Tweet

U životu svake mlade osobe dođe vreme za „ulazak u svet odraslih“ i donošenje prve zaista bitne životne odluke – izbora budućeg zanimanja, zatim sledi višegodišnji proces sticanja obrazovanja i diplome i, konačno, problem pronalaženja posla i planiranja budućnosti. Često se nam se usput dešava da zastanemo, zapitamo se da li smo na dobrom putu, kuda dalje, šta je ono što zaista želimo, na koji način do toga da stignemo. Naravno, niko osim nas samih ne može i ne treba da određuje tok naše budućnosti i karijere, ali postoje ljudi i institucije, koje mogu i žele da nas usmere, daju savet i pomognu da iskristališemo viziju svoje lične i profesionalne budućnosti i postavimo temelje za njeno ostvarivanje.

Reč je o karijernom savetovanju – saradnji sa stručnim licem čiji je zadatak da proceni naše profesionalne kvalifikacije i lične kvalitete, pomogne nam da definišemo svoje ciljeve i napravimo strategiju za njihovo ostvarivanje, predstavi nam mogućnosti razvoja i usavršavanja u skladu sa našim ciljevima i potrebama, pomogne nam u ostvarivanju kontakata i pronalaženju posla.

Jadranka Dimov , stručni saradnik za karijerno savetovanje Beogradske otvorene škole i Centra za karujerno vođenje mladih talenata pri Fondu za mlade talente Srbije „Dositeja“ i članica tima koji je osmislio Strategiju karijernog vođenja i savetovanja u Republici Srbiji, odazvala se pozivu da za portal iSerbia kaže nešto više o profesionalnoj orijentaciji i karijernom savetovanju u Srbiji.

Postoji li razlika između pojmova profesionalne orijentacije i karijernog savetovanja i u čemu se ona sastoji?

U laičkoj javnosti pojam „profesionalna orijentacija“ je povezivan samo sa nekim kritičnim odlukama – izborom zanimanja i škole. U psihološkoj teoriji ovaj pojam se odnosi na sve odluke koje tokom života donosimo u vezi izbora puteva samoaktualizacije kroz rad.

Šta je ono što mladić ili devojka koji dođu kod karijernog savetnika mogu da očekuju?

Mogu dobiti stručnu pomoć u sagledavanju problema zbog koga su se odlučili da dođu na savetovanje, relevantne informacije koje mogu uticati na buduću/e odluku/e, procenu vlastitih sposobnosti, osobina, veština i kompetencija u odnosu na željeni karijerni put, podatke o zahtevima tržišta rada sa kojima će se suočavati u traganju za radnim mestom, podatke o mogućnostima profesionalnog usavršavanja, procenu realnosti karijernih planova i pomoć u njihovoj izradi, analizu prepreka za realizaciju željenih planova i mnogo toga drugog prema individualnim potrebama.

Možete li na osnovu svog iskustva da izdvojite sa kojim se problemima najčešće susreću mladi ljudi u Srbiji?

Dva su velika problema i ni jedan ne zavisi od ovih sjajnih mladih ljudi koji dolaze na savetovanje u Centar pri Fondu! Prvi, i najveći, je nedostatak radnih mesta za njih jer – ne zaboravimo – reč je o mladima značajno natprosečnih kreativnih potencijala i kapaciteta. Drugi je kvalitet i nefleksibilnost visokog obrazovanja koje im nudi samo standardne programe usavršavanja.

Kako procenjujete informisanost mladih ljudi o mogućnostima koje im se pružaju? Koliko su zainteresovani za rad na sebi, neformalno obrazovanje, da li su upoznati sa konceptom doživotnog učenja?

