Јелисавета Đурђевић, историји мало позната, била је друга жена зетског владара Đурађа Црнојевића, који је владао крајем 15. века. Иако је брак био политичке природе, Црногорци су били незадовољни овом женидбом и Јелисавету оптуживали за честе свађе између браће Црнојевић, као и за пад Зете.
Autor: Silvija Stojić
Фото:пиxабаy
О Јелисавети знамо да је била ћерка млетачког племића по имену Антонио Ерико и да је њена удаја за Đурђа Црнојевића била последица обостране жеље да се поправе односи Млетака и Зете.
Странкиња по нацији и вери, остала је упамћена као негативан лик у народу, као и жена српског деспота Đурађа Бранковића, Ирина Кантакузин, односно Проклета Јерина, са којом дели веома сличну судбину. Обе потичу из племићких породица из суседних држава које су биле моћне и појављују се као странкиње на двору у предвечерје слома држава којима њихови мужеви владају и заједно са њима спас проналазе у иностранству. И Ирина и Јелисавета су друге жене својих мужева, који су имењаци. Народно предање их је запамтило као негативне личности које су преузеле моћ и користиле је на изузетно суров начин: Јерину као неког ко уводи кулук зидању Смедерева, а Јелисавету као неког ко изазива сукобе међу браћом.
Управо су предања и народне песме биле инспирација Đури Јакшићу за драму ,,Јелисавета, кнегиња црногорска”, коју пише 1868. године. У причи о судбини последњих владара црногорске лозе Црнојевић, Јакшић актуелизује већ позанти модел приче који у средиште има мотив проклете туђинке, која својим понашањем изазива сукобе у средину у коју стиже, доводећи је до потпуне пропасти.
Распад Јелисаветиног бића праћен је детронизацијом дужда и оца. Јелисавета види оца као себичњака, који ју је продао. Он ће се у њеној нарушеној свести на крају дела појавити као неко ко: ,,има фабрику у магазину моје матере, па у њој лије све девојчице, после их даје за крв.” Са друге стране, народ у чију је земљу дошла је не прихвата. Она је за њих нешто туђинско што долази са друге стране мора, па ни њену лепоту не прихватају као чисту и добру, већ као страну и демонску. Свесна своје физичке лепоте и својих чари, Јелисавета користи мушкарце у свом окружењу и поиграва се њима не би ли добила војнике који би ишли у Венецију да је бране од Турака.
Јелисаветине поступке не карактерише Венеција која ју је продала. На тај начин би признала да је њено постојање пре удаје било лажно, па у борбу за спас своје домовине креће са свешћу о одбрани једне утопије. Све док постоји утопијска Венеција, постоји и она, па шаљући црногорске ратнике у смрт, она ради за своју срећу тако што ради за срећу Венеције. Јелисаветина унутрашња драма почиње када схвата да се њеном физичком одвојеношћу од Венеције, која доводи и до свести о унутрашњем изгнанству, заправо раскида и њена веза са утопијском Венецијом.
<�имг цласс срц="хттпс://с28.постимг.орг/аxаа0xц6л/Забљак_1860_ц.јпг" />
Фото: wikiwand
У ноћи у којој турске силе надиру све више, чувши вести са бојишта, где се Црногорци међусобно убијају, Јелисавета почиње да се смеје и већ показује прве знаке лудила.
Створивши раздор међу браћом, где се они, уместо против Турака, окрећу један против другог, Јелисавета полако прихвата да је Црна Гора сада њена нова домовина, коју она воли, али ју је већ разорила. Она, на крају помраченог ума, тумаравши мрачним, подземним ходницима црногорског двора који воде до праве Венеције, среће једног од браће и пита да ли је овде све у реду, на шта јој он одговара да јесте, прихвативши већ и њено лудило и потпуну пропаст Зете. На крају, Đурђе, заједно са Јелисаветом, напушта престо и бежи у Млетке.
Јелисавета је један од ретких женских негативних ликова у српској књижевности који је носилац трагичке кривице. По Аристотелу, негативан јунак не може да буде и трагички јунак, јер сажаљење изазива онај ко незаслужено пати, а страх онај који нам је сличан. Па ипак, ми саосећамо са њом зато што је видимо као жртву сопствених патњи, унутрашњих сукоба и спољашњих околности. Тако Јелисавета не постаје фатална жена која је антијунакиња, већ која је покајница. Она превазилази улогу традиционалне жене и сукобљава се са околином, користећи своју моћ како би завела мушкарце и приближила се својим циљевима. У лику фаталне жене увек постоји неко зло у коме ништа не настаје, већ нестаје, па ће се и за Đурађа рећи да је у њој нестао. Својом појавом и животом, Јелисавета се придружила осталим фаталним женама у књижевености, попут Леди Магбет и Медеје, које носе трагичку кривицу.
Силвија воли црно-беле фотографије, Рејмонда Карвера и Дунав.
***
Прочитајте и:
Čovek može biti uništen, ali ne i pobeđen
Tina Tarner: Jednostavno, neuništiva!
Crni talas - umetnošću protiv režima
***
Овај текст настао је нашом жељом да створимо алтернативни веб простор за младе где могу да пишу о свим оним темама које сматрају важним, искрено и без ограничења! Уколико желиш да и ти будеш члан нашег младог тима и допринесеш развоју наших амбиција, твоје идеје су нам добродошле! Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст са валидног мејла пошаљите на [email protected] ЦЦ [email protected], са назнаком "Пријава / о женама". Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу. Отворено за све од 15 до 35 година. Пријем нових новинара вршимо до сваког првог дана у месецу.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE
