Каријерно саветовање - помоћ на путу до успеха

У животу сваке младе особе дође време за „улазак у свет одраслих“ и доношење прве заиста битне животне одлуке – избора будућег занимања, затим следи вишегодишњи процес стицања образовања и дипломе и, коначно, проблем проналажења посла и планирања будућности. Често се нам се успут дешава да застанемо, запитамо се да ли смо на добром путу, куда даље, шта је оно што заиста желимо, на који начин до тога да стигнемо. Наравно, нико осим нас самих не може и не треба да одређује ток наше будућности и каријере, али постоје људи и институције, које могу и желе да нас усмере, дају савет и помогну да искристалишемо визију своје личне и професионалне будућности и поставимо темеље за њено остваривање.

Реч је о каријерном саветовању – сарадњи са стручним лицем чији је задатак да процени наше професионалне квалификације и личне квалитете, помогне нам да дефинишемо своје циљеве и направимо стратегију за њихово остваривање, представи нам могућности развоја и усавршавања у складу са нашим циљевима и потребама, помогне нам у остваривању контаката и проналажењу посла.

Јадранка Димов , стручни сарадник за каријерно саветовање Београдске отворене школе и Центра за карујерно вођење младих талената при Фонду за младе таленте Србије „Доситеја“ и чланица тима који је осмислио Стратегију каријерног вођења и саветовања у Републици Србији, одазвала се позиву да за портал иСербиа каже нешто више о професионалној оријентацији и каријерном саветовању у Србији.

Постоји ли разлика између појмова професионалне оријентације и каријерног саветовања и у чему се она састоји?

У лаичкој јавности појам „професионална оријентација“ је повезиван само са неким критичним одлукама – избором занимања и школе. У психолошкој теорији овај појам се односи на све одлуке које током живота доносимо у вези избора путева самоактуализације кроз рад.

Шта је оно што младић или девојка који дођу код каријерног саветника могу да очекују?

Могу добити стручну помоћ у сагледавању проблема због кога су се одлучили да дођу на саветовање, релевантне информације које могу утицати на будућу/е одлуку/е, процену властитих способности, особина, вештина и компетенција у односу на жељени каријерни пут, податке о захтевима тржишта рада са којима ће се суочавати у трагању за радним местом, податке о могућностима професионалног усавршавања, процену реалности каријерних планова и помоћ у њиховој изради, анализу препрека за реализацију жељених планова и много тога другог према индивидуалним потребама.

Можете ли на основу свог искуства да издвојите са којим се проблемима најчешће сусрећу млади људи у Србији?

Два су велика проблема и ни један не зависи од ових сјајних младих људи који долазе на саветовање у Центар при Фонду! Први, и највећи, је недостатак радних места за њих јер – не заборавимо – реч је о младима значајно натпросечних креативних потенцијала и капацитета. Други је квалитет и нефлексибилност високог образовања које им нуди само стандардне програме усавршавања.

Како процењујете информисаност младих људи о могућностима које им се пружају? Колико су заинтересовани за рад на себи, неформално образовање, да ли су упознати са концептом доживотног учења?

Ма колико да су ови млади креативни људи спремни да дају све од себе и уче, усавршавају се и раде на усавршавању својих вештина и компетенција, значајно је да је ниво њихове информисаности доста низак. Универзитетски и факултетски каријерни центри морали би такве информације учинити лако доступним. Овако студенти су остављени сами себи и властитим способностима да дођу до валидних информација од којих зависе и њихове одлуке. Што се целоживотног учења тиче, данашње генерације су потпуно свесне његове неопходности и потребе за сталним усавршавањем.

Осим професионалних квалификација, шта је још потребно за остваривање успешне каријере?

Данас је појам професионалних квалификација знатно проширен и не односи се само на стечено знање и диплому. Квалификованост за посао данас подразумева и додатна широка знања, познавање и коришћење страних језика, познавање рада на компјутеру и разних програма, бројне вештине и компетенције. Наравно, наш образовни систем се генерално не бави овим додатним захтевима послодаваца, тако да млади, да би били конкурентни на тржишту рада, морају да потраже додатне облике образовања – курсеве, радионице - да би их развили и усавршили.

Можете ли да наведете неки позитиван пример из праксе када је каријерно саветовање имало конкретан утицај на нечији живот или каријеру?

Не нарушавајући приватност оних који су прошли кроз поступак саветовања, а узимајући њихово властито вредновање корисности овог третмана, могу рећи да је за велики број њих саветовање било веома корисно и да су сазнања до који су у току тог процеса дошли – било да је реч о реалистичности каријерних планова, усклађености компетенција и захтева рада или могућности наставка образовања овде или у иностранству и сл. – битно утицала на њихово сагледавање односа жељеног и могућег и доношење остварљивих одлука.

Уколико неко жели сусрет са каријерним саветником, коме треба да се обрати и на који начин?

Саветовалиштава за каријерно вођење и саветовање има, на срећу, данас доста. Све школе су у обавези да пруже ученицима стручну помоћ у вези избора праваца даљег школовања, Национална служба за запошљавање у свим филијалама (35) има ови службу, постоје универзитетски и факултетски каријерни центри – нажалост неуједначене понуде и квалитета рада - , Центар за каријерно вођење и саветовање стипендиста Фонда за младе таленте Србије, Београдска отворена школа има овакав центар, доступни су бројни интерактивни сајтови на Интернету... Контакти су могући лично и путем електронске поште.

Који је Ваш савет за младе људе који тек треба да одаберу свој животни позив и определе се за факултет, а који за студенте и дипломце којима предстоји потрага за послом?

Ма како добро и у складу са својим карактеристикама изабрали занимање, ако за њим трајније не постоји потреба на тржишту рада постајемо угрожени. Школујемо се да бисмо радили и кроз рад обезбедили материјалну егзистенцију али и остварили своје потенцијале. Зато је за средњошколце веома важно да добро упознају себе и провере своје потенцијалне изборе у неком саветовалиштава. Нико није способан искључиво за једно занимање, потенцијалних избора увек има више.
За студенте завршних година и дипломце важно је да развију низ вештина и компетенција које послодавци траже и у складу са тим добро би било да користе сваку прилику која им се пружа: учешће у пројектима на факултету или у НВО, радионицама и сл. Претраживање свих могућих извора информација о слободним радним местима треба да постане њихова редовна делатност. Важно је и да овладају потребним социјалним вештинама и компетенцијама које ће им омогућити да потенцијалном послодавцу на најефикаснији начин представе добит коју може имати ако их запосли.

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностимаа OVDE