Ma koliko da su ovi mladi kreativni ljudi spremni da daju sve od sebe i uče, usavršavaju se i rade na usavršavanju svojih veština i kompetencija, značajno je da je nivo njihove informisanosti dosta nizak. Univerzitetski i fakultetski karijerni centri morali bi takve informacije učiniti lako dostupnim. Ovako studenti su ostavljeni sami sebi i vlastitim sposobnostima da dođu do validnih informacija od kojih zavise i njihove odluke. Što se celoživotnog učenja tiče, današnje generacije su potpuno svesne njegove neophodnosti i potrebe za stalnim usavršavanjem.

Osim profesionalnih kvalifikacija, šta je još potrebno za ostvarivanje uspešne karijere?

Danas je pojam profesionalnih kvalifikacija znatno proširen i ne odnosi se samo na stečeno znanje i diplomu. Kvalifikovanost za posao danas podrazumeva i dodatna široka znanja, poznavanje i korišćenje stranih jezika, poznavanje rada na kompjuteru i raznih programa, brojne veštine i kompetencije. Naravno, naš obrazovni sistem se generalno ne bavi ovim dodatnim zahtevima poslodavaca, tako da mladi, da bi bili konkurentni na tržištu rada, moraju da potraže dodatne oblike obrazovanja – kurseve, radionice - da bi ih razvili i usavršili.

Možete li da navedete neki pozitivan primer iz prakse kada je karijerno savetovanje imalo konkretan uticaj na nečiji život ili karijeru?

Ne narušavajući privatnost onih koji su prošli kroz postupak savetovanja, a uzimajući njihovo vlastito vrednovanje korisnosti ovog tretmana, mogu reći da je za veliki broj njih savetovanje bilo veoma korisno i da su saznanja do koji su u toku tog procesa došli – bilo da je reč o realističnosti karijernih planova, usklađenosti kompetencija i zahteva rada ili mogućnosti nastavka obrazovanja ovde ili u inostranstvu i sl. – bitno uticala na njihovo sagledavanje odnosa željenog i mogućeg i donošenje ostvarljivih odluka.

Ukoliko neko želi susret sa karijernim savetnikom, kome treba da se obrati i na koji način?

Savetovalištava za karijerno vođenje i savetovanje ima, na sreću, danas dosta. Sve škole su u obavezi da pruže učenicima stručnu pomoć u vezi izbora pravaca daljeg školovanja, Nacionalna služba za zapošljavanje u svim filijalama (35) ima ovi službu, postoje univerzitetski i fakultetski karijerni centri – nažalost neujednačene ponude i kvaliteta rada - , Centar za karijerno vođenje i savetovanje stipendista Fonda za mlade talente Srbije, Beogradska otvorena škola ima ovakav centar, dostupni su brojni interaktivni sajtovi na Internetu... Kontakti su mogući lično i putem elektronske pošte.

Koji je Vaš savet za mlade ljude koji tek treba da odaberu svoj životni poziv i opredele se za fakultet, a koji za studente i diplomce kojima predstoji potraga za poslom?

Ma kako dobro i u skladu sa svojim karakteristikama izabrali zanimanje, ako za njim trajnije ne postoji potreba na tržištu rada postajemo ugroženi. Školujemo se da bismo radili i kroz rad obezbedili materijalnu egzistenciju ali i ostvarili svoje potencijale. Zato je za srednjoškolce veoma važno da dobro upoznaju sebe i provere svoje potencijalne izbore u nekom savetovalištava. Niko nije sposoban isključivo za jedno zanimanje, potencijalnih izbora uvek ima više.
Za studente završnih godina i diplomce važno je da razviju niz veština i kompetencija koje poslodavci traže i u skladu sa tim dobro bi bilo da koriste svaku priliku koja im se pruža: učešće u projektima na fakultetu ili u NVO, radionicama i sl. Pretraživanje svih mogućih izvora informacija o slobodnim radnim mestima treba da postane njihova redovna delatnost. Važno je i da ovladaju potrebnim socijalnim veštinama i kompetencijama koje će im omogućiti da potencijalnom poslodavcu na najefikasniji način predstave dobit koju može imati ako ih zaposli.

Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostimaa OVDE

Tweet
Komentari