Autor: Milana Ljubisavljević
FOTO: mojedete.rs
Možda niste znali, ali smatra se da većina potrošača pročita samo prva 4 reda informacija na pakovanju neke hrane. Možemo pretpostaviti da to vrlo dobro znaju i marketing timovi velikih kompanija, pa da vrlo bitne infomacije stavljaju (i) na kraju.
Treba biti oprezan sa natpisom „prirodno“, jer je to previše neodređeno i može biti manipulativno, pošto asocira na nešto dobro/zdravo. Već za termin „organski“ se zna šta to treba da znači i koje kriterijume da zadovoljava.
Dnevne doze
Preporučen dnevni unos kalorija se prosečno procenjuje na 2000kcal dnevno, ne uzimajući u obzir pol, starost i fizičku aktivnost osobe. Individualne telesne potrebe se, naravno, mogu mnogo razlikovati. A o psihičkim da ne govorimo. ;)
Na šta treba obratiti najviše pažnje:
1. Veličina porcije
2. Ne pojesti mnogo više od preporučene veličine porcije tj. ne prazniti pakovanje po svaku cenu
3. Ograničiti unos hrane koja sadrži mnogo: zasićenih i trans masti, holesterola, soli i šećera
Ishrana i prevencija bolesti
Na sledeće sastojke u tabeli bi trebalo da obratite pažnju kada čitate deklaracije, jer oni u velikoj meri mogu delovati preventivno na razne bolesti.
_____________________________________________________________________________________
Prevencija srčanih bolesti - Visok sadržaj vlakna, a nizak sadržaj: zasićenih masnoća, holeterola i soli
_____________________________________________________________________________________
Prevencija raka - Visok sadržaj rastvorljivih vlakna, velika količina povrća i voća, nizak sadržaj masnoće
_____________________________________________________________________________________
Prevencija osteoporoze - Visok sadržaj kalcijuma i vitamina D
_____________________________________________________________________________________
Sastojci hrane
Ne treba se bojati svih dodataka u hrani. Neki od njih služe da produže trajanje, da omoguće bezbednost hrane, da spreče kvarenje i gubitak svežine, ali često i da hrani poboljšaju ukus i izgled, da je oboje ili pruže ravnomernu strukturu, kao i da dodaju neke vitamine. Ima ih preko 3000, neki od njih su štetni ali samo u velikim količinama.
Sastojci u hrani bi trebalo da se navode na sledeći način: prvi je onaj kojeg ima najviše, pa sve do poslednjeg koji je najmanje zastupljen.
A sokovi i ostala veštačka pića (svejedno da li gazirani, negazirani, energetski) su toliko puni šećera u raznim oblicima, da ih nikako ne treba smatrati delom svakodnevne (zdrave) ishrane.
Cilj je da dobijemo ono najbolje i zaobiđemo najgore iz, iako generalno manje zdravih, gotovih industrijskih prehrambenih proizvoda iz supermarketa. Ovo ne treba shvatiti kao promociju takve ishrane, jer profesorka Džejmi Poup naglašava da je najbolje ishranu u većini zasnovati na sirovoj ili što manje obrađenoj hrani.
Očekujte nastavak za nedelju dana, na temu dodataka u ishrani (dijetetski suplementi)
Ovaj tekst zasnovan je na onlajn nutricionističkom kursu “Ishrana, zdravlje i životni stil: pitanja i saznanja”, sa Vanderbilt univerziteta, SAD. Autorka kursa je profesorka nutricionizma Džejmi Poup (Jamie Pope).
Više informacija iz ovog nutricionističkog kursa možete naći na blogu ishranazdravlje blogspot com.
Pratite Zdravu ishranu i na Fejsbuku, Tviteru i Gugl+.
Milana smatra da sve može biti bolje, a pogotovo mi sami.
***
Ovaj tekst nastao je našom željom da stvorimo alternativni veb prostor za mlade gde mogu da pišu o onim temama koje smatraju važnim, iskreno i bez ograničenja! Ukoliko želiš da i ti budeš član našeg mladog tima tvoje ideje su dobrodošle! CV i jedan tekst pošalji na [email protected] uz Cc na [email protected], sa naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih novinara vršimo do svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
_thumb1.jpg)
_thumb2.jpg)
