Prevela: Jana Živanović
Jasno se sećam šta sam radila pre tačno sedam godina. To ne govori o mom zadivljujućem pamćenju, već o činjenici da je "Hari Poter i relikvije smrti" sedma i poslednja knjiga iz fantastičnog serijala Dž. K. Rouling, objavljena u ponoć, 21. jula 2007. godine. Kao što se sećam svakog trenutka koji obeležava prelaz iz detinjstva u zrelo doba, tako se i te večeri brzo setim. Mama, sestra, tetka i njeno troje dece smo se 20. jula uveče ugurali u auto i krenuli do obližnje knjižare "Barns & Noubl". I moj nastariji rođak i ja smo imali vozačke dozvole, tako da nisam sigurna zašto su naše majke pošle sa nama. Pretpostavljam da je to tada bila samo navika. Grupno smo posetili noćna izdanja poslednje 3 knjige i ko smo mi da prekidamo tradiciju? Možda smo podsvesno želeli da nas bude sedmoro tamo. Na kraju krajeva, 7 je najvažniji broj u "Hari Poter" serijalu.
Sedam knjiga, sedmoro dece Vizlijevih (Harijeva druga porodica u svetu magije), 7 igrača u timu za kvidič (Harijev magični sport po izboru), 7 Horkruksa (zli talismani koje zloća Voldemor koristi za sticanje besmrtnosti). Dok će većina sećanja čekati proslavu desetogodišnjice, primereno bi bilo nazdraviti poslednjem delu iz "Hari Poter" serijala puštenom sedmog meseca 2007, na dan njegove sedmogodišnjice.
FOTO: Wikipedia
Sa današnjom popularnošću književnosti za mlade, teško je setiti se samo kako je "Hari Poter" probio led. Jasno je da je Roulingova crpela inspiraciju iz svega počev od "Gospodara prstenova", pa do Roalda Dala, ali je bacila u senku neviđen broj svojih prethodnika. Sa okruglo 450 miliona prodatih primeraka, "Hari Poter" je najprodavaniji serijal u istoriji. "Relikvije smrti" je najbrže prodavana knjiga ikada. Moj je bio jedan od milion primeraka koji su sleteli sa polica samo prvog dana. Roulingova nije stvorila žanr za mlade, ali ga je njen uspeh u velikoj meri popularizovao i opravdao. Umorni od praćenja kako ovaj serijal vlada na njihovoj listi najprodavanijih knjiga, Njujork Tajms je 2000. napravio posebnu listu za dečju književnost. Kada se Poter i tu probio do vrha, Tajms je napravio još jednu listu – ovog puta za serijale dečjih knjiga. Otkad su napravljene, ove liste su pune Poterovih blokbasterskih naslednika poput "Sumraka", "Igara smrti" i "Divergentne".
Međutim, za razliku od serijala na koje je uticao, "Hari Poter" je deo jednog od retkih podskupova zabave koji određuje generaciju. Tu čast deli sa gotivljenjem Bitlsa '60ih, "Ratova zvezda" kasnih '70ih i filmova Džona Hjua '80ih godina. Naravno, ova generacijska rasprostranjenost je na mnogo načina nostalgična konstrukcija. Nije svaki tinejdžer ludeo za Bitlsima, niti je svaki filmski obožavalac prihvatao Hjuov stil. Ipak, od 1998. do 2007. zaista se činilo kao da svaka osoba mog uzrasta čita "Harija Potera". Vredno je zapažanja da smo, uprkos našem oslanjanju na tehnologiju, bili i generacija koja se zaljubila do ušiju u serijal knjiga o ljubavi koja pobeđuje mržnju.
