Званично, ниједна посебна особа није заслужна за изум сладоледа. Порекло сладоледа датира од дестоте година пре нове ере, када су људи у Кини створили посластицу од риже помешану са млеком која је потом била замрзнута паковањем у снегу.
ФОТО: Mind full life style
Превео: Мирослав Кис
Сматрало се да је кинески краљ Танг од Шанга имао више од 90 особа који су мешали брашно, камфор и млеко бизона са ледом. Кинези су такође заслужни за изум прве справе за прављење сладоледа. Они су имали посуде које су пунили сирупастом структуром, коју су потом паковали у мешавину од снега и соли.
Међу ране познате личности које су волеле да конзумирају сладолед спада Александар Велики, који је обожавао да једе снег са укусом меда. Римски цар Нерон Клаудије Цезар је познат по томе да је слао људе на планину да сакупе снег и лед које би потом мешали са соком и воћем. То је било нешто као први корнет од снега. Први сладолед је очекивано био луксуз и доступан само богатом слоју. Није свако могао да пошаље слуге на планину да сакупе снег за њега.
Један од првих претеча модерног сладоледа био је рецепт из Кине који је Марко Поло донео у Италију. Рецепт је био веома сличан ономе што данас познајемо као шербет. Одатле, сматра се да је Катарина де Медичи донела десерт у Француску када се удала за краља Хенрија ИИ 1533. године. Године 1600. говорило се да је енглески краљ Чарлс И толико уживао у сладоледу да је платио свом кувару да рецепт држи у тајности од јавности, верујући да ће то бити једино краљевски третман. Међутим, ове две приче су се појавиле по први пут у 19. веку, много година након што се сматрало да су се десиле, тако да то може а и не мора да буде истина.
<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с3.постимг.орг/в1аа6qв03/17407_1.јпг" />
ФОТО: Žena Blic
Једно од првих места где се служио сладолед за шире масе у Европи је био Кафе Процопе у Француској, који је почео да служи сладолед у касном 17. веку. Сладолед је прављен од млека, крема, путера и јаја. Међутим, и даље је био фаворизован за елиту и није био толико популаран међу свим слојевима.
Први помен сладоледа у Америци се десио 1744, када је шкотски колониста посетио кућу Мерилендског Гувернера Томаса Блејдена и био понуђен укусним сладоледом од јагоде. Прва реклама сладоледа у Америци се појавила 1777. године у њујоршкој Газети, у којој је Филип Ленци рекао да је сладолед био доступан скоро сваки дан у његовој радњи.
Један од првих америчких председника је такође волео сладолед. Председник Джорџ Вашингтон је купио количину сладоледа и дневно плаћао по 3 хиљаде долара лета 1790. Он је исто тако поседовао две посуде за сладолед од калаја. Међутим, првобитна прича да је његова жена Марта оставила слатки крем на балкону једног поподнева и вратила се ујутро и затекла сладолед, дефинитивно није тачна. Томас Джеферсон је направио свој лични рецепт за сладолед од ваниле, а жена председника Медисона је сервирала сладолед од јагоде на гозби приликом избора свог супруга по други пут за председника.
Све до 1800, сладолед је био посластица резервисана за посебне прилике и није могао да буде чуван дуго услед недостатака фрижидера. Људи би секли лед са језера у зиму и чували у земљи или цигланим кућама од леда, које су биле изоловане сламом. Сладолед је тада био прављен методом где се посуда са кремом стављала у посуду са ледом и соли (није се мешао лед и со као што многи верују). Године 1843, овај метод је био замењен ручном мућкалицом коју је патентирала Ненси Джонсон. Мућкалица је стварала течнији сладолед брже од методе са посудом са ледом.
<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с21.постимг.орг/охоq9врд3/сладолед001_620x350.јпг" />
ФОТО: Telegraf
Сладолед није био велики посао све док Джејкоб Фусел није саградио фабрику сладоледа у Пенсилванији 1851. године. Фусел је био разносач млека који је куповао дневне производе од фармера у Пенсилванији и продавао их у Балтимору. Он је увидео да поруџбине умеју да буду нередовне и одлучио да од вишка млека направи сладолед. Његов бизнис је био толико успешан да је отворио неколико других фабрика. Услед масовне производње која је значајно смањила трошкове производње сладоледа, сладолед је постао још више популаран и одржива посластица за ниже слојеве.
