Рођаче, ми то тако... о општој будућности

Autor: Невена Глигоријевић

ФОТО: WALLPATH

,,Шта ће мени, рођаче, култура?“, сад ћу да ти кажем, РОĐАЧЕ!

Под паролом да народ нема ’леба да једе, стога не може да се замлаћује културом, култура и уметност су тринаесто прасе у буџету Србије. Корен проблема се можда налази баш овде.

Наиме, ако образовање нечему треба да служи, онда је ту да научи мале људе да мисле и да кад постану велики људи ту способност мишљења и критичког сагледавања себе и света примене. Ту смо застали.

Примећујем да се стално велича медиокритет, величају се осредње способности и ученици се уљуљкују, а не мотивишу. Као и увек, свака част изузецима. Не оправдавам наставнике и професоре, али можда је то због пољуљаног угледа и тешких егзистенцијалних проблема које имају услед ниских примања, па и сами иду линијом мањег отпора.

Прича се даље наставља када се ти млади људи селе у средње школе. Нису научени да се од њих очекује више, већ колико могу да пруже. Двојка, тројка, некадашњи вуковци, ма мани, тешка је средња! У средњој им други пишу саставе, јер ,,дете, забога, не уме! Шта ће! Дај да му платим те часове, само нека има двојку’’. Нећу да говорим уопште о манији узимања приватних часова, јер: ,,Наставници ништа не знају“. Узимање часова математике, хемије, физике, историје, биологије, српског... И тако у недоглед.

Створили сте младог човека који не мисли својом главом, јер очекује да ће плаћањем неке особе добити сажвакано, скраћено, концизно, јасно и приближено њему, малом цару! Мали цар се чини великим долазећи кући уморан са приватног часа, јер је, забога, учио. Родитељи имају разумевања за све дечије хирове, жеље, снове, јер тешко је време и желе да заштите своју децу од тешког времена. Сад се враћамо на почетак.

Знања стечена ради оцене и заборављена након изласка из учионице су бескорисна и бесмислена.

Први сусрет са различитим културама, културом уопште и уметношћу дешава се управо у школској клупи. Учењем и усвајањем знања из различитих предмета, млади човек треба да стекне прве појмове о свету око себе. Учењем језика сусреће се са другачијом културом, бављењем књижевности може да научи доста о митологији, о психологији човека, може да упозна различите пределе, бива подстакнут да развија машту.Математика нас учи да мислимо, решавамо проблеме, проналазимо решења...

Дакле, са завршетком школовања требало би да имамо особу која је спремна за живот. То је особа која уме да говори барем један језик, колико-толико, која уме да анализира и врши синтезу информација, која уме да разграничи добро од лошег, кич и шунд од стила, која уме да запажа у мањој или већој мери, која уме да тумачи појаве око себе.

То је особа која познаје и осећа поштовање. Поштује науку, културу и уметност, јер су је оспособиле за живот, поштује друге културе, јер су подједнако важне као и њена, поштује друге људе, јер су једнако вредни као и она сама.

Сетимо се рођака са почетка. И свих осталих рођака. Из теретане. И са ланцима оковратницима. И оних који слушају Ивана Гавриловића. И гледају ријалити. И оних ’’ликуша’’ које цртају обрве. И свих оних који морају да имају ајпроизвод, јер морају. И свих оних људи који су гласали за фикусе, који криве државе, јер им је у животу лоше, сетимо се свих људи који не прихватају сопствену кривицу, сетимо се лопова, лажова, манипулатора, сетимо се плаћених диплома, сетимо се купљених сертификата, сетимо се овогодишњег кандидата за градоначелника Лесковца. Сетимо се и пробајмо то да не заборавимо.

Ове појаве су производ запостављеног образовања, запостављене и скрајнуте културе и уметности. Често су они које видимо на телевизији или о којима нам новине подмећу под нос текстове, људи који су се лактањем ’’пробили’’ и који, нажалост, имају реч.

Те силне голе девојке стално имају нешто да кажу и онда сви у глас викну да дотичне немају школе! Е, зато је важно бити културно просвећена и образована особа! Никакав медијски простор не би добиле персоне чудних карактеристика да просвећени људи седе у фотељама уредника програма.

Даље, ниједна девојчица не би могла да пожели да се поистовети са разним Соранијама, јер зна да она нема апсолутно никаквих квалитета! Ниједан дечак не би пожелео да пије препарате како би имао мишиће, јер је тај дечак научио да то није здраво за срце, на часу биологије, гле чуда, у школи.

Али, наравно, ваљда смо и ми на почетку бољег пута. За сам почетак тог нашег пута приметила бих да не гледамо више ,,Ране`` него ,,Монтевидео, Бог те видео``. И тај филм носи једну дивну поуку: бити део тима је част, поштуј своје саиграче, цени шансу коју ти живот, понекад, само једном пружи. Можда ће ова генерација деце, која гледа овај филм са дивљењем, имати више поштовања према себи.

И не треба сада стати.
Сад треба радити на што квалитетнијем образовању, на модерним приступима у настави, али не запустити проверене методе рада. Сад треба што више приближити младим људима културу, учинити је доступнијом, не далеком и мермерно хладном. Сад треба образовати младе људе о историји и уметности, јер ће их то образовање учинити хуманијим и бољим људима који ће сутра водити нашу државу и на којима ће наш свет остати.

А онда... А онда ћемо, мој рођаче, имати ’леба да једемо. Тада ћемо имати вође које нису потекле из Домановићеве приче, слепце који не знају куда су пошли али су вољни да воде народ. Видећемо вође које имају поштовања према својој земљи и према свом народу, праве патриоте који воле своју земљу бескрајно и цене њену уметност и културу као нешто што је њен идентитет. То ће бити наше златно жито без кукоља.

Невена је заљубљеник у уметност и водиће вас стазама културе и хедонизма!

***

Овај текст настао је нашом жељом да створимо алтернативни веб простор за младе где могу да пишу о оним темама које сматрају важним, искрено и без ограничења! Уколико желиш да и ти будеш члан нашег младог тима твоје идеје су добродошле! ЦВ и један текст пошаљи на [email protected] уз Цц на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 до 35 година. Пријем нових новинара вршимо до сваког првог дана у месецу.

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti