Фацебоок је учинио да заборавимо да пазимо на то кога пуштамо у своју интиму и коме смо све доступни. Ако бисте сада обрисали све своје Фацебоок пријатеље, да ли би се они наљутили?
Autor: Dragana Milovanović
Страшно смо заузети и брзи, понекад јурцамо као муве без главе, наше сатнице су густе – чиста је срећа што постоје друштвене мреже помоћу којих успевамо да постигнемо сва своја пријатељства! Претерујем? Можда, али када би ванземаљац дошао на Земљу и видео како највише комуницирамо и са колико људи одједном, било би му јасно да има посла са 110% друштвеним бићима. Ипак, после неколико дана, исти ванземаљац би се запитао како имамо времена да попуњавамо анкете, лајкујемо и постујемо, а немамо времена да се видимо очи у очи и зашто остајемо невидљиво повезани са неким када кликнемо на "хиде"?
Размислите – ко су ваши Фацебоок пријатељи? Када нас путеви одведу на различите географске локације, дивно је имати начин за одржавање везе са драгим људима. Можда нисмо физички заједно, али пратимо једни другима животе, желимо да знамо шта има ново. Ипак, када нас путеви одведу на различите таласне дужине, различите менталне локације, толико различите да нам особа престане бити драга, зашто нам њене догодовштине још увек искачу у "невс феед"-у? Зашто је толико тешко кликнути "унфриенд"?
Десило се да смо у једном тренутку превише важности доделили дигиталној комуникацији. Почело је са СМС порукама, сада су на ред дошли твитови и статуси. Реченица "сликај ме за Фејсбук" може бити речена саркастично, али немојмо се заваравати – ако имамо активан профил желимо да други знају шта нам се дешава. Прија нам пажња сваког лајка. Најдража нотификација нам је коментар. Прекид једне такве, ма колико површне интеракције, озбиљна је ствар. Она значи да на том простору где сви знамо све о свакоме, постоји неко о коме не желимо да знамо ништа.
Да ли ћу се јавити особи коју сам унфриенд-овала ако је сретнем на улици (а срешћу је сигурно, по Марфијевом закону)? Да. Посебно зато што су разлози тог "радикалног" потеза углавном: статуси о приватним детаљима који ме не занимају, увредљиви или неаргуметновани политички ставови, негативни коментари на свачији садржај и сл. То није разлог за непристојно понашање уживо, али јесте за очување чистог онлајн простора. Превише времена проводим на Фацебоок-у да би ми се подизао притисак сваки пут када видим нечији статус.
Сада ће неко рећи – постоји опција "хиде"! Тако културно можемо да избегнемо онлајн стрес. Културно? Можда. Лицемерно? Свакако. Зашто би ико имао "пријатеља" кога сакрива? Да ли је то онај исти пријатељ од кога бежимо иза ћоска када га видимо на улици?
Фацебоок је учинио да заборавимо да не морамо све да познајемо и у све да будемо упућени. Фацебоок је учинио да заборавимо да пазимо на то кога пуштамо у своју интиму и коме смо све доступни. Ако бисте сада обрисали све своје Фацебоок пријатеље, да ли би се они наљутили? Они прави не би. Они други… ех, да ли вам је заиста битно?
***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст пошаљите на оффице@иСербиа.рс, са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 - 35 година Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностимаа OVDE
