Никада клијенту немојте рећи НЕ! Са таквим ставом водите себе у финансијску и психичку пропаст. НЕ значи НЕ и у послу и у животу је потребно вероватно исто као и ДА. Дуго сам се опирао томе да говорим „не“ и добро ми је ишло што се тиче тога. АЛи довео сам се до тога да ми је много битније шта мисле и како пролазе други људи него шта ја мислим и како ја пролазим.
У послу је битно да гледате прво себе. Јер уколико ви не постојите као пословни субјект, без обзира на то шта радите и чиме се бавите, ваши су клијенти такође у „минусу“, ваши потенцијални клијенти губе, ваша конкуренција је опуштенија и мање се труди и на крају а то је и најбитније ви не профитирате. Радите прво за себе, тек онда за друге, тајна је само у томе да не треба радити ПРОТИВ било кога.
Слиепо испуњавање жеља клијентима или пословним партнерима ставља нас у подређени положај јер ће с временом људи препознати вас и ваше пословање као бескичмењака који ће учинти све да задовољи њихове хирове. Од вас ће тада тражити немогуће ствари и биће јако разочарани и увријеђени ако случајно то не испуните (јер би у том случају изгубили). С друге стране ако испуните нешто што нико други не би, он ће то сматрати нечим сасвим нормалним и наравно неће ценити ваш труди и самим тим ће ваша награда изостати.
Неопходно је поставите чврсте границе тако да се у сваком тренутку зна испод чега се не иде и испод чега се не исплати ићи нити има логике. Границу ћете увек поставити на висини за коју мислите да довољно вредите. Не спуштајте критеријуме зато што би вам то у будућноти могло донети посла. Наравно, увијек ће бити оних који се могу из било ког разлога спустити испод вас. Можда раде нелегално или су тек почели с послом и не знају за периферне трошкове и проблеме. Можда једноставно могу набавити материјал повољније од вас. Немојте да вас забрињава што је неко изабрао другу понуду.
Од почетка пословања сам ишао линијом да не треба рећи „не“. Кад сам се довео у ситуацију да сам готово пропао, видео сам да то баш и нема смисла. Иако нисам склапао јако лоше договоре нисам успевао функционисати зато што су људи с временом увидели моју политику „не реци НЕ“ и лагано су то почели искоришћавати. То иде готово неприметно и човек се осећа јако поносан што је другачији од других, људи те гледају са захвалношћу. А онда се тај тренд почне мењати. Мало по мало то постаје нормално и мораш све мање и мање говорити не док не дођеш у ситуацију да се питаш: Па добро где ја то грешим? Радим као мајмун, дан и ноћ, свима испуњавам жеље као Божић Бата и на крају увек остане нешто с чим ти људи којима ниси говорио „не“ ипак буду незадовољни.
Пре неколико дана сам разговарао с пословним партнером који је велики потрошач одређенг материјала и предложим му пријатеља који тај материјал продаје. Продавач из ове приче је тренутно у мало критичном стању са пословањем (како симптоматично). Назовем човјека и кажем да ми је потребан материјал, можеш ли ићи испод цене од x динара? Он каже: могу ниже и даћу му по нижој цени али реци му да је то минимално да ја на томе готово ништа не зарађујем. Нисам могао пред пословним партнером, питати га зашто то онда уопште радиш ако ти се не исплати? Заиста, није ни чудо да тако стоји са пословањем кад не може рећи не.
С времена на вриеме потребно је направити уступак у ставовима, али то је то не сме постати пракса и ту ситуацију треба знати препознати. Осим тога, уступци се могу радити у мањим системима и фирмама. У великом систему се не смеју правити ни мали уступци, иако се у том то може изазвати губитак. То може отворити пукотину за коју прети поасност да се претвори у велику рупу у коју ће увући целу компанију.
Извор: www.imamnovac.com
_thumb1.jpg)
_thumb2.jpg)
