Како изаћи из зачараног круга провинције?

До своје 19. године сам живела у Новом Пазару. Отишла на студије, а онда се по завршетку истих вратила у свој родни град. Бар на неко време. Можда се само тешим да је тако? Овде све пролази у нади да ће некада бити боље и да ће негде бити боље. Сви би отишли, а не одлазе и баш нема неке везе што се ниста не мења, чему журба? Ипак, зашто дозволити да песимизам влада и губити веру и наду да ће се једном све променити, а може. Недељама посматрам људе, њихова кретања и размишљања и ево круга који се обрће али једном мора стати и променити ток.

Најбројнији су они за које важи правило: Што да се бавим својим животом када могу туђим? Неостварени су, немају планове, немају успехе али њима то не треба и не мењају ништа. Не знају шта ће са својим животом, али зато врло добро знају све о туђем. Они боље од самих вас знају када сте завршили факултет, имали првог партнера или се напили негде и ето рекли нешто што ће вас пратити све док им не досадите. “Јој, ево је ова што још увек није нашла дечка, шта ће јадница, знаш она је прошле године.... “

Но добро, пређимо на не толико бројне али мало занимљивије. Парола: Никада се променити нећу. Сваки дан је исти и досадан. Незадовољство расте, не знају стварно шта ће више од себе. Свесни су свих проблема, нервирају их сви људи који забадају нос у туђе двориште. Али ево решења: Удри бригу на весеље. -”Брате, пијемо ли вечерас?- Нешто нисам планирао, али хајде, досадно ми је.“ И тако стално.

Е сада бих радо нешто рекла о студентима и онима који само мисле да то јесу. Лако је претпоставити да ових других има више. За разлику од оних који заиста иду на факултет и уче, овде је много више оних који не знају ни како им факултет изгледа. Али они студирају, на неком приватном који нема акредитацију и једина је брига кога да нађу да уместо њих упише неке силне бодове који се тамо скупљају. Тежак студентски живот, заиста. “ Јаој бре, само да ја завршим факс, ћале је већ нешто тамо видео и платио за посао“

Логички се вртимо даље. Они који раде и они који имају добру плату. Рекли бисте да је нормално да зарађују они који раде, зар не? Е па овде су бројнији они који примају плату и не раде ништа. Знате оно када устанете рано ујутру и глава вам је пуна обавеза које морате да обавите, а пара нема нигде. Нема везе, ви ћете да се борите да дођете до новца и савесно и одговорно радите свој посао. Са друге стране улице су они који када се пробуде размишљају колико кафа ће да попију на радном месту које им је измишљено.” Ја можда немам знање, али имам тетку у том предузећу. Ја сам годинама лепио плакате, био је ред да ме странка негде запосли.”

Долазимо до оних којима новац и није нешто битан. Као глумци и као певачи и као несхватљиви. Ово су вам оне уметничке душице. Њима је овде дефинитивно најтеже. Имају посебан стил одевања, излазе у посебан кафић и њих нико не разуме. Сви други су тако неоргинални. Знају они да од свог талента неће хранити породицу али им је довољно што су тако кул и другачији. Нема везе, биће сутра свирка на коју це доћи бар 50 људи.

Наравно, на последњем месту је мали број оних који заиста желе да се нешто промени и који некако покушавају да изађу из мора незадовољства и досаде. Ипак, тешко је изаћи из круга. Стално се изнова питам како променити оно што се деценијама не мења?

Талентовани би да зарађују. Они што стварно раде желе плату оних којима је тата платио посао. Студенти би да имају више времена за испијање кафа и опијање. Они што пију би бар нешто да их покреће као све ове претходне. На крају, ако немате времена да више размишљате како да успете и где сте погрешили, то ће вам најбоље рећи они који познају детаље из вашег живота боље него ви сами.

Ипак, замислите да сада обрнемо круг и на прво и последње место ставимо оне који заиста желе да нешто промене. А рекло би се да свако има своје време. Немојте се уклапати у масу и немојте да дозволите да вам неко каже како нећете успети да остварите свој циљ. Онима који о вама причају дајте разлог да само најлепше кажу и почните да слушате, тако ћете схватити да сигурно вредите јер је тако. Све има свој крај, па ће кад-тад требати неко стручан за радно место, мислите да ће бити тешко да победите оне којима исто служи само да попију кафу?

Немојте да вас убеђују како ваше учење и диплома не вреде, јер тако њима одговара. Није тешко мислити позитивно и чекати, јер то се увек исплати. Биће боље онда када уложите труд и сваког дана урадите нешто другачије. Не чекајте друге, почните сами и видећете још колико људи жели исто што и ви. Када пада неколико дана киша моја бака мени каже: ” Изгледа ова киша неће стати, како је почело, ууух и снег ће да падне кад му није време.” Буде ми мука када год тако изговори, јер ја знам да ће ујутру да ме пробуди сунце. И хајде да се смејемо више и хајде да учимо са надом и радимо одговорно, покажемо таленат свима.И хајде да започнемо нови круг.

Анђела је дипломирани журналиста. Комуникативна, увек жељна нових информација и непоправљиви перфекциониста.

***

Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно претходно искуство! ЦВ и један текст пошаљите на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностимаа OVDE

Odricanje od odgovornosti