Како се прави револуција

Autor: Драгана Миловановић

ФОТО: Wikipedia

Жена која недељама ћутке стоји на улици у Приједору.
Студентска шетња за ниже школарине.
Научници окупљени на трговима.
Културни радници на дискусији са Државом.

Свако бије своју битку, неке и делимо. Под истом заставом можемо да победимо, али трик-питање код прављења револуције је: како од малог броја људи и њихових циљева створити тзв. критичну масу која би створила довољан притисак да заиста дође до промена? Ово неће бити текст о грандиозним идејама, ово ће бити текст о маркетингу.

За почетак, потребан је циљ који може да се пробије кроз море уситњених проблема, који је конкретан и битан, који може да уједини. Звучаће сурово, али револуцију треба умети продати. Нажалост или на срећу, лакше је продати пиво или чоколаду него идеју.

Свакодневно пролазите поред жене која стоји на постољу и ћути – приметићете је. Запитаћете се шта ради, шта хоће. Пожелећете да јој се прикључите или да је продрмате. Помислићете да је ексцентрична или упорна. Било како било, бар на кратко биће вам стало. Медији су заинтригирани, па данас знамо да је име жене из Приједора Јелена Топић. Она је одлучила да нешто поручи и сад ћемо моћи да је чујемо. Оно што натера људе да се запитају, зачуде, покрену – тј. добар маркетинг – је оно што носи потенцијал за снагу која може да створи промене.

Не постоји универзално упутство за привлачење пажње јавности. А и када вас примете, то није гаранција да ће вас се сећати после три дана, а још мање да ће вам се придружити. Историја је запамтила и галамџије и тихе; оно што их спаја је што је њихова идеја привукла подршку, стога је једина лекција за револуционаре – нећете успети сами.

Студенти који протествују морају да објасне свима, а пре свега, другим студентима, зашто се буне, зашто цена школарина није фер или литература треба да буде обновљена. Научници треба да нам кажу зашто су нам потребни. Уметници треба да укључе јавност у своје проблеме јер то нико осим њих то не може нити треба да уради. Сматра се за опште знање да је лоше стање у економији, образовању, култури, али управо је у томе проблем – превише смо се на то навикли и превише је општа чињеница да нешто није у реду. На крају крајева, и Јелена Топић ће једном проговорити. Не искључујте нас, револуционари! Повежите се с нама да не посматрамо више заједничке битке као туђе. Покажите нам зашто је за нас лично важно да добијемо оно што вама треба, као да то уопште не знамо.

Личне револуције су ипак теже, јер траже најпре храброст да се почне од себе, не прећути када треба захтевати и, што је најважније – не чека чудо са стране. Нико неће рећи ако то не урадите ви, нико неће стати на црту ако ви не смете. Зато се пожалите ако за тим осећате потребу (а свима нам треба да се мало искукамо с времена на време), а онда у акцију. Срећно!

***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст пошаљите на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 - 35 година Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti