Katarina Jeličić – Njeno vreme tek dolazi

Autor: Душан Милетић

Mlada Katarina Jeličić još od malih nogu zna da je gluma njen životni poziv. Na sceni “Dečijeg jagodinskog pozorišta” je od petog razreda osnovne škole i priznaje da joj je upravo gluma pomogla da se oslobodi stidljivosti. Iako joj je tek osamnaest, ona iza sebe ima zavidan glumački staž za svoje godine. Završava gimnaziju u rodnoj Jagodini i iskreno veruje da će ove godine upisati Fakultet dramskih umetnosti. Na ovogodišnjim “Danima komedije” biće u ulozi hostese, a nada da će i ona kroz koju godinu biti na ovom prestižnom festivalu, ali kao glumica. Vedra i nasmejana, u pauzi izmedju školskih obaveza, odvojila je malo vremena za razgovor o sebi kao glumici, predstavama u kojima je glumila, svojim uzorima i planovima za budućnost.

Kada si shvatila da je gluma tvoj poziv?
-Bukvalno od kad znam za sebe. Od malih nogu sam volela da imitiram ljude u svojoj okolini, roditelje, komšije,… Obožavala sam da gledam filmove i kao hipnotisana sam stajala ispred televizora, znala sam svaku rečenicu koju neki glumac izgovori. Rekla bih da je gluma moja strast.

Koliko dugo se baviš glumom?
-Glumom se bavim osam godina, od petog razreda osnovne škole. Tada nisam htela sama da idem na audicije, jer sam bila previše stidljiva. Danas shvatam da mi to tada nije bila prednost. Na inicijativu svoje mame, otišla sam u “Dečije jagodinsko pozorište” gde je reditelj Čedomir Stanojević primao ekipu. Odmah sam dobila glavnu ulogu, što me je motivisalo za dalji rad. Sećam se da je to bila predstava Fazoni i fore, za koju je tekst pisao Ljubivoje Ršumović. To je dečija predstava, zabavnog karaktera i mislim da sam se tada jako lepo snašla. Pamtim to kao lep početak i divno iskustvo. Pomenula bih i da sam sa šesnaest godina pokušala da upišem Fakultet dramskih umetnosti. Nisam ga upisala, ali sam od trista pedeset kandidata ušla u prvih dvadeset, od kojih su birali dvanaestoro koji će upisati fakultet. Mislim da su moje godine tada presudile, ali to smatram svojim velikim uspehom.

U kojim predstavama si do sada glumila?
-Bilo ih je dosta, uglavnom su to dečije predstave. Prva predstava u kojoj sam igrala bila je Fazoni i fore. Igrala sam i u predstavama Pepeljuga, Na slovo na slovo, Tom Sojer, Zmaj Jovini pangalozi, English Bookvar,… Predstave u kojima sam glumila nisu bile takmičarskog karaktera, pa nisam imala prilike da osvojim nijednu nagradu, ali mislim da i za to ima vremena. Igrala sam i u nekoliko predstava u beogradskom pozorištu Vuk na Zvezdari. Bili smo gosti u pozorištu Boško Buha. Van Srbije, gostovali smo na pozorišnom festivalu u Kotoru, gde smo igrali predstavu Pepeljuga. Dobili smo puno pozitivnih komentara, što nam puno znači.

Da li su ti stariji članovi pozorišta davali neke savete vezane za ovaj posao?
-Najveću pomoć u ovom poslu pružio mi je reditelj Čedomir Stanojević. Već sam pomenula da sam bila jako stidljiva na početku i on mi je pomogao da tu stidljivost savladam. Naučio me je da se prepustim sceni i da se na njoj osećam kao kod kuće, da budem prirodna i spontana. Za ovaj posao je to jako bitno. Takođe, dosta sam radila sa njim na dikciji i gestikulaciji. Mogu da kažem da je to mukotrpan rad. (smeh)

Koji glumci su ti uzori u ovom poslu?
-Dosta glumaca i naših i stranih jako poštujem, ali moj glavni uzor je Robert De Niro. Otkad sam počela da se bavim glumom, u njemu vidim glavnu inspiraciju i nešto što bih ja volela da budem u budućnosti. Njegove transformacije su neprikosnovene. Sama priznanja i nagrade koje je dobio govore o njegovoj glumačkoj veličini. Jednog dana bih volela da saradjujem sa njim. Takodje, volela bih da glumim sa Nenadom Jezdićem, Mikijem Manojlovićem, Draganom Petrovićem Peletom, Branimirom Brstinom, Brankom Katić, Danicom Maksimović, Mirom Banjac, Anicom Dobrom, Vesnom Trivalić,… Sve njih jako cenim i iskreno se nadam da ćemo jednog dana ostvariti saradnju.

Rene Zelverer se zbog uloge Bridžit Džouns ugojila deset kilograma, a Natali Portman je zbog uloge obrijala glavu. Dokle si ti spremna da ideš zbog uloge?
-Ja bih se i ugojila i obrijala bih glavu! (smeh) Toliko volim svoj posao, da mi ništa od toga ne bi teško palo. Smatram to činom profesionalaca i ja bih išla čak i dalje od toga.

Hoćeš li pratiti ovogodišnje “Dane komedije”?
-Da, naravno. Pozvana sam da budem hostesa na ovogodišnjem festivalu, tako da ću imati prilike da pratim sve predstave. Za mene je velika čast što sam i ja deo ovogodišnje manifestacije i jako bih volela da se jednog dana nađem na sceni “Dana komedije”. Jedva čekam da vidim predstavu Zona Zamfirova. Svi znamo kako izgleda film, pa bih baš volela da vidim kako izgleda predstava.
Uskoro završavaš gimnaziju. Koji su tvoji planovi za budućnost?
-Pokušaću ponovo da upišem Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu i Novom Sadu. Smatram da sam sada zrelija i samouverenija. Alternativu još uvek nemam i znam da je konkurencija velika, ali ja se iskreno nadam da ću ove godine upisati i ostvariti svoj san.

***

POSTANI DOPISNIK! Ukoliko i ti želiš da postaneš dopisnik i pišeš o mladima iz svog kraja, prijavi se popunjavanjem kratkog formulara ovde. Nije neophodno prethodno iskustvo, već isključivo entuzijzam i želja da se dobar glas o tvom kraju daleko čuje! Otvoreno za sve mlade od 15 - 35 godina.

Odricanje od odgovornosti