"Kako?" saveti

Autor: Sofija Milićević

Na moje pitanje koje su najprodavanije knjige u Srbiji, poznati beogradski knjižar Zoran Vlajković odgovorio je brzo i kratko: Kakopedije. Odgovor me je na trenutak zbunio dok mi on nije objasnio da su to knjige popularne psihologije za bolji život.

One su najveći fenomeni, jer su konstantno najprodavanije, rekao mi je on.
To je još jedan od dokaza da je u Srbiji trend prevođenja, prodavanja i čitanja knjiga poularne psihologije sve aktuelniji iz godine u godinu.

Popularna psihologija kod nas je ušetala negde krajem dvadesetog veka. Opipala je teren, upoznala čvrstinu srpskog karaktera, naš temperament i način življenja, pa smo i mi i ona shvatili da možemo opstati zajedno.

Što se teže živi, lakše je i lepše družiti sa sa popularnom psihologijom.
Tzv. kakopedije, kako vrsni knjižari vole da nazivaju knjige popularne psihologije, razmnožavaju se u svojim različitim oblicima, pa se neretko dešava da se mi svakodnevno saplićemo o ova laka štiva, a da toga i nismo svesni.

Ako malo bolje sagledamo svoj radni ili neradni dan, shvatićemo da se popularna psihologija ne odvaja od nas.

Čim ujutru otvorimo oči, dočekaće nas njeni iskrivljeni oblici u vidu kratkih rečenica u televizijskim i radijskim reklamama, na bilbordima, panoima, u prolazima zgrada, na ulazu u tržne centre i firme, u gradskom prevozu, pa i automobilu, naročito na internetu. Zavirimo li u bilo koju knjižaru, videćemo njen osnovni oblik postojanja – knjigu mekog ili tvrdog poveza sa čijih korica će nam se zaštitnički smešiti naslov jarke boje koji počinje konstrukcijom Kako da...

Jedno istraživanje kaže da knjige populrne psihologije najviše čitaju žene srednjih godina, one koje su u lošoj finansijskoj situaciji, imaju radno vreme od minimalno osam sati, porodicu, kućne obaveze, ali loš društveni život. Tako umorne od posla i kućnih obaveza, one posežu ili za lakom literaturom ili za gledanjem serija.
Između sapunica i lake literature granica je tanka. Ako naš prosečan dan začinimo bar jednom serijom, shvatićemo da je naš život težak, naporan i skup, pa ćemo kao poludeli pokušavati da pronađemo brze odgovore na sva naša teška i komplikovana pitanja.

Knjige za bolji život, recepti za sreću, sveti za podsvest, trikovi za uspešnu vezu zamagliće nam vidike krtkotrajno, pa ćemo posle jedne pročitane knjige koja će prividno rešiti naše ljubavne probleme, kupiti neku drugu koja će nam pomoći da savladamo probleme na poslu ili one čuvene probleme sa viškom kilograma, stresa ili ljubomore.

I tako dok prelistavmo lako štivo, za koje psiholozi smatraju da može ostaviti trajne posledice na čitaoce sa realnim psihičkim problemima, ne shvatamo da se vrtimo u začaranom krugu, koji počinje od buđenja, nastavlja se sa onim što se zove dan, završava se nekom sapunjavom emisijom, a nestaje i uspavljuje se uz nekoliko stranica tzv. kakopedija.

Dok pokušavamo da se probudimo, jer su nam pisci lakih reči i saveta tako rekli, nismo li se već uspavali i vratili na početak kruga odakle ćemo ponovo u neki novi laki dan?