Kako TIME bira?

Dok svet očekuje zvanične rezultate glasanja za ličnost godine koju objavljuje magazin Time zanimljivo bi bilo pogledati kako i kada je sve počelo i koji su principi kojih se Time drži pri ovom izboru.

Čitava priča počela je kada je 1998.godine vođena raspava na akademskom nivou oko toga ko je najznačajnija ličnost dvadesetog veka. Jedan od učesnika rasprave bio je i urednik Time-a koji je tom prilikom došao na ideju da objavi listu najuticajnijih ljudi 20-og veka koja je objavljena 1999-e. Ako ne znate, prvi na listi bio je Albert Ajnštajn a od ličnosti koje su se nalazile u trci za ličnost godine ustanovljenoj 5 godina kasnije na listi su svoje mesto našli samo Bil Gejts, Opra Vinfri, Papa Jovan Pavle II i Nelson Mendela.

2004-e pokrenuta je godišnja anketa za odabir 100 najuticajnijih ličnosti na planeti i već tada su utvrđena pravila kojih se Time pridržava do danas. Česta je pritom zabluda, da se titula najuticajnije ličnosti meša sa nekom vrstom počasti ili nagrade. Izbor se vrši po principu ko je u proteklih godinu dana izvršio najveći uticaj na globalnom nivou, bilo dobar ili loš, i to u pet oblasti iz kojih dolazi po dvadeset kandidata: vladaoci i revolucionari, graditelji i titani, umetnici i zabavljači, naučnici i mislioci, heroji i ikone.

Opra Vinfri jedina je osoba koja nijednom nije izostala sa liste tako da se na njoj našla svih devet puta. Za njom slede Barak Obama i Hilari Klintom sa po šest i Stiv Džobs sa pet nominacija. Pri određivanju nominacija urednici Time-a vrše izbor na osnovu tri kriterijuma po kojima se ličnosti kvalifikuju kao uticajne. Prvi od njih je realna, politička moć i idealan primer za ličnost koja je ovim putem bila više puta nominovana, iako nije pritom bila naročito popularna, jeste Džordž Buš. Za razliku od zvanične političke moći ima i onih koji su veoma uticajni iako njihova funkcija nije zvanična a njihovo ime takođe ne previše poznato najširoj javnosti poput Ali Husaini Sistanija, vođe iračkih Šiita. Napokon, tu su i ljudi koji nezavisno od svoje pozicije u društvu deluju moralnim primerom poput Nelsona Mendele.
Velike kontraverze u nekoliko navrata izazvalo je izostavljanje zapadnoevropske političke elite sa liste, što je uredništvo Time-a obrazložilo smanjenom realnom političkom moći kojom danas evropske države raspolažu. Sa druge strane, predsednik SAD-a uvek ima obezbeđeno mesto na listi bez obzira na trenutni rejting i popularnost.

Zanimljiv je bio trijumf Moot-a (ovogodišnjeg učesnika beogradske Share konferencije) 2009-e godine. Osnivač sajta 4chan pobedio je zahvaljujući osvojenih 16.794.368 glasova ali je Time objavio da je u nekoliko navrata zabeležen pokušaj hakovanja u procesu glasanja. Pa, jesu li Anonimusi sedeli skrštenih ruku?