Prevela: Tijana Ćuić
Reklamne kampanje pružaju uvid u evoluciju jezika
Kakva je uloga marketinga u evoluciji jezika i odnosu između jezika i kulturološkog znanja? Na primeru dobro poznatog Hajnekenovog slogana, “Hajneken osvežava delove do kojih druga piva ne dopiru”, Kristal je objasnio kako je ovaj prvobitni slogan evoluirao uz pomoć igre reči. U narednih 30 godina, taj moto je predstavljao reklamnu kampanju sa 300 varijacija istog slogana, u kojima je reč ‘delovi’ bivala zamenjena rečima kao što su ‘doktori’, ‘dabrovi’ i tome slično.
Razumevanje različitih kultura pomaže ljudima pri razumevanju različitih jezika
Dejvid Kristal se prisetio poteškoća koje je imao pri objašnjavanju značenja Hajnekenove kampanje grupi japanskih profesora engleskog jezika, kada su slučajno naišli na Hajnekenov bilbord za vreme studijskog boravka u Velikoj Britaniji. Njihove nedoumice ističu značaj razumevanja kultura kao sredstva za razumevanje jezika.
Jednak izazov mu je predstavljao i pokušaj da isto to značenje prenese svom prijatelju Amerikancu, kada su nabasali na isti bilbord samo nedelju dana kasnije – što nam govori da je čak i izvornim govornicima često potreban kulturološki kontekst kako bi u potpunosti razumeli određene izraze na maternjem jeziku, uzevši u obzir činjenicu da kultura neminovno oblikuje jezik koji je u svakodnevnoj upotrebi. Pošto je lokalizovana nacionalna reklamna kampanja pokrenuta samo u Britaniji, samo su oni koji žive u Britaniji i koji su izloženi pomenutoj kampanji razumeli značenje slogana “osvežava dabrove do kojih druga piva ne dopiru”. Izraz je bio potpuno neshvatljiv za sve one koji ne pripadaju datoj grupi.
FOTO: British Council Blog
Novi oblici engleskog se ubrzano razvijaju
Kristal procenjuje da se od 1960-ih u državama širom sveta pojavilo 60-70 novih ‘engleskih’. Procenjuje se da ima 400 miliona ljudi kojima je engleski prvi jezik i 700-800 miliona ljudi kojima je engleski drugi jezik. Oko milijardu ljudi govori engleski kao strani jezik. To znači da sada na svakih pet govornika engleskog jezika kojima engleski nije maternji dolazi samo jedan izvorni govornik engleskog jezika – što predstavlja jedinstvenu situaciju u istoriji jezika. To takođe znači da ljudi više nisu okrenuti samo Britaniji. Britanski engleski danas predstavlja manjinu u poređenju sa mnoštvom ‘engleskih’ koji se govore širom planete.
“Engleski nije od koristi izvan naših obala”, izjavio je Grof od Lestera po povratku sa putovanja po Evropi krajem XVI veka. Zaista, Čoser je pitao zašto bi iko želeo da uči engleski: jezik “bez književnosti” (premda bi bilo ko ko je imao sreće da proučava Čosera mogao da potvrdi da su njegova dela modernom govorniku engleskog jezika skoro potpuno nerazumljiva, ističe Kristal).
Pa ipak, iste godine, Šekspir se pojavio nakon ‘izgubljenih godina’ – period od 1585. do 1592. u kom je, kako se smatralo, pisac usavršavao svoje dramske veštine i sakupljao izvore za zaplete – i napisao neka od svojih najvećih dela. Samo deset godina kasnije, za vreme ekspedicija Voltera Rolija s početka XVII veka, zapaženo je da je američki engleski pustio svoje korenje u roku od nekoliko dana, ’izvozeći’ reči kao što su wigwam (vigvam) i skunk (tvor) koje su vrlo brzo postajale ustaljene.
Potrebno je vrlo malo vremena kako bi se jezik razvio; jezik “koji nije od koristi izvan britanskih obala” rastao je od populacije od 4 miliona govornika i dostigao 2 milijarde govornika za samo 400 godina.
Razvoj jezika odražava moć onih koji ga govore
Kako se to tačno dogodilo? Kako se engleski razvio tako brzo i naizgled neočekivano? Prema Kristalovom mišljenju, uprkos opštem verovanju da je razlog tome, makar delom, činjenica da je engleski lak za učenje, da ‘nema gramatiku’ kako neki kažu, krije se nešto mnogo dublje iza eksponencijalnog razvoja engleskog kao globalnog jezika. Kristal tvrdi da razvoj jezika direktno odražava moć onih koji ga govore.
Od početaka Britanske imperije, do industrijske revolucije u Velikoj Britaniji koja je donela značajna tehnološka i naučna dostignuća i veliki broj pronalazaka od strane pronalazača koji su bili izvorni govornici engleskog jezika, preko ekonomske moći koja se zadržala do IXX veka i kulturne moći u XX veku, engleski jezik je očuvao svoju dominaciju.
Govornici engleskog jezika prilagođavaju jezik lokalnom kontekstu
Usmeravajući svoju pažnju ka kolonijalnim i post-kolonijalnim sredinama, Kristal ističe da čak i u zemljama u kojima je engleski smatran jezikom tlačitelja, složenost lingvističkog sastava lokalne sredine (npr. Nigerija u kojoj se govori preko 500 jezika) značila je da je pristup “bolje neprijatelj koga poznaješ nego onaj koga ne poznaješ” usvojen “jer makar su svi mrzeli engleski jednako”.
To je značilo da je engleski usvojen kao zvanični jezik a zatim prilagođen lokalnom kontekstu. Nekoliko meseci od sticanja nezavisnosti, pojavilo se na hiljade novih reči, reči koje se tiču politike, hrane i pića, folklora i biljnog sveta. U narednih 50 godina, te reči su dospele u rečnike globalnog engleskog – 15.000 jamajčanskih i 10.000 južnoafričkih reči.
Tendencija rasta broja ‘engleskih jezika’ ne pokazuje znake skorijeg usporavanja. Ali ništa ne traje večno. Ko zna da li će engleski uspeti da ostane lingua franca. A ako pak ostane, koliko će se ‘engleskih jezika’ razviti? Kako pripremiti mlađe generacije, učenike i studente uopšte, za takvu kulturno raznoliku budućnost?
IZVOR: British Council Blog
***
Ovaj tekst nastao je našom željom da mladi koji žele da se oprobaju u prevođenju tekstova to iskustvo steknu i unaprede kod nas. Ukoliko želiš da budeš prevodilac u našem mladom timu CV uz jedan prevedeni tekst, sa izvornim, pošalji na [email protected] sa naznakom Prijava/Prevodilac. Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih članova vršimo do svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
_thumb1.jpg)
