno poricanje.

U društvu poput našeg se nasilje nad ženam trivijalizuje kroz uveliko konstruisane uloge polova.
Takođe je vešto upakovano u tradiciju i religiju. Žena, dakle tradicionalno ima daleko manju moć od muškarca.Tako je položaj žena u nemilosti verovanja u neke od mitova kojima se nasilje podržava:

- Žena se definiše kroz ulogu supruge, majke i domaćice.

Ona je vredna, radna i pre svega pokorna. Treba da ćuti i trpi sve što pred nju biva postavljeno kao zahtev.

„Razlikujmo bitno pokornost od poslušnosti i u porodičnom životu i u narodnom životu i u državnom životu. Nikako pokoran biti.“ Vladeta Jerotić

Žena je pre svega individualno biće sa svojim željama i potrebama i važno je reći da trpljenje nasilja nije pokazatelj dobrote žene.Trpeći nasilje žena neće sačuvati porodičnu sreću. Šta više, velike su šanse da će deca poučena primerom svojih roditelja u budućnosti preuzeti njihove obrasce ponašanja. Tako postoji veća šansa da će muško dete primenjivati ponašanje preuzeto od oca, odnosno, da će u porodičnom životu posegnuti za fizičkim nasiljem i time preuzeti ulogu nasilnika, dok će žensko dete, verovatno biti trpeljivo prema nasilju i vrlo moguće žrtva po uzoru na majku.

- Problemi supružnika su njihova stvar.
Zaista? Čak i kada su supružnici vaši porodični prijatelji, komšije ili rođaci? Ako vaše dete (u slučaju da je reč o komšijama) sluša viku, lomnjavu i viđa pretučenu komšinicu, a vi se ponašate kao da se ništa ne događa? Razmislite kakvu mu poruku šaljete takvim izbegavanjem.
„Nasilje u porodici nije samo unutrašnji problem porodice ili žene. To je i ozbiljan društveni problem kome zajednica mora da pokloni potrebnu pažnju.” Jelena Petrović-Desnica

- Žena je kriva.
O ovom mitu sam pisala u prethodnim tekstovima. Nije na odmet još jednom ponoviti: Žena nije ni na koji način odgovorna za nasilje koje trpi. Žene ne provociraju nasilje svojim ponašanjem.

Jedan od naćina da se nasilje spreči jeste prevencija. Smatram da su daleko manje šanse da nasilje prihvatite kao svoju svakodnevicu ako imate:
- Svest da je nasilje prisutno i da je za nasilje kriv isključivo nasilnik i da ono nije sramota žrtve
- Sposobnost da razgovaramo o tome i učinimo temu prisutnom u svojoj okolini
- Informacije o tome šta je sve nasilje i koje su njegove vrste, kao i informacije o tome kome se obratiti za savet ili pomoć
- Odgovornost kao pojedinca i svest o tome da možemo i treba da reagujemo

Što se žena žrtava tiče veoma su važni sledeći faktori:
- Osvestiti da se dešava nasilje nad nama, da to nije ništa ni sramotno niti retko ali nije nešto što trebamo da trpimo. Bitno je shvatiti da imamo pravo na život bez nasilja
- Ekonomska nezavisnost; ovaj faktor veoma je bitan, jer ukoliko žena ima svoj posao i prihode, odlazak od nasilnika je daleko lakši
- Krug prijatelja i podrške, roditelji, najbolja prijateljica, brat, neko u koga imate poverenja da mu poverite problem i ko će vas podržati u vašoj borbi. Potražiti pomoć prijatelja ali i nadležnih institucija.
- Edukacija i informisanost su i ovde veoma važan faktor, potrebno je edukujemo o svojim pravima i mogućnostima kako da postupamo u datoj situaciji

Neki od sajtova gde se možete informisati su:
Autonomni ženski centar
Hoću da znaš
Sigurna kuća

Organizacije koje se bave zaštitom i koje su nadležne:
Policija, Tužilaštvo, Prekršajni sud, Centar za socijalni rad.

Nasilje u porodici koje se dešava na nivou Srbije možete prijaviti na broj: 0800-100-600

„Ženu treba uzeti za ono što jeste, i ne pokušavati da je izgrađujemo bolje nego što je Bog napravio; a ako se žena uzme za onakvu kakva je odista, ona može još doneti čoveku neizmerno puno radosti." - Jovan Dučić