Књижевност вековима хода по ивици

Autor: Мисс Јаy Но

Током трајања акције, сви смо се уверили у Анину невероватну снагу и њен оптимизам. Ниједног тренутка није посумњала у нас – познате и непознате људе који су јој помогли, као што ни ми, сигурна сам, ни у једном тренутку нисмо помислили да она неће успети.
У септембру 2013. Ана је оперисана и сада се опоравља код куће, у Јагодини.
Рођена је 6. априла 1985. Завршила је јагодинску гимназију „Светозар Марковић“, друштвено-језички смер. Студент је Докторских студија из филологије. Од 2009. године ради као асистент на Катедри за српску књижевност Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу. Да је неко ко се не предаје, доказала је и када је, убрзо након што јој је откривен тумор, пријавила докторску тезу.
Данас разговарамо са Аном Живковић, храбром девојком и будућим доктором наука.

Шта си научила о себи и другим људима током боравка у Њујорку претходних месеци? Постоји ли нешто чега ћеш се, без обзира на тешке тренутке, радо сећати?

Током боравка у Њујорку схватила сам да могу функционисати и у великом граду, да се могу прилагођавати начину живота у њему. То ме је изненадило поготово што никад раније нисам имала жељу да посетим Америку или неки мегалополис, одувек су ме привлачиле занимљиве мале земље. Увидела сам да је највероватније због разноликости и величине града код сваког појединца наглашена потреба за припадношћу одређеној заједници. Љубав према народу којем се припада је приметнија. Постоји болница у којој раде само Индијци. Наши људи се друже и окупљају у црквама. Иако ми је то био најтежи период у животу, увек ћу се радо сећати свих људи које сам тамо упознала, њихове срдачне предусретљивости и љубазности.

Која је тема твог докторског рада и најужа област интересовања?

Наслов моје докторске дисертације јесте Слика – жанр српске реалистичке прозе. Најужа поља мог интересовања су српска књижевност барока, романтизма и реализма. У раду ћу испитати шта чини спољашњу форму слике као жанра, која су унутрашња обележја, у чему се састоји значај изучавања жанрова, могу ли они скренути пажњу на еволуцију саме књижевности или нам указати на неку од фундаменталних могућности људског постојања.

Бавити се књижевношћу данас?

Чини ми се да књижевност увек некако вековима хода по ивици, опстаје упркос честим отежаним околностима. Некада су то били намерно изазивани пожари у библиотекама, ратови и сеобе, књижевне цензуре, данас су то интернет и савремене технологије. Мислим да свако друштво и даље има потребу за књижевношћу како би путем ње проговорило о себи и превазишло културну кризу. Књижевност не би требало посматрати као опречност животу, зато што нас она, чак и кад казује о празнини, смрти и нестанку света, може данас подсетити на смисао рађања, љубави и пријатељства, може помоћи да смисао свега увидимо у свакодневном животу.

Бавити се књижевношћу у Србији данас?

Како у Србији данас постоји низ социјалних, политичких и економских проблема, потребе за књижевношћу су постале снажније и жеље за гласнијим говором кризе, зато је, као и код других нестабилних држава, дошло до хиперпродукције. Ипак, иако постоји низ неквалитетног штива, последњих деценија написана су дела која нас озбиљношћу упозоравају и усмеравају, дела која чувају све изобије и лепоту српског језика, као и важне одреднице нашег идентитета.

С обзиром на то да радиш са студентима од којих су неки будући професори српског језика, како видиш нашу културу и српски језик кроз десет година?

Кад су у питању студентске генерације, не може се рећи да су генерације раније бивале боље, правила нема, након изузетно слабије појави се сјајна генерација, а увек има одличних студената. Мислим да опстанак и правилност српског језика не зависе толико од њиховог труда, јер се сви ми који смо тренутно професори српског језика и књижевности трудимо, зависи од целокупног стања у држави. Уколико се све области уреде у Србији, то ће се одразити и на Закон о образовању и правила школског система. Тада ће садашњи и будући професори моћи да виде боље резултате свог рада. Пошто сам оптимистична по природи, верујем да ће наша земља у једном тренутку савладати кризу, а то ће истовремено бити и шанса за кориговање наше културе изражавања.

Ако би морала да наведеш једну особу која те је инспирисала да будеш оно што си данас, ко би то био? И зашто?

Током школовања нисам знала којим ћу се послом бавити и нисам желела искључиво да будем професор, знала сам само да желим нешто што је у вези са српским језиком и писањем, јер ме је то интересовало још од пете године када сам старијој деци из комшилука тражила да ми доносе старе читанке како бих их прелиставала, иако тада још увек нисам умела да читам. Ту моју љубав препознала је прво моја учитељица, а затим и дивне професорке српског језика, и све оне заједно мотивисале су ме да већу пажњу посветим омиљеном предмету.

Нешто што те нико није питао, а жарко желиш да кажеш?

Подсетила бих све на експеримент који је пре неколико година спроведен у Америци. На станици метроа музичар је изванредно свирао Бахове композиције и за 45 минута само шесторо људи је стало и кратко послушало музику. Нико није знао да је то био Дзошуа Бел, један од најславнијих виолиниста света, за чији концерт су два дана раније распродате карте по цени од 100 долара. Шта ли су ти људи још пропустили у животу? Имајмо времена да пажљивије ослушкујемо једни друге и дозволимо себи живљења вредна изненађења.

***
Волите да пишете у слободно време? Имате више од 15 година? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст са валидног мејла пошаљите на [email protected] ЦЦ [email protected], са назнаком "Пријава / о женама". Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE
Odricanje od odgovornosti