Fotografija: www.groovebd.com
Ovog puta otkrićete kakve se priče kriju iza najpoznatijih fotografija na svetu...
Bitlsi i Abbey road
Davne ’69. Bitlsi su „prešli ulicu“ i ušli u istoriju fotografije. Ova čuvena fotografija, koju je napravio Ijan Mekmilan, nalazi se na omotu njihovog poslednjeg snimljenog albuma Abbey Road. Brojne teorije zavere vezuju se za ovu sliku. Za fanove opsednute Bitlsima ovo je bio glavni dokaz bizarne teorije - da je Pol Mekartni, u stvari, mrtav.
Naime, Pol je poginuo u saobraćajnoj nesreći, i zamenjen je dvojnikom. Članovi benda su osećali krivicu zbog obmane, tako da su postavili skrivene tragove na omot albuma koji upućuju fanove na „pravu“ priču. Tako da danas, uprkos odličnom Mekartnijevom zdravlju, teoretičari zavere insistiraju da ćete, ukoliko se udubite u sliku, svuda videti simboliku vezanu za smrt.
Sa druge strane, neki smatraju da ova fotografija predstavlja Polovu sahranu. Džon Lenon, obučen u belo, predvodi ih i simbolizuje sveštenika; Ringo Star je u žalosti, dok Pol bos korača za njim – postoji verovanje da se treba sahraniti bez cipela, jer cipele nisu potrebne u Raju. Džordž Harison nosi isprljane farmerke, što simbolizuje grobara.
Ono što je sigurno - ova fotografija predstavlja jednu od najznačajnijih omota u istoriji, iz dva razloga – nijedan drugi omot nije toliko imitiran, niti je izazvao veći broj teorija zavere.
Monah koji gori
U junu, ’63.godine Thich Quang Duc, budistički monah, zapalio je sebe na raskrsnici u Sajgonu, u Vijetnamu. Protestvovao je protiv progona budista od strane južnovijentnamske Vlade, pod vođstvom Ngoa Din Dijema. Očevici tvrde da su Quang Duc i još najmanje dva monaha došli kolima do raskršća, da je zatim on izašao iz auta, zauzeo tradicionalni lotusov položaj, te da su mu monasi pomogli i polili ga benzinom. Zapalio je sebe šibicom, i izgoreo za svega nekoliko minuta.
Jedini fotograf koji je zabeležio ovaj šokantni trenutak bio je Malkolm Braun. Nagrađen je Pulicerovom nagradom, a njegova fotografija proglašena je najboljom te godine.
Bio sam previše šokiran da bih plakao, suviše zbunjen da bih hvatao beleške ili postavljao pitanja, previše zbunjen da bih čak i razmišljao... Dok je goreo nijedan mišić nije pomerio, nikakav zvuk nije izustio, njegova pribranost u oštrom kontrastu sa jecajima ljudi oko njega - reči su Dejvida Halberstama, reportera Njujork Tajmsa i jednog od očevidaca.
Devojčica iz Avganistana
Portret devojke načinjen u izbegličkom kampu u Avganistanu 1985. godine. Gotovo slučajno uhvaćen, taj portret postaje najpoznatija fotografija svih vremena. Devojka, čiji se identitet dugo nije znao, postala je simbol rata u Avganistanu, ali i izbeglica širom sveta. Sa svega dvanaest godina, našla se na naslovnoj strani magazina „Nacionalna geografija“.
Stiva Mekurija, autora ovog portreta, povezivali su sa Da Vinčijem i njegovom Mona Lizom, nazivajući fotografiju devojke Avganistanska Mona Liza.
Identitet Avganistanske devojčice preko 17 godina bio je nepoznat. Iako je Mekuri nekoliko puta pokušavao da je pronađe, uspeo je tek 2002. godine. Vratila se u svoje rodno mesto iz izbegličkog kampa...
Svoj portret nije videla sve do trenutka kada su je ponovo pronašli 2002.godine.
Poljubac na Tajms Skveru
Fotografija koja je završila Drugi svetski rat – američki mornar koji ljubi medicinsku sestru i proslavlja predaju Japana i završetak rata. S obzirom na to da je Alfred Ajzenšted fotografisao sva dešavanja na Tajms Skveru, nije imao priliku da zapiše imena dvoje mladih u zagrljaju.
Prema Alfredovim rečima, mornar je trčao ulicom i grlio sve devojke koje su mu bile na vidiku. Potrčao je za njim, u potrazi za dobrom fotografijom. U jednom trenutku video ga je u zagrljaju sa devojkom obučenom u belo. Uhvatio je trenutak kada ju je poljubio, primećujući da je ona imala haljinu neke druge boje, nikada ne bi obratio pažnju, a ova fotografija ne bi ugledala svetlost dana.
Mladi mornar i medicinska sestra nisu se poznavali. Njihovi identiteti ostali su misterija sve do prošle godine kada je objavljena knjiga koja govori o tom susretu. A ta neobična bajka dvadesetog veka biće ispričana neki drugi put...
***
Volite da pišete u slobodno vreme? Želite da vidite svoje tekstove na portalu iSerbia? Nije potrebno iskustvo, već samo želja i ideje! CV i jedan tekst pošaljite na [email protected], sa naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 - 35 godina Prijem novih dopisnika vrši se najkasnije svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
_thumb2.jpg)
