Како сам системски уништена од пролећа!

Autor: Ivana Peško

ФОТО: Wordpress
све остале фотографије преузете са фејсбук странице Art sheep

Милици

Какви би били ти профили, ко би био најнапорнији, ко би посматрао друге из прикрајка и смејао се у себи, ко би се гадио и на само истицање речи фејс?

Требало би почети, ваљда, од највећих. Пиродно, Црњански ми први пада на памет. Било би сјајно када бисмо могли, само на тренутак да завиримо у његов инбокс, у ком би се на листи саговорника нашле најлепше даме са фејса. Врло је вероватно да би се, кад тад, нацртао и на блок репертоару многих жена, обично оних које би његову поезију доживљавале као отворени позв на секс. Аница Савић Ребац би га сваке недеље пријављивала Цукенбергу, који не би проналазио довољно валидних разлога да затвори Црњанском профил.

Са друге стране, тј на светској платформи, нека обожаватељка би направила фан страницу Његошу, где би се свакодневно објављивала једна, она, фотографија – наравно, уколико би господин успео да стане у прописане оквире некосмичког. Војислав Илић би био на истом трагу, али са знатно мање фоловерки, него дотични поп, мада би међу београдском екипом сигурно предњачио. Дучић би га у једном тренутку, љубоморно, обрисао из пријатеља, одричући се фазе када му је Војина страница констатно искакала у њуз фиду.

<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с23.постимг.орг/4зкевсмор/довнлоад.јпг" />

Миодраг Булатовић би, поред официјалног профила, имао још минимум двадесет лажних са којих би свакодневно лајковао соптвене статусе. У томе би му помагао и Рака Драинац, разуме се са покрићем. Винавера би сви додавали, али би га убрзо хајдовали. Просто, било би веома важно имати га међу пријатељима, али би све давио статусима у којима је друге исмевао, највише Вука Караџића (статус апдејтед: Старац Милија опет заспао), као и поделом вести из културних рубрика. Он би статусе постављао са мобилног телефона, преносећи сваку културну догодовштину у земљи. Понекад би окачио какву астрономску слику или класичну музику са максимум двеста прегледа о којој нико живи, осим њега и можда Мокрањца, на целом фејзиленду у животу није ни чуо. Било би ту неких удворица, попут Марка Ристића или евентуално Душана Матића, који би шеровали сваки његов статус, трудећи се да освоје препоруку за стипендије или попусте преко везе за што јефтиније путовање у Француску. Поред њих, Растко Петровић би водио својеврсне полемике на туђим белешкама, показујући да нико живи не уме да пише поезију, проклињући дан што никада није измишљено дислајк дугме; док би Мима Дединац редом лајковао његове коментаре, дописујући ,,Тако је Рале. Све им реци! А је л да, да умем и ја да пишем песме?“.

<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с10.постимг.орг/втqиyхвфд/довнлоад_1.јпг
" />

Било би и оних досадних политичких аналитичара, гњавежа, који би морали да оставе траг на сваку политичку помаму или имагинарну верзију Утиска недеље. Њих би највише саботирали Јован Стерија Поповић и Јосип Мурн. Међу таквима би, разуме се, предњачио Јован Скрелић који би имао своје плаћеничке ботове, углавном неталентовани део Младобосанаца, метузалема Павла Поповића и армију балавих ентузијаста око Милутина Бојића. Богдан Поповић се, васпитно и методично, гнушао сваке фејсбук полемике, саветујући Скерлићу да се мало прибере. Скерлићу би Матош, Митриновић и тинејџер Пекић разумно образлагали и поништавали сваку записану ноторију, али би им било џаба, пошто би подршку добијали од Киша, Кракова, Аце Поповића и евентуално Павића – који би више времена проводио на барокном гугл плусу, углавном четујући сам са собом или са Захаријем Орфелином, уколико би овај умео да се укључи на чет, тј. четозвижданије. Драгославу Михаиловићу би бановали профил сваке недеље, као и Бори Станковићу. Бора би у кафани пљувао на фејс, највише га користећи за сопствене обрачуне са жутом штампом. И то само због тога што нико живи, осим оног сер Орвела, још увек на целом свету није користио твитер.

<�имг цласс="лфлоат" срц="хттп://с7.постимг.орг/y94нх4тхн/прозац.јпг" />

Стева Раичковић би сваког дана мењао профилну фотографију, суптилно бришући оне које су имале мање од тридесет лајкова. И он би, дабоме, направио некакав дил са Булатовићем. Бранко Миљковић би само отворио профил и то би било то. Ракић би највећим делом играо игрице, досађујући се у својој дипломатској канцеларији. Лаза Костић одржавао јутјуб канал са саветима за вежбе за правилно истезање. На фејсу би зезао већину, залажући се за легализацију фејс порнографије. Највећи фан би му био Винавер, пошто – Момчило Настасијевић, наравно, никада не би отворио фејсић(али би на ласт еф ему доминирао). Тина Ујевића би Драинац сваког дана таговао у непримерним позама, док, рецимо, олешеном Дису или Đури Јакшићу прави зечије уши изнад главе или их маже мајонезом по фаци. Добрицу Ђосића нико не би прихватао за пријатеља, осим рецимо Михајла Лалића и... Тита и Јованке. Меша Селимовић би одржавао страницу, уместо Иве Андрића, који не би имао времена за овакве будалаштине. Међу фејсбук мољцима посебно би се истицали: Исидора Секулић (јер не би имала паметнија посла), Сима Пандуровић (организујући силне ивенте алтернативног карактера, спровођене у Бигзу, Рексу или не дај боже Инекс филму) и Мија Павловић који би се трудио да докаже да је једнако велики песник као и Васко Попа. Углавном му је успевало, пошто је сам за Попу отворио профил и поставио га у секцију Партнер. Попу није било брига, био је заузет екскурзијама. Петар Кочић качио слике избосне. Вељко Петровић их аминовао. Нушић и Домановић би имали странице за карикирање свих осталих или евентуално водили блог.

И ето. Могла бих ја овако до сутра, али верујем да је за моје психичко здравље паметније да послушам Милицу. Надам се да неће бити увређених. Све што је написано произлази директно из моје неизмерне љубави према књижевности. Инџој д проооолеће. Желим вам неку нову књигу и најлепши заљубитис.

Пролећни загрљај. Пастирица

***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст пошаљите на [email protected] уз Цц на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 до 35 година Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti