Autor: Mirjana Milenković
Džejdu, poprilično nisku i srdačnu devojku, upoznala sam na nišavskom Keju. Pila je pivo i pokušavala da nauči kako da izgovara pojedine reči na srpskom. Na osnovu toga koliko je brzo učila i „kapirala“, stekla sam utisak da je veoma inteligentna i sposobna devojka. Želela sam da saznam otkud ona u Srbiji. Pretpostavila sam da je turista - na licu joj je bila neizmerna sreća, jer je ovde; izgledala je opušteno i „kao svoja na svome“.
Sporazumevale smo se na engleskom. Pitala sam je otkud tako sjajan izgovor, rekla mi je da u Turskoj studira engleski jezik i književnost i da je trenutno na drugoj godini. Pored toga, ona je i vanredni student Fakulteta za internacionalne odnose, a uz sve to, nađe vremena i da radi u firmi zaduženoj za održavanje međunarodnih konferencija.
Kaže da voli da putuje, pa tako, sav novac koji zaradi, troši na putovanja.
"Sve se može, kad se hoće", prolazi mi kroz glavu. Ni Turska, kao ni Srbija nije „obećana zemlja", ali ljudi, kao što je Džejda, daju tračak nade da će jednom biti bolje. Ne može se preko noći postati uspešan! Potrebni su naporan rad, disciplina, velika odricanja, ali pre svega - cilj! To je ono nešto što nas vodi i pomaže nam da istrajemo u svojoj borbi.
Znamo svi da je Turska većim delom tradicionalna sredina i da devojka kao što je Dežjda često može biti kritkovana od strane starijih ljudi zbog svog nekonvekcionalnog ponašanja, odevanja i ličnog svatanja. To je posebno karakteristčno za istočni deo Turske, za gradove Van, Hakar, Karakosi... Džejda kaže da u ovim krajevima ljudi jednostavno ne podnose „upliv modernih struja“:
„Sve je više mladih koji razmišljaju slično kao ja - vole provod, izlaske, putovanja, druženja, žele da napreduju i da se obrazuju. Međutim, još uvek ima sredina koje su tradicionalne, a u nekim gradovima je zbog strogih pravila i običaja, ljudima poput mene nemoguće živeti. U nekim gradovima, pak, gde postoje razni mafijaški klanovi, slobodna šetnja može biti opasna po život! Sve u svemu, Turska nije ono što je nekad bila; ona postaje sve otvorenija prema modi koja dolazi iz susednih država, a ljudi postaju sve srdačniji. Turci su, inače, poznati po svojoj gostoljubivosti, pa tako, kada odete kod njih prvi put u kuću, oni će na sto izneti sve što u tom trenutku imaju, od jela, pića, do deserta, koji uglavnom čine: baklava, tulumbe ili neki slatki burek. Ono što je zasigurno jeste to da u Turskoj nikada nećete ostati gladni.“ - kroz smeh mi priča Džejda. Dok smo razgovarale, shvatila sam koliko su naše zemlje, tj. kulture zapravo slične. Neki običaji, verovanja, jela i, naravno, reči! Zato je, zapravo, i nastala ona poznata: Da nam nije Turaka, ne bismo imali na čemu da spavamo i čime da s pokrijemo (gde se zaravo aludira na jastuk i jorgan)!
Iako sam znala da nije nimalo lako biti odgovoran i uspešan student na dva fakulteta i pored toga zarađivati, na licu ove mlade devojke nije se video umor, niti nezadovoljstvo, naprotiv! Bila je puna energije i nije prestajala da priča o lepoti Srbije, o dobrim ljudima, zanimljivoj kulturi i uzbudljivom noćnom životu u klubovima. Sećam se da sam bila prijatno iznenađena kada mi je pokazala muziku u svom telefonu gde su bili sve sami srpski pevači! Ono što je bilo još zanimljivije je to da je Džejda sve te pesme napamet znala i rado ih pevala.
Džejdina velika želja je da nauči srpski jezik, ali i da upozna srpski narod kroz istoriju. Ne sumnjam da hoće. Jednostavno, nju pokreće velika ljubav prema Srbiji, zemlji koju naziva svojom drugom domovinom. Zato smo moji prijatelji i ja želeli da joj Srbija ove zime ostane u još lepšem sećanju. Odlučili smo da Džejdi priredimo „srpsko veče“. Srpska muzika, srpske igre i naravno, nezaobilazna srpska hrana uz rakiju, koju je Džejda posebno pohvalila, obeležili su veče. Kaže da je to veče za nju bilo nezaboravno! Na kraju krajeva, za prijateljstvo nije bitno odakle ljudi dolaze, već kakvi su kao ličnosti.
Džejda me je podsetila koliko lepote krije ova naša Srbijica i koliko je važno da svako od nas nastoji da da svoj doprinos boljem sutra."Budi dobar čovek i već si uradio mnogo za svoje ljude i svoju zemlju" Džejdina je deviza, koja me je naterala da se duboko zamislim i shvatim da je potpuno u pravu.
Da bi voleo druge, moraš prvo voleti sebe i svoje najbliže.
***
Volite da pišete u slobodno vreme? Želite da vidite svoje tekstove na portalu iSerbia? Nije potrebno iskustvo, već samo želja i ideje! CV i jedan tekst pošaljite na [email protected] uz Cc na [email protected], sa naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 do 35 godina Prijem novih dopisnika vrši se najkasnije svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
