Tweet
Veb-sajtovi koriste lukave trikove kako bi vas naterali da kliknete negde ili kupite nešto, a često toga niste ni svesni. Način na koji je to rade je zbunjujuć i kontroverzan, kaže Kris Baraniuk.

FOTO: BBC

Prevela: Sonja Stojanović

Internet je jedan veliki eksperiment, a i vi ste deo njega. Svakog dana milioni ljudi bave se samo ovim pitanjima: šta ljudi najčešće klikću, kako da se ljudima privuče pažnja, kako najlakše naterati ljude da nešto kupe? Ovi eksperimenti često se izvode u tajnosti. Najverovatnije nikad nećete ni znati da ste bili deo nekog od njih.

Sve ovo se izvršava zahvaljujući A/B testiranju, sada već uveliko poznatom u tehnološkoj industriji. Ovo zapravo znači da veb strane koje vi vidite nisu nužno iste kao one koje vide drugi – možda su malo drugačije boje, imaju malo drugačiji naslov ili, ako se radi o društvenim mrežama, lične informacije o vašoj porodici ili prijateljima biće različitim ljudima različito prikazane.


IZVOR: Klik dizajn

Ono što je počelo kao dobra zabava i način da se unapredi izgled veb sajtova sada već poprima ozbiljne razmere. Ovo A/B testiranje može da omogući kompanijama da utiču na vaše raspoloženje, pa i na vaš ljubavni život. Skoro je Fejsbuk primenio ovu tehniku kako bi vršio eksperimente na korisnicima, a pritom bez njihovog znanja. Cilj ovih eksperimenata je igranje sa ljudskim emocijama.

Još jedan primer ovih eksperimenata je nedavni postupak kompanije za upoznavanje srodne duše OkCupid - kompanija je neke korisnike prosto lagala, nije spajala ljude sličnih interesovanja, već ljude potpuno različite - one koji se ni po čemu ne bi poklopili, i onda je pratila razvoj njihovih odnosa.

Postavlja se pitanje gde je granica? Kada eksperimenti prestaju da budu samo to i postaju opasno sredstvo manipulisanja ljudima?

Čitav fenomen A/B testiranja počeo je prilično naivno, sve se činilo bezopasnim. Sa A/B testiranjem krenulo se kako bi se poboljšali veb sajtovi. Često se koristi kako bi se videlo koliko su veb sajtovi prilagođeni svojim korisnicima i da li, i koliko pažnje privlače. Ovo je postala svakodnevna rutina, sajtovi se poboljšavaju pomoću ovih testiranja, a A/B testiranje postalo je pravi fenomen. Radi se o tome da su podaci do kojih je ovo testiranje dolazilo često bili neočekivani i nepredvidljivi.

Na primer, jedno istraživanje koje je sprovela kompanija Gugl pokazalo je da je korišćenje različitih nijansi plave prilikom reklamiranja različitih proizvoda/kompanija jako delotvorno - mnogo veći broj ljudi klikne na takve oglase. Kad su to shvatili, u mnogim oglasima preovladavala je plava boja, i, zamislite, upalilo je - kompanije su na reklamama ostvarile mnogo veću novčanu dobit nego inače.


IZVOR: Colours

Tako je sajt za putovanja TripAdvisor koristio A/B testiranje i otkrio da različite boje privlače različite ljude - oni koji su kao pretraživač koristili Google više su pritiskali plave ikonice, a oni koji su koristili neki drugi pretraživač češće su pritiskali žute ikonice.

Rezultati nekih drugih A/B testiranja će vas možda više iznenaditi. Skoro je jedna stomatološka ordinacija vršila eksperiment. Na sajt su postavljali razne slike i sadržaje, svakog dana su menjali slike kako bi sajt bio što posećeniji. Fotografija koja se ljudima najviše svidela je ona na kojoj zubar drži ruku na ramenu jedne devojke koja sedu u zubarskoj stolici, a ovo je nešto što zubar nikada ne radi.

Ne treba uvek tražiti logična objašnjenja za rezultate dobijene A/B testiranjem, nekad se ne zna zašto neke stvari privlače više pažnje od drugih, prosto je tako. Istraživači se trude da analiziraju rezultate, ali nekad su to samo statistički rezultati, pa je svaka analiza čisto nagađanje i pouzdanih objašnjenja nema.
Većina istraživanja koja se obavljaju putem A/B testiranja su bezopasna. Ipak, poslednjih meseci A/B testiranja postaju daleko ozbiljnija nego što su bila.
Za početak, rezultati dobijeni A/B testiranjem počeli su da utiču na vesti koje čitate – i to ne na baš dobar način.

Sajtovi kao što su, na primer, Slate i Upsworthy često testiraju više od 25 različitih naslova koristeći specijalni softver koji im pokazuje koji od naslova ima najviše uspeha. Sve to vodi do naslova kao što je, na primer, ovaj: ,,Odlična ideja, dati kamere beskućnicima, a onda su se kamere okrenule ka nama”!. Ovaj naslov privlači mnogo pažnje, ljudi često ,,šeruju” ovaj naslov, pravi je hit na internet, ali često jedan klik na ovaj naslov može da razočara, da ne dovede do vesti koju smo očekivali.

Sada kada i kompanije poput Fejsbuka na različite načine eksperimentišu našim osećanjima mnogi misle da A/B tesiranja ulazi u jednu potpuno novu dimenziju. Jednostavni eksperimenti omogućavaju drugima da se igraju sa vašim životima. OkCupid je, na primer, čak, menjao i ono što su članovi pisali o sebi, kao i njihove mejlove, a sve zarad drugih članova (što veće posećenosti, zarad poklapanja sa drugim članovima).

