Kako izaći iz začaranog kruga provincije?

Do svoje 19. godine sam živela u Novom Pazaru. Otišla na studije, a onda se po završetku istih vratila u svoj rodni grad. Bar na neko vreme. Možda se samo tešim da je tako? Ovde sve prolazi u nadi da će nekada biti bolje i da će negde biti bolje. Svi bi otišli, a ne odlaze i baš nema neke veze što se nista ne menja, čemu žurbа? Ipak, zašto dozvoliti da pesimizam vlada i gubiti veru i nadu da će se jednom sve promeniti, a može. Nedeljama posmatram ljude, njihova kretanja i razmišljanja i evo kruga koji se obrće ali jednom mora stati i promeniti tok.

Najbrojniji su oni za koje važi pravilo: Što da se bavim svojim životom kada mogu tuđim? Neostvareni su, nemaju planove, nemaju uspehe ali njima to ne treba i ne menjaju ništa. Ne znaju šta će sa svojim životom, ali zato vrlo dobro znaju sve o tuđem. Oni bolje od samih vas znaju kada ste završili fakultet, imali prvog partnera ili se napili negde i eto rekli nešto što će vas pratiti sve dok im ne dosadite. “Joj, evo je ova što još uvek nije našla dečka, šta će jadnica, znaš ona je prošle godine.... “

No dobro, pređimo na ne toliko brojne ali malo zanimljivije. Parola: Nikada se promeniti neću. Svaki dan je isti i dosadan. Nezadovoljstvo raste, ne znaju stvarno šta će više od sebe. Svesni su svih problema, nerviraju ih svi ljudi koji zabadaju nos u tuđe dvorište. Ali evo rešenja: Udri brigu na veselje. -”Brate, pijemo li večeras?- Nešto nisam planirao, ali hajde, dosadno mi je.“ I tako stalno.

E sada bih rado nešto rekla o studentima i onima koji samo misle da to jesu. Lako je pretpostaviti da ovih drugih ima više. Za razliku od onih koji zaista idu na fakultet i uče, ovde je mnogo više onih koji ne znaju ni kako im fakultet izgleda. Ali oni studiraju, na nekom privatnom koji nema akreditaciju i jedina je briga koga da nađu da umesto njih upiše neke silne bodove koji se tamo skupljaju. Težak studentski život, zaista. “ Jaoj bre, samo da ja završim faks, ćale je već nešto tamo video i platio za posao“

Logički se vrtimo dalje. Oni koji rade i oni koji imaju dobru platu. Rekli biste da je normalno da zarađuju oni koji rade, zar ne? E pa ovde su brojniji oni koji primaju platu i ne rade ništa. Znate ono kada ustanete rano ujutru i glava vam je puna obaveza koje morate da obavite, a para nema nigde. Nema veze, vi ćete da se borite da dođete do novca i savesno i odgovorno radite svoj posao. Sa druge strane ulice su oni koji kada se probude razmišljaju koliko kafa će da popiju na radnom mestu koje im je izmišljeno.” Ja možda nemam znanje, ali imam tetku u tom preduzeću. Ja sam godinama lepio plakate, bio je red da me stranka negde zaposli.”

Dolazimo do onih kojima novac i nije nešto bitan. Kao glumci i kao pevači i kao neshvatljivi. Ovo su vam one umetničke dušice. Njima je ovde definitivno najteže. Imaju poseban stil odevanja, izlaze u poseban kafić i njih niko ne razume. Svi drugi su tako neorginalni. Znaju oni da od svog talenta neće hraniti porodicu ali im je dovoljno što su tako kul i drugačiji. Nema veze, biće sutra svirka na koju ce doći bar 50 ljudi.

Naravno, na poslednjem mestu je mali broj onih koji zaista žele da se nešto promeni i koji nekako pokušavaju da izađu iz mora nezadovoljstva i dosade. Ipak, teško je izaći iz kruga. Stalno se iznova pitam kako promeniti ono što se decenijama ne menja?

Talentovani bi da zarađuju. Oni što stvarno rade žele platu onih kojima je tata platio posao. Studenti bi da imaju više vremena za ispijanje kafa i opijanje. Oni što piju bi bar nešto da ih pokreće kao sve ove prethodne. Na kraju, ako nemate vremena da više razmišljate kako da uspete i gde ste pogrešili, to će vam najbolje reći oni koji poznaju detalje iz vašeg života bolje nego vi sami.

Ipak, zamislite da sada obrnemo krug i na prvo i poslednje mesto stavimo one koji zaista žele da nešto promene. A reklo bi se da svako ima svoje vreme. Nemojte se uklapati u masu i nemojte da dozvolite da vam neko kaže kako nećete uspeti da ostvarite svoj cilj. Onima koji o vama pričaju dajte razlog da samo najlepše kažu i počnite da slušate, tako ćete shvatiti da sigurno vredite jer je tako. Sve ima svoj kraj, pa će kad-tad trebati neko stručan za radno mesto, mislite da će biti teško da pobedite one kojima isto služi samo da popiju kafu?

Nemojte da vas ubeđuju kako vaše učenje i diploma ne vrede, jer tako njima odgovara. Nije teško misliti pozitivno i čekati, jer to se uvek isplati. Biće bolje onda kada uložite trud i svakog dana uradite nešto drugačije. Ne čekajte druge, počnite sami i videćete još koliko ljudi želi isto što i vi. Kada pada nekoliko dana kiša moja baka meni kaže: ” Izgleda ova kiša neće stati, kako je počelo, uuuh i sneg će da padne kad mu nije vreme.” Bude mi muka kada god tako izgovori, jer ja znam da će ujutru da me probudi sunce. I hajde da se smejemo više i hajde da učimo sa nadom i radimo odgovorno, pokažemo talenat svima.I hajde da započnemo novi krug.

Anđela je diplomirani žurnalista. Komunikativna, uvek željna novih informacija i nepopravljivi perfekcionista.

***

Volite da pišete u slobodno vreme? Želite da vidite svoje tekstove na portalu iSerbia? Nije potrebno prethodno iskustvo! CV i jedan tekst pošaljite na [email protected], sa naznakom "Prijava / novinar". Prijem novih dopisnika vrši se najkasnije svakog prvog dana u mesecu.

Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostimaa OVDE

Odricanje od odgovornosti