Nikada klijentu nemojte reći NE! Sa takvim stavom vodite sebe u finansijsku i psihičku propast. NE znači NE i u poslu i u životu je potrebno verovatno isto kao i DA. Dugo sam se opirao tome da govorim „ne“ i dobro mi je išlo što se tiče toga. ALi doveo sam se do toga da mi je mnogo bitnije šta misle i kako prolaze drugi ljudi nego šta ja mislim i kako ja prolazim.
U poslu je bitno da gledate prvo sebe. Jer ukoliko vi ne postojite kao poslovni subjekt, bez obzira na to šta radite i čime se bavite, vaši su klijenti takođe u „minusu“, vaši potencijalni klijenti gube, vaša konkurencija je opuštenija i manje se trudi i na kraju a to je i najbitnije vi ne profitirate. Radite prvo za sebe, tek onda za druge, tajna je samo u tome da ne treba raditi PROTIV bilo koga.
Sliepo ispunjavanje želja klijentima ili poslovnim partnerima stavlja nas u podređeni položaj jer će s vremenom ljudi prepoznati vas i vaše poslovanje kao beskičmenjaka koji će učinti sve da zadovolji njihove hirove. Od vas će tada tražiti nemoguće stvari i biće jako razočarani i uvrijeđeni ako slučajno to ne ispunite (jer bi u tom slučaju izgubili). S druge strane ako ispunite nešto što niko drugi ne bi, on će to smatrati nečim sasvim normalnim i naravno neće ceniti vaš trudi i samim tim će vaša nagrada izostati.
Neophodno je postavite čvrste granice tako da se u svakom trenutku zna ispod čega se ne ide i ispod čega se ne isplati ići niti ima logike. Granicu ćete uvek postaviti na visini za koju mislite da dovoljno vredite. Ne spuštajte kriterijume zato što bi vam to u budućnoti moglo doneti posla. Naravno, uvijek će biti onih koji se mogu iz bilo kog razloga spustiti ispod vas. Možda rade nelegalno ili su tek počeli s poslom i ne znaju za periferne troškove i probleme. Možda jednostavno mogu nabaviti materijal povoljnije od vas. Nemojte da vas zabrinjava što je neko izabrao drugu ponudu.
Od početka poslovanja sam išao linijom da ne treba reći „ne“. Kad sam se doveo u situaciju da sam gotovo propao, video sam da to baš i nema smisla. Iako nisam sklapao jako loše dogovore nisam uspevao funkcionisati zato što su ljudi s vremenom uvideli moju politiku „ne reci NE“ i lagano su to počeli iskorišćavati. To ide gotovo neprimetno i čovek se oseća jako ponosan što je drugačiji od drugih, ljudi te gledaju sa zahvalnošću. A onda se taj trend počne menjati. Malo po malo to postaje normalno i moraš sve manje i manje govoriti ne dok ne dođeš u situaciju da se pitaš: Pa dobro gde ja to grešim? Radim kao majmun, dan i noć, svima ispunjavam želje kao Božić Bata i na kraju uvek ostane nešto s čim ti ljudi kojima nisi govorio „ne“ ipak budu nezadovoljni.
Pre nekoliko dana sam razgovarao s poslovnim partnerom koji je veliki potrošač određeng materijala i predložim mu prijatelja koji taj materijal prodaje. Prodavač iz ove priče je trenutno u malo kritičnom stanju sa poslovanjem (kako simptomatično). Nazovem čovjeka i kažem da mi je potreban materijal, možeš li ići ispod cene od x dinara? On kaže: mogu niže i daću mu po nižoj ceni ali reci mu da je to minimalno da ja na tome gotovo ništa ne zarađujem. Nisam mogao pred poslovnim partnerom, pitati ga zašto to onda uopšte radiš ako ti se ne isplati? Zaista, nije ni čudo da tako stoji sa poslovanjem kad ne može reći ne.
S vremena na vrieme potrebno je napraviti ustupak u stavovima, ali to je to ne sme postati praksa i tu situaciju treba znati prepoznati. Osim toga, ustupci se mogu raditi u manjim sistemima i firmama. U velikom sistemu se ne smeju praviti ni mali ustupci, iako se u tom to može izazvati gubitak. To može otvoriti pukotinu za koju preti poasnost da se pretvori u veliku rupu u koju će uvući celu kompaniju.
Izvor: www.imamnovac.com
_thumb1.jpg)
_thumb2.jpg)