Lažno poklapanje

Jedan od osnivača OkCupid–a, Kristijan Ruder, kaže da je na primer jednom prilikom drugačija poruka poslata ljudima: jednoj grupi poslata je poruka sledeće sadržine: ,,Imate novu poruku od (ime pošiljaoca)“, a drugoj grupi poruka koja je glasila: ,,Nova poruka od (ime pošiljaoca)“, a uz to i mala slika koverte. Ova druga poruka koja je išla zajedno sa sličicom koverte prošla je bolje, 4% više ljudi kliknulo je na tu poruku nego na onu prvu. S obzirom na to da sajt koristi 30 miliona ljudi, 4% nije neki beznačajan broj.


IZVOR: Almanac

,,Zamislite", objašnjava Ruder, ,,i da se radi o milion korisnika, 4% znači da 40 hiljada ljudi ne bi kliknulo na neku poruku. Od tih 40 možda bi deset ljudi započelo razgovor koji inače ne bi, pa bi se možda taj razgovor završio i sastankom. Svega toga ne bi bilo bez klika na tu poruku, a do svega toga došlo se upravo eksperimentisanjem“.

Ovi testovi postaju sve precizniji i bolji, ali postavlja se pitanje gde se u tom eksperimentisanju zagubila etika. Ima li je ili je prosto odbačena zarad sticanja profita?

Hari Brignul je stručni konsultant za dizajn veb sajtova. Bavi se trikovima koji mogu da nateraju ljude da kliknu na nešto na šta inače ne bi. Ovo se može odnositi bukvalno na bilo šta, na onaj klik koji se odnosi na to da želite da se pretplatite na nešto, ili pak kada vas pitaju da li podatke o vama sajt može da deli sa još nekim.

Samo neki od načina da vas ,,namame“ da pritisnete nešto su čudne i pomalo nejasne rečenične konstrukcije, ili ikonice koje deluju bezopasno, a zapravo se jednim klikom opraštate od svoje privatnosti. Kako neka kompanija može da zna da će ovi trikovi proći kod korisnika? Odgovor su: A/B testiranja.
,,Ako veb dizajner kaže da dizajn A donosi zaradu, ali da malo izmenjen dizajn B donosi veću zaradu, teško je odoleti iskušenju i ne poslužiti se svim tim malim trikovima, a pri tom znate da ih i drugi koriste“, kaže Brignul.

Poklonici A/B testiranja ipak misle da će korišćenje ovih testiranja na duge staze ipak na kraju dovesti do toga da ljudi zbog zanemarivanja etike počnu da gube poverenje prema kompanijama i samim tim će kompanije biti na gubitku. Brignul, ipak, ističe da se ovakvim trikovima pribegava već vekovima, samo što su nekada ljudi svega toga možda bili svesniji. Trikovima se prodavci služe i to povećava zaradu.

Ipak, tanka je linija između poboljšavanja izgleda sajta da bi sajt bio moderniji i lepši i takvog uređivanja sajta koji za cilj ima manipulisanje ljudima. Kristijan Ruder, sa druge strane, smatra da i unapređivanje sajta zarad manipulacije i ostvarivanja profita ne treba toliko kritikovati jer je sve to zarad jednog višeg cilja.

Ruder je, kao što je već pomenuto, jedan od osnivača OkCupid-a i kaže: ,,Radimo nešto što na kraju druge čini srećnim. Usamljene osobe spajamo sa nekim sa kime ostvaruju vezu ili brak. Niko nije na gubitku, i to ne samo da niko nije na gubitku, već su i dobici mnogo veći nego što se očekuje, možda i više dobijaju korisnici nego mi iz kompanije”.

Na kraju, šta reći, mi postajemo svesniji raznih trikova kojima pribegavaju kompanije, ali što smo mi svesniji trikova, to su možda trikovi skriveniji. U svakom slučaju, izgleda da će trikova tek biti, nikako se neće stati na ovome.

IZVOR: BBC

Sonja se trudi da u svemu vidi samo ono dobro i veruje da se još uvek vredi boriti za prave vrednosti


***

Kao nastavak Foto konkursa i u sklopu akcije afirmacije mladih umetnika iz Srbije, portal iSerbia januara 2016. godine organizuje izložbu pristiglih fotografija i radova umetnika koji se na ovom portalu predstavljaju. Cilj izložbe je promocija obrazovanja, truda, talenata i kapaciteta mladih ljudi u Srbiji. Svi ste pozvani da podržite ovu, za društvo, bitnu promociju. O svim detaljima izložbe portal iSerbia će vas blagovremeno obaveštavati. Pratite nas!

***

Pročitajte i:

Um je i dalje najjači kompjuter
Tehnološka dostignuća koja je stvorio rat
Nobelova nagrada za književnost od 1901. do danas

Ovaj tekst nastao je našom željom da mladi koji žele da se oprobaju u prevođenju tekstova to iskustvo steknu i unaprede kod nas. Ukoliko želiš da budeš prevodilac u našem mladom timu CV uz jedan prevedeni tekst, sa izvornim, pošalji na [email protected] sa naznakom Prijava/Prevodilac. Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih članova vršimo do svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE

Odricanje od odgovornosti

Tweet
Komentari

VESTI