Када чикање престане да буде смешно

Autor: Драгана Миловановић

Фригидност или феминизам? Шала или увреда? Slučaj profesora Čedomira Čupića привукао је доста супротстављених реакција, мада се прашина сада слегла – бар до следећег сочног скандала. У овом коментару нећу се бавити оптужбама за сексуално узнемиравање које нису судски доказане, чаркама између професора које су јавна тајна нити акадамским успесима и квалитетима овог професора као педагога. Свакако се нећу бавити тиме да "има горих од њега" зато што то није никакав изговор или решене јер је чист пример замене теза. Писаћу о ономе што сваки студент који је посетио његова предавања зна – да ту и тамо уме да убаци анегдоте и упутства са јасно сексуалном конотацијом – и зашто је то проблематично.

Прво, ствара се неакадемска атмосфера на предавањима која треба да помогну студентима да лакше савладају градиво. Како професор Чупић не предаје сексуално образовање већ социологију и медијску етику, његове шале никако не помажу да се боље разуме нпр. структура друштва или принцип фер извештавања. Но, чак и ако не схватимо концепт предавања толико ригидно, опет се ствара непријатна атмосфера, пре свега за студенткиње. Углавном су досетке о Њеним атрибутима, а савети о томе како задовољити Њу. Овакве представе су обично генерализоване и стереотипне, али пошто је секс у питању, и забавне. Да ли? Да су у питању шале о кухињи и домаћицама, било би више мрштења, зар не? А ипак, у оба случаја је у питању стереотипно представљање жена. Какву то поруку треба да пошаље – да је у реду понашати се тако? Ако може у академској установи, зашто не би могло у свакодневном животу?

Такође, секс је приватна ствар и некоме може бити непријатно уколико се тако о њему прича, посебно ако сте дошли на предавање да бисте се спремили за факултетски, не животни испит. Нема потребе да постоји такво интимизирање и ортаклук између професора и студената. То шкоди радној атмосфери и самом ауторитету професора који стиче репутацију неозбиљног, непрофесионалног, чак перверзног човека коме није место за катедром. Ако се већ многи професори жале да им је Болоња скратила предмете за по семестар и више, онда не треба да троше ни своје ни туђе драгоцено време. Да ли се овако скида табу са сексуалних тема? Заправо – не, јер хетеросексуални секс више није толико контроверзан (ето, и бура о "Педесет нијанси сиве" се стишала), а поменути професор није причао о нпр. хомосексуалности која је још увек "пипава". Ни не треба, осим ако то није предмет предавања. Наравно да секс као феномен треба да се изучава и анализира на универзитету, али не кроз банализацију.

Овде нису проблем "фригидне феминисткиње" које се буне и чак јачају патријархат јер приказују жене као неспособне за сексуални ужитак. Проблем је што се преко оваквих ситуација прелази уз велику помпу, али без резултата. Ласцивно шегачење је у реду све док је духовито за све који у њему учествују. Не треба окретати главу и превртати очима на овакве жалбе. Свака институција треба да створи механизам како се оне могу решити – шта је сексуално узнемиравање, коме се жртва може обратити, како да се оптужени заштите од лажних оптужби итд. То треба да буде упутство са конкретним корацима, а не само нормативна, општа одређења "ми то не подржавамо". Нико не треба да се осећа и као да је жртва самог система – против тога нема одбране, само стид.

***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? ЦВ и један текст пошаљите на оффице@иСербиа.рс, са назнаком "Пријава / новинар". Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностимаа OVDE

Odricanje od odgovornosti