Иако често не знамо како да га дефинишемо, стрес осећамо. Постао је наш верни пратилац још у школи, када смо бринули да ли ће нас прозвати, хоћемо ли знати, ко ће се јавити. Из данашње перспективе, таква врста стреса делује нам банално, али иако се наши приоритети и активности мењају, чињеница је да стрес остаје присутан. Временом добијамо све више обавеза, имамо више одговорности и очекивања, чекају нас све стресније ситуације, с којима је понекад тешко изаћи на крај.
Стручњаци саветују да пажљиво планирамо своје време, да се дружимо, рекреирамо, пронађемо хоби, не потискујемо емоције, идентификујемо и избегавамо стресне ситуације, премда је то често немогуће.
С друге стране, постоје и они који се одлично носе са стресом, добро функционишу под притиском и које стрес мотивише да напредују и буду све бољи.
Уколико не припадате овој малобројној групи срећника, ипак постоји начин да им се придружите. Како пише Јефф Висе за Псyцхологyтодаy.цом, постоје три најважнија критеријума које такви људи испуњавају, а то су:
1. Посвећеност (цоммитмент)
2. Контрола (цонтрол)
3. Изазов (цхалленге)
Посвећеност подразумева залагање, труд и стално стремљење ка циљу, који се најпре мора дефинисати, а пут ка њему пажљиво испланирати. Чак и када не иде све како треба и како је планирано, са стресом ћете боље изаћи на крај ако без обзира на све препреке и даље останете усредсређени на резултате, да вредно радите и наставите да улажете енергију и напор, што ће вам се вишеструко вратити. Можда је најважније од свега да не дижете руке прерано и не затварате се у себе, јер су управо то ситнице на којима најчешће „падамо“.
Контрола је кључна ако желите да и у стресним ситуацијама дате све од себе. Када осећамо да губимо контролу и немамо одговорност, постајемо пасивни, лако одустајемо и постајемо „лак плен“ не само за стрес, већ и за многе друге „непријатеље“.Важно је да останемо прибрани и имамо на уму да, шта год да се деси, и даље можемо да успемо и остваримо добре резултате.
Изазов не треба игнорисати, већ прихватити. То је можда најважније што треба да научимо. Многи људи по сваку цену желе да се заувек ослободе стреса и живе безбрижно. Стога и упадају у сопствену замку, јер, колико год животног искуства имали, свима нам је јасно да је живети без проблема, брига и стресних ситуација готово немогуће. Зато их и треба прихватити као изазов и разумети да безбрижан живот није исто што и испуњен живот. Стрес нам даје прилику да се развијамо, постајемо све бољи и задовољнији. Најпре треба да верујемо у себе и своје способности, иако сами знамо да то није увек лако. Један од начина на који можемо то учинити јесте да сами себи постављамо изазове, тако што ћемо имати велике, али достижне циљеве.
Урадите оно чега се плашите. Покушајте да сами одговорите на стрес пре него што вас сасвим обузме. Било да је реч о јавном наступу, презентацији, говору, испиту, раду у новом окружењу или на теми коју не познајете довољно, уколико покушате оно што други не очекују од вас, па ни ви од себе, уколико покушате да се попнете степеник више и будете бољи и, најважније, урадите то сами, пре него што вам неко други каже или нареди, знаћете како живети и напредовати под стресом. То ће постати ваша мотивација и водич ка успеху.
Наградите себе увек када остварите своје (треба ли рећи племените) циљеве и уживајте у успеху. Нека 2013. буде година изазова које ћете прихватити!