Сладолед је доживео даљи успон када је 1870. Карл фон Линде од Немачке изумео фрижидер. Ово, поред других технолошких достигнућа је учинило сладолед много лакшим за производњу, транспорт и складиштење. Следећи пут када будете јели сладолед у корнету, можете да захвалите индустријској револуцији за то.
Услед своје нове, широке доступности, касне 1800. године, почели су да се праве додатни рецепти за сладолед. Фонтане са содом су пристигле 1874. и са њима је дошао изум сладоледа соде.
Супротно од популарних мишљења, широко популарни корнет за сладолед није био изумљен 1904. на светском сајму. На пример, корнети су споменути 1888. у књизи „Кувар" госпође Маршал и идеја служења сладоледа у корнету је и раније била у моди. Међутим, та пракса није постала популарна све до 1904. Не зна се ко је заслужан за популаризацију сладоледа на светском сајму. Прича се да је продавач сладоледа светском сајму у Сент Луису остао без чаша од картона у којима је служио сладолед. На тезги поред њега су биле вафле на понуди али услед врућине нису продаване много. Зато је продавац понудио да од вафла направи корнете, и коначан производ је био хит.
Међутим, то је само легенда, јер ниједан докуменат не постоји који говори о томе, попут имена продавача, који би потврдио причу, а и многи продавачи сладоледа на светском сају су тврдили да су били први који су услуживали корнет. Без обзира на то, светски сајам је био тај који је популаризовао продаваче корнета, без обзира на то да ли је све била случајност или је било планирано - то ће остати историја.
<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с28.постимг.орг/8лмппп1кд/сладолед_1376740139_670x0.јпг" />
ФОТО: Nadlanu
Сладолед је по први пут продаван у супермаркетима од 1930. Други светски рат је, такође, фаворизовао сладолед као посластицу и постао је симбол Америке у то време (толико да је италијански Мусолини забранио сладолед како би избегао асоцијацију на америчко друштво). Ова борба око сладоледа је резултирала у највећом производњом сладоледа у Америци 1943. у Оружаним Снагама Сједињених Држава.
Данас се сматра да се око 5.9 милијарди литара сладоледа и сличних свакодневних ледених производа произведено годишње само у Сједињеним Америчким Државама. Такође, грађани Сједињених Држава једу у просеку око 15 литара сладоледа по особи годишње.
Бонус чињенице:
• Кафе Прокоп, који је сервирао први сладолед у Европи, и даље ради данас и то је најстарији ресторан који ради и даље у Паризу.
• Најпопуларнији укус сладоледа су чоколада и ванила. Међутим у Мериди, Венецуела, постоји место које служи око 860 различитих врста сладоледа, укључујући гљиве у вину, макароне и сир и крем од ракова.
• Точени сладолед постоји од 1930, и прави се додавањем ваздуха ледено-кремастој мешавини током процеса замрзавања. Резултат је течнији сладолед који је смањио цену сладоледа још више јер је захтевао мање састојака.
ИЗВОР: Todayifoundout
Мирослав је вечити авантуриста, позитиван младић који воли да путује и упознаје нове градове и људе и касније их носи у срцу са собом.
***
Прочитајте и:
Sarkazam vas čini pametnijim i kreativnijim
Gde se krije naša moć produktivnosti?
Lekcije za introverte: Kako postati lider?
***
Овај текст настао је нашом жељом да млади који желе да се опробају у превођењу текстова то искуство стекну и унапреде код нас. Уколико желиш да будеш преводилац у нашем младом тиму ЦВ уз један преведени текст, са изворним, пошаљи на [email protected] са назнаком Пријава/Преводилац. Отворено за све од 15 до 35 година. Пријем нових чланова вршимо до сваког првог дана у месецу.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE
