Prevela: Milica Dragićević
FOTO: Soundloungeblog
Pomislite na svoje uobičajene navike i uobičajeni krivci za to će vam pasti na um - grickanje noktiju, jedenje kasno uveče, lomljenje prstiju. Uradite nešto dovoljno puta i to će postati obrazac ponašanja koji nesvesno ponavljate.
Međutim, šta se dešava sa kreativnošću? Definicije kreativnosti u rečnicima mogu dovesti u zabludu, odajući utisak da je kreativnost nešto što ili posedujemo ili ne. Evo jedne definicije: kreativnost je sposobnost da nadmašimo tradicionalne ideje, pravila, obrasce, odnose među ljudima i sl. i da stvaramo značajne i nove ideje, forme, metode, interpretacije. Sposobnost da nadmašimo nešto. Zvuči skoro kao nešto mistično.
Ne ide to baš tako brzo. Prema istraživanju psihologa i psihometriste Roberta Sternberga, u osnovi, nema ničeg misterioznog u vezi sa kreativnim mišljenjem. Kao i pranje zuba - prva stvar koju uradite ujutru- ili grickanje noktiju, ili bilo koja druga redovna radnja koju je vaš mozak istreniran da automatski uradi, tako je i kreativno mišljenje navika, kako Sternberg argumentuje.
„Ako želimo da procenimo kreativnost, moramo je proceniti kao naviku u običnom životu, ne kao nešto čime možemo da se bavimo samo u retkim uslovima“, Sterneberg piše u Časopisu za istraživanje kreativnosti (eng. Creativity Research Journal). „Iza svih inovacija leži kreativnost, tako da inovacije proizilaze iz navike“.
Kreativno mišljenje se javlja u različitim oblicima. Prema Sternebrgu, postoje 4 takva oblika koja se rangiraju od velikog k (dela kreativnih genija kao što su Darvin, Pikaso i Betoven) do malog k gde svakodnevne kreativnosti izlaze na videlo.
Sigurno je to da mi ne možemo da se samo jednog dana magično iskrcamo u zemlju velikog k-a. Potrebne su nam nagomilane posledice kreativnog mišljenja svakog dana, toliko njih da nismo svesni da kreativno razmišljamo. Ukratko, kreativnost postaje automatizovana radnja. „Kreativni ljudi su kreativni, ne kao rezultat neke posebne urođene osobine, već više kao rezultat stava prema životu“, kaže Sternberg. „Oni redovno savlađuju probleme na nov i svež način, a ne tako što dozvole sebi da ih rešavaju automatski i bez razmišljanja.“
Dok ovo pišem, ne mogu, a da ne pomislim na izvanrednu autorku pripovetki, koja je umrla prošle nedelje u 91. godini života, Mejvis Galant. Galant je izgradila život baveći se kreativnim radom. „Kad sam ovde, kod mene kući, svaki dan pišem iz rutine“, Galant je izjavila u intervjuu za Pariz rivju iz 1999. godine. „Većinom dana pišem ujutru, ali nekada pišem bilo kada, i uveče i popodne. Zavisi od toga šta pišem i od okolnosti. Nije to teret. To je način na koji živim“.
FOTO: Shutterstock
Način na koji živite. Može zvučati nemoguće započeti ovakav način života. Približavati se rutinski problemu na nove načine - u suštini, ono što radite dok razmišljate kreativno - ne dešava se samo od sebe. Kako možemo da uklonimo navike, tako možemo i da razvijemo nove. Prema Sternbergu, postoje tri osnovna faktora koja su odgovorna za pretvaranje kreativnog mišljenja u naviku: prilika da se uključite u kreativno mišljenje, podstrek da krenete za tom prilikom i nagrada za to što ste uradili. „U tom smislu kreativnost se ne razlikuje od ijedne druge navike, bila ona dobra ili loša“, kaže Sternberg.
Praktično, to može da podrazumeva pronalaženje grupe ljudi koji podržavaju i podstiču vaš kreativni rad. Za spisateljicu, Stejsi D’Erazmo, takva grupa ljudi je njena slamka za spas. „Moja lična grupa ljudi je tamo gde sanjam, gde najdublje osećam da mogu da me upoznaju, gde mogu da me zadive, gde sam promenjena osoba, gde mogu da budem srušena, gde mogu da uspem; to je mesto gde se mučim i tamo sa kim se mučim, piše u članku za Rampus“. „Oduvek sam htela da znam: Kako vi to radite? A kako se to vama dešava? Kako uspevate da nastavite to da radite? U pronalaženju ljudi kojima mogu da postavim to pitanje izgleda da sam sama sebi izgradila život.
Da bi se razvila navika kreativnosti potrebno je, naravno, nešto više od traženja grupe ljudi.
Kreativni ljudi tipično:
-tragaju za načinom kako da vide problem tamo gde drugi ne mogu da ga vide;
-rizikuju tamo gde se drugi boje;
-imaju hrabrosti da odbace javno mišljenje i da se zauzmu za svoja uverenja;
-tragaju kako da prevaziđu prepreke i izazove ka njihovom mišljenju tamo gde drugi posustaju.
Investiciona teorija kreativnosti
„Prema ovoj teoriji, kreativni ljudi su oni koji su voljni i sposobni da se metaforički bave tržišnim tajmingom u carstvu misli, tj. da kupuju po manjoj, a prodaju po većoj ceni“, kaže Sternberg. Kada kupite nešto po manjoj ceni, jurite ono što nije vama naklonjeno nadajući se da će njegov potencijal porasti. To znači da ste spremni da naiđete na otpor drugih.
Kreativna jedinka istrajava pred licem otpora i vremenom prodaje po visokoj ceni, posle čega prelazi na novu nepopularnu misao. Drugim rečima, takva jedinka usvaja kreativnu naviku. Pitanje je da li kreativni mislilac ima snage da ne posustane i da istraje pred javnim mišljenjem.
Kad pričamo o kupovini i prodaji, čini se da oduzimamo svu magiju iz kreativnog rada. To je baš to čemu Sternberg teži . Kreativnost nije magija. Kreativnost je ono što radite. Ljudima se to neće stalno sviđati. Međutim, to ne znači da niste stvorili nešto vredno.
On takođe ima dokaz za to; spisak različitih brilijantnih kreativnih umova koji su se, kad su se njihova dela objavljivala, suočili sa odbijanjem ili negativnom kritikom: spisateljice Toni Morison i Silvija Plat, slikar Edvard Munk, psiholog Džon Garsija. Spisak se nastavlja.
Ključno je da kreativnost nije samo navika koja se neguje tokom vremena. To je takođe, donekle, i čin hrabrosti. Sternberg kaže:“ako želimo da mislimo i da se bavimo nečim na kreativan način, moramo biti voljni da pružimo otpor konvencijama“.
IZVOR: FastCompany
Milica je zaljubljenik u engleski jezik i književnost koja smatra da je svaki novi prevod dokaz da jezik ne sme biti prepreka ka širenju novih vidika.
***
Ovaj tekst nastao je našom željom da mladi koji žele da se oprobaju u prevođenju tekstova to iskustvo steknu i unaprede kod nas. Ukoliko želiš da budeš prevodilac u našem mladom timu CV uz jedan prevedeni tekst, sa izvornim, pošalji na [email protected] sa naznakom Prijava/Prevodilac. Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih članova vršimo do svakog prvog dana u mesecu.
***
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