Odrasla sam zajedno sa Harijem Poterom i njegovim drugarima. Imala sam 9 godina kada je objavljena prva knjiga u SAD-u 1998, ali kao i Hari, svet magije sam otkrila negde oko 11. rođendana. Kako sam gutala ostale delove narednih godina, dnevna soba u Grifindoru i Baron postali su stvarna mesta u mojoj mašti. Reči poput njuškavac, Nimbus 2000 i norveški greben, neprestano su klizile u moj rečnik. Tomovi su strpljivo sedeli na polici između ponovnih čitanja dok sam pohađala peti razred, prvo okupljanja na sladoledu, a zatim školske igranke, a kasnije srednju školu. Prva četiri dela naročito volim – korice su im izlizane, isavijane i umrljane od trave. Tvrdila sam da sam prvu knjigu pročitala 25 puta, iako se iskreno ne sećam da li je to tačan broj ili samo hvalisavo preuveličavanje. Kad je Hari krenuo na sedmo i poslednje putovanje u "Hari Poter i relikvije smrti", spremala sam se da upišem poslednju godinu srednje škole. U trenutku kad sam spustila ruke na poslednju knjigu, čitala sam o Poteru, Pivsu i Šimširovoj ulici već dovoljno dugo – 7 godina života.
FOTO: Cheatswhiz
Naravno, obožavaoci Harija Potera svih godišta i mnogo odraslih se takođe zaljubilo u serijal. Ipak, bez zagriženosti mlađih fanova, ove knjige ne bi postale kulturni fenomen. Vredi primetiti i da su većinu obožavalaca činile devojke. Tinejdžerke su često ismevane što ga vole, ali ovde je njihovo formiranje ukusa za književnost prikriveno u priči o uspehu serijala. Nije prvi put da je politika rodne ravnopravnosti na kvarno odigrala ulogu u "Hariju Poteru".
Džoan Džo Rouling je rečeno da se potpiše kao Dž. Rouling na omotu knjige, da njen pol ne bi odvratio muške čitaoce. Dosta toga se može izvući iz činjenice da je serijal knjiga koji je žena napisala, koji vole devojke, a koja je usredsređena na mladića postala komad koji određuje književnost 21. veka. Ako je delo Roulingove s pravom opisano da inspiriše celu novu generaciju čitalaca, onda devojkama pripada zahvalnost što su ga učinile popularnim na samom početku.
Teško je precizirati šta je dovelo do izvanrednog uspeha "Harija Potera" (iako se mnogi izdavači to pitaju svakog dana već više od sedam godina). Makar deo tog uspeha potiče od Roulingove jedinstvene uravnoteženosti mašte, građenja reči i razvoja likova. Pored tinejdžerskih problema glavnog trija, Roulingova je napisala ep za više generacija sa likovima koji se čine kao da su protagonisti u sopstvenoj priči, a ne sporedni igrači u tuđim. Čim je putovanje Harijevog konvencionalnog heroja zauzelo centralnu poziciju, Albus Dambldor je neopaženo postao jedan od najsloženijih junaka fikcije.
FOTO: Wikipedia
Postepeno otkrivanje njegove mučne prošlosti dodavalo je slojeve njegovoj mudroj ličnosti, a Roulingova je poverila svojim mladim čitaocima da odluče da li su njegovi postupci opravdani ili nemoralni. Zaista, često je pravila junake koji se mogu dovesti u vezu i sa svojim jačim stranama i sa slabostima. Budući da sam i sama čupava brineta i knjiški moljac, Hermiona Grendžer mi je bila inspiracija. Povezivala sam se ne samo s njenom ljubavlju prema učenju, već i sa njenom željom da pomogne drugima (što se povremeno graniči sa kontrolom nad njima) i sa njenom nesposobnošću da izrazi osećanja. Kako je ona sazrevala od naredbodavne jedanaestogodišnjakinje do samopouzdanije sedamnaestogodišnjakinje, tako sam i ja.
Nije preterivanje reći da je Poter uticao na skoro svako veće prijateljstvo u mom životu. Sestra i ja bismo provodile vikende isprobavajući recepte za krem pivo (od kojih je svaki bio užasan), moji časovi glume u srednjoj školi vezivali su se za igračke u obliku Harija i njegove družine, a moja najbolja drugarica i ja smo provodile sate nabrajajući čini dugo nakon što smo to prerasle. Mada, možda je na koledžu serijal najviše uticao na moja prijateljstva. U nepoznatom okruženju, “Hari Poter” je postao vrsta lozinke kojom se nova prijateljstva testiraju. Neki bi ravnodušno slegli ramenima kada bi se serijal pomenuo, dok bi se drugi trgli, voljni da diskutuju o patronusima i rupama u priči (samo ko je sve u publici pratio zadatke na drugom i trećem trivizard turniru?). Sa tim ljudima sam odmah osetila povezanost. Uprkos tome što smo iz različitih mesta, "Hari Poter" nas spaja. Prepričavali smo gotovo iste priče o čitanju tokom cele noći da završimo knjige i o plakanju zbog srceparajućih trenutaka. Vršnjaci često kažnjavaju par mojih neupućenih prijatelja zbog neznanja o Poteru.
