Катарина Јеличић – Њено време тек долази

Autor: Душан Милетић

Млада Катарина Јеличић још од малих ногу зна да је глума њен животни позив. На сцени “Дечијег јагодинског позоришта” је од петог разреда основне школе и признаје да јој је управо глума помогла да се ослободи стидљивости. Иако јој је тек осамнаест, она иза себе има завидан глумачки стаж за своје године. Завршава гимназију у родној Јагодини и искрено верује да ће ове године уписати Факултет драмских уметности. На овогодишњим “Данима комедије” биће у улози хостесе, а нада да ће и она кроз коју годину бити на овом престижном фестивалу, али као глумица. Ведра и насмејана, у паузи измедју школских обавеза, одвојила је мало времена за разговор о себи као глумици, представама у којима је глумила, својим узорима и плановима за будућност.

Када си схватила да је глума твој позив?
-Буквално од кад знам за себе. Од малих ногу сам волела да имитирам људе у својој околини, родитеље, комшије,… Обожавала сам да гледам филмове и као хипнотисана сам стајала испред телевизора, знала сам сваку реченицу коју неки глумац изговори. Рекла бих да је глума моја страст.

Колико дуго се бавиш глумом?
-Глумом се бавим осам година, од петог разреда основне школе. Тада нисам хтела сама да идем на аудиције, јер сам била превише стидљива. Данас схватам да ми то тада није била предност. На иницијативу своје маме, отишла сам у “Дечије јагодинско позориште” где је редитељ Чедомир Станојевић примао екипу. Одмах сам добила главну улогу, што ме је мотивисало за даљи рад. Сећам се да је то била представа Фазони и форе, за коју је текст писао Љубивоје Ршумовић. То је дечија представа, забавног карактера и мислим да сам се тада јако лепо снашла. Памтим то као леп почетак и дивно искуство. Поменула бих и да сам са шеснаест година покушала да упишем Факултет драмских уметности. Нисам га уписала, али сам од триста педесет кандидата ушла у првих двадесет, од којих су бирали дванаесторо који ће уписати факултет. Мислим да су моје године тада пресудиле, али то сматрам својим великим успехом.

У којим представама си до сада глумила?
-Било их је доста, углавном су то дечије представе. Прва представа у којој сам играла била је Фазони и форе. Играла сам и у представама Пепељуга, На слово на слово, Том Сојер, Змај Јовини пангалози, Енглисх Бооквар,… Представе у којима сам глумила нису биле такмичарског карактера, па нисам имала прилике да освојим ниједну награду, али мислим да и за то има времена. Играла сам и у неколико представа у београдском позоришту Вук на Звездари. Били смо гости у позоришту Бошко Буха. Ван Србије, гостовали смо на позоришном фестивалу у Котору, где смо играли представу Пепељуга. Добили смо пуно позитивних коментара, што нам пуно значи.

Да ли су ти старији чланови позоришта давали неке савете везане за овај посао?
-Највећу помоћ у овом послу пружио ми је редитељ Чедомир Станојевић. Већ сам поменула да сам била јако стидљива на почетку и он ми је помогао да ту стидљивост савладам. Научио ме је да се препустим сцени и да се на њој осећам као код куће, да будем природна и спонтана. За овај посао је то јако битно. Такође, доста сам радила са њим на дикцији и гестикулацији. Могу да кажем да је то мукотрпан рад. (смех)

Који глумци су ти узори у овом послу?
-Доста глумаца и наших и страних јако поштујем, али мој главни узор је Роберт Де Ниро. Откад сам почела да се бавим глумом, у њему видим главну инспирацију и нешто што бих ја волела да будем у будућности. Његове трансформације су неприкосновене. Сама признања и награде које је добио говоре о његовој глумачкој величини. Једног дана бих волела да сарадјујем са њим. Такодје, волела бих да глумим са Ненадом Јездићем, Микијем Манојловићем, Драганом Петровићем Пелетом, Бранимиром Брстином, Бранком Катић, Даницом Максимовић, Миром Бањац, Аницом Добром, Весном Тривалић,… Све њих јако ценим и искрено се надам да ћемо једног дана остварити сарадњу.

Рене Зелверер се због улоге Бриџит Джоунс угојила десет килограма, а Натали Портман је због улоге обријала главу. Докле си ти спремна да идеш због улоге?
-Ја бих се и угојила и обријала бих главу! (смех) Толико волим свој посао, да ми ништа од тога не би тешко пало. Сматрам то чином професионалаца и ја бих ишла чак и даље од тога.

Хоћеш ли пратити овогодишње “Дане комедије”?
-Да, наравно. Позвана сам да будем хостеса на овогодишњем фестивалу, тако да ћу имати прилике да пратим све представе. За мене је велика част што сам и ја део овогодишње манифестације и јако бих волела да се једног дана нађем на сцени “Дана комедије”. Једва чекам да видим представу Зона Замфирова. Сви знамо како изгледа филм, па бих баш волела да видим како изгледа представа.
Ускоро завршаваш гимназију. Који су твоји планови за будућност?
-Покушаћу поново да упишем Факултет драмских уметности у Београду и Новом Саду. Сматрам да сам сада зрелија и самоуверенија. Алтернативу још увек немам и знам да је конкуренција велика, али ја се искрено надам да ћу ове године уписати и остварити свој сан.

***

ПОСТАНИ ДОПИСНИК! Уколико и ти желиш да постанеш дописник и пишеш о младима из свог краја, пријави се попуњавањем кратког формулара ovde. Није неопходно претходно искуство, већ искључиво ентузијзам и жеља да се добар глас о твом крају далеко чује! Отворено за све младе од 15 - 35 година.

Odricanje od odgovornosti