Док свет очекује званичне резултате гласања за личност године коју објављује магазин Тиме занимљиво би било погледати како и када је све почело и који су принципи којих се Тиме држи при овом избору.
Читава прича почела је када је 1998.године вођена распава на академском нивоу око тога ко је најзначајнија личност двадесетог века. Један од учесника расправе био је и уредник Тиме-а који је том приликом дошао на идеју да објави листу најутицајнијих људи 20-ог века која је објављена 1999-е. Ако не знате, први на листи био је Алберт Ајнштајн а од личности које су се налазиле у трци за личност године установљеној 5 година касније на листи су своје место нашли само Бил Гејтс, Опра Винфри, Папа Јован Павле ИИ и Нелсон Мендела.
2004-е покренута је годишња анкета за одабир 100 најутицајнијих личности на планети и већ тада су утврђена правила којих се Тиме придржава до данас. Честа је притом заблуда, да се титула најутицајније личности меша са неком врстом почасти или награде. Избор се врши по принципу ко је у протеклих годину дана извршио највећи утицај на глобалном нивоу, било добар или лош, и то у пет области из којих долази по двадесет кандидата: владаоци и револуционари, градитељи и титани, уметници и забављачи, научници и мислиоци, хероји и иконе.
Опра Винфри једина је особа која ниједном није изостала са листе тако да се на њој нашла свих девет пута. За њом следе Барак Обама и Хилари Клинтом са по шест и Стив Джобс са пет номинација. При одређивању номинација уредници Тиме-а врше избор на основу три критеријума по којима се личности квалификују као утицајне. Први од њих је реална, политичка моћ и идеалан пример за личност која је овим путем била више пута номинована, иако није притом била нарочито популарна, јесте Джорџ Буш. За разлику од званичне политичке моћи има и оних који су веома утицајни иако њихова функција није званична а њихово име такође не превише познато најширој јавности попут Али Хусаини Систанија, вође ирачких Шиита. Напокон, ту су и људи који независно од своје позиције у друштву делују моралним примером попут Нелсона Менделе.
Велике контраверзе у неколико наврата изазвало је изостављање западноевропске политичке елите са листе, што је уредништво Тиме-а образложило смањеном реалном политичком моћи којом данас европске државе располажу. Са друге стране, председник САД-а увек има обезбеђено место на листи без обзира на тренутни рејтинг и популарност.
Занимљив је био тријумф Моот-а (овогодишњег учесника београдске Схаре конференције) 2009-е године. Оснивач сајта 4цхан победио је захваљујући освојених 16.794.368 гласова али је Тиме објавио да је у неколико наврата забележен покушај хаковања у процесу гласања. Па, јесу ли Анонимуси седели скрштених руку?