Uopšteno govoreći, obožavaoci koji su odrasli uz ove knjige smatraju serijal svojim vlasništvom. Najposvećeniji se identifikuju sa nekom od četiri kuće u Hogvortsu: hrabrim Grifindorom,vernim Haflpafom, lukavim Sliterinom ili pametnim Revenklom. Ove, donekle jednostavne, podelem pokazale su se izuzetno korisnim za razumevanje motivacija i prioriteta. Ako knjige stvaraju jednostavnu dihotomiju između “dobrih” Grifindoraca i “loših” Sliterinaca, obožavaoci su preuzeli na sebe da prodube razumevanje sistema kuće, kladeći se na identitet svojih kuća. Stotine objava na blogu opisuju kako Grifindor može da bude hrabar, ali suviše odvažan, kao što Sliterin može biti ambiciozan, ali lojalan.
FOTO: Blogspot
Najveći fan "Harija Potera" koga znam zove svaki trenutak uspeha stečenog na pokvaren način (kao što je čuvanje praznog mesta u autobusu) Slitervin*, što me uvek nasmeje. Što se tiče bilo kog testa ličnosti, vrednost “svrstavanja” je u odrazu ličnosti koji daje. Nisam bila sigurna što se osećam izgubljeno tokom prve dve godine posle koledža, ali sećanje na moj revenklovski ponos pomoglo mi je da shvatim da mi mnogo nedostaju akademske studije. Mnogo sam srećnija sada kada sam svesna svoje potebe za intelektualnim pothranjivanjem.
Poter nije bio prvi serijal koji je inspirisao nadolazeće ludilo (u to vreme obožavaoci "Zvezdanih staza" su organizovali sastanke sa obožavaocima već decenijama), ali je bio prvo veće okupljanje u eri interneta. Pored maskiranja i druženja na skupovima, obožavaoci su mogli da se povežu onlajn u velikom broju.
Popularni sajtovi poput Maglneta i Probušenog kotla postavljali su slike, fikciju za obožavaoce i dnevne vesti, dok su potkastovi kao Maglkast i Poterkast posvetili stotine epizoda analiziranju serije. Oko 2005. godine vest da je koledž u Midlberiju uveo kvidič kao klupski sport brzo se raširila internetom. Danas ima preko 150 timova koji redovno igraju u zvaničnoj SAD ligi kvidiča. Ceo novi žanr muzike “Magični rok” ili “Mrok” proslavlja ovaj serijal kroz pesme. Imam divne uspomene na letovanja tokom kojih bih se izgubila i stizala u udaljenu biblioteku tačno na vreme da čujem Vrbe koje pevaju o tajnoj ljubavnoj vezi između Harija Potera i Draka Melfoja.
To što su obožavaoci stvorili je istovremeno i štreberski i samosvesno. U stvarnom životu igrači kvidiča trče po polju sa drškama od metle u ruci. Umesto da hvataju začaranu lopticu Snič, Tragači jure igrača obučenog u zlatnu odeću, koji sme da napusti polje i sakrije se. U pesmi “Sačuvajmo Džini Vizli”, Hari i Poterovi – izvorni Mrok bend – pita: “Jeste li kameni ili ste se upravo skamenili?” pre nego što uplovi u refren uz koji ćemo zaplesati: “Moramo da spasemo Džini Vizli od Baziliska / Moramo ponovo da spasemo školu”. Istovremeno je i veselo i uzbudljivo.
Generacija koja je veličala "Harija Potera" kao hobi sada je dovoljno sazrela da pretvori veštinu za okupljanje obožavalaca u karijeru. Danas Henk i Džon Grin upravljaju onlajn carstvom, ali njihov prvi zarazni video bila je pesma o "Hariju Poteru i relikvijama smrti" (da ne pominjemo činjenicu da je Poterovo opravdavanje tržišta za mlade čitaoce pomoglo u krčenju puta za uspeh romana Džona Grina, "Krive su zvezde"). Veseli parodijski "Hari Poter mjuzikl" napravljen na Univerzitetu u Mičigenu proširio se Jutjubom, a stvaraoci su brzo dobili sopstene entuzijastične naslednike. Grupa pod nazivom Tim dete-zvezda sada vodi pozorišnu trupu u Čikagu. Njihov bivši član, koji je igrao Harija u produkciji, sada je vodeći glumac u seriji "Gli". Sajt zabavnog karaktera, Hajpabl napravio je bivši član Maglneta.
Nekadašnje udruženje samo za Poterovce, Probušeni kotao, prerastao je u događaj za okupljanje više vrsta obožavalaca, a bivši magični rokeri preveli su svoju muziku u nove dimenzije. Hari Poter ludilo se nije završilo 21. jula 2007, ali jeste prešlo u nešto veće, šireći svoju dobronamernu strast na druga mesta.
Buduće generacije će se nesumnjivo zaljubiti u serijal "Hari Poter" knjiga baš kao što sam i ja, ali nikad neće moći da osete iščekivanje da se objavi sledeća knjiga, prelazeći u međuvremenu iz osnovne u srednju školu. Umesto toga, deca budućnosti će moći da pročitaju celog Potera odjednom sa opštim predznanjem o serijalu. Volim ja i Bitlse i "Ratove zvezda", ali sam bend otkrila kroz njihove najbolje albume dugo nakon ubistva Džona Lenona i prvu put odgledala filmove Džordža Lukasa iz nekoliko puta na starim VHS kasetama, već upoznata sa čuvenim “Luk, ja sam tvoj otac”, ali je moj doživljaj drugačiji od doživljaja onih koji su pratili fantastičnu četvorku u tinejdžerskim časopisima ili stajali u redu na premijeri "Imperija uzvraća" udarac. Umetnost živi zauvek, ali energija duha doba je prolazna.
Čitajući cele noći završila sam "Harija Potera i relikvije smrti" 21. jula oko podne konačno sklopivši kockice – bukvalno i metaforički – serijal knjiga koji je odredio moje detinjstvo.
Tokom godina Roulingova se povremeno vraćala u svet magije na mala vrata. Nedavno je na svom fan sajtu Potermor objavila kratku priču i entuzijastični odgovori ukazuju na to da i dalje može da okupi obožavaoce kad god poželi. To nagoveštava uspeh njene predstojeće predstave "Hari Poter" i film zasnovan na prethodnom serijalu o čarobnjaku koji lovi magična stvorenja. Verovatno ću se zainteresovati za ove nove projekte kao radoznali obožavalac, ali bez one zagriženosti za građu kojom bi se okarakterisala moja ljubav prema serijalu. Ipak, čak i ako mi je vatreni entuzijazam splasnuo, serijal je istkao stvarne niti kroz moj život. Ljubav prema kritičkom analiziranju i interesovanje za bavljenje pasijama – koje se razvilo tokom godina nagađanja između knjiga – postali su kamen temeljac mog zanimanja, kao pisca o svetu zabave.
Ipak, najvažnije od svega, "Hari Poter" je postao osnova za mnoga moja prijateljstva. Ako se značaj serijala smanjio, odnosi koje je podstakao samo su ojačali. Od poslednje knjige prošlo je sedam godina, ali moje mesto u generaciji Potera nastavlja da mi oblikuje život nabolje.
Kako je Roulingova jednom napisala: "Sve se dobro svršilo".
FOTO: Tumblr
IZVOR: Boingboing
Jana je tinejdžer, pisac, maštar, veštica bez metle, budući profesor engleskog koji još čeka pismo iz Hogvortsa. U međuvremenu dane boji studiranjem, volontiranjem, prevođenjem i druženjem sa ljudima koji šire dobre vibracije.
***
Ovaj tekst nastao je našom željom da mladi koji žele da se oprobaju u prevođenju tekstova to iskustvo steknu i unaprede kod nas. Ukoliko želiš da budeš prevodilac u našem mladom timu CV uz jedan prevedeni tekst, sa izvornim, pošalji na [email protected] sa naznakom Prijava/Prevodilac. Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih članova vršimo do svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE