Ко су Те жене?

Autor: Ivana Peško

ФОТО: Best movies

За Мају

Остављајући Дрејперов бицепс, кравату и одело по страни, сетићемо се колико смо научили од жена што уздуж и попреко ове серије шармантно издувавају димове, никада не питајући где су им нестале шибице или пиксле. Донекле и Smoker’s song у извођењу Имелде Меј чува, било у певачицином непоновљивом гласу, било у њеној способности да оживи свинг као ниједна савремена уметница пре ње, нешто од духа старих холивудских титаница и њихових духовних мајки, популарно познатим под називом те девојке.

Послератна реклама за цигарете, након Велике голготе у првим годинама двадесетог века, окренула се од монарха и људи на положају ка обичном човеку и његовим свакодневним ситуацијама. Било је битно прићи рудару, голману на фудбалском терену, зидарима, бродоградитељима и слично. Било је време да радничка класа оствари свој нови идентитет, а цигарете су полако постале и његов саставни део. До четрнаесте године су предрасуде о пушачицама на Западу биле изузетно јаке. Британско друштво је тако своје грађанке упозоравало да ће им од дувана израсти бркови или поиспадати сви зуби из вилице. Иако су сиромашне жене обичавале да пуше, дамама из уважених породица, које су пошле њиховим стопама, претила је опасност да изгубе свој статус. Са цигаретама су се спуштале на нивое старе Сали и прастаре Бети из села и долина које се тобож својом набораном кожом и нечистом пути нису много разликовале од мушкараца. Али током рата, многе Британке су преузеле послове својих мушкараца. Временом су почеле да инсистирају на свим мушким привилегијама, па тиме и за правом на цигарете. Када су оствариле ово право, оне су нагло почеле да уживају у њему.

<�имг цласс="лфлоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/x9хм0јјдд/имелдица.пнг" />
Жене нису тражиле да им цигарете буду понуђене, него су почеле саме да их купују. Произвођачи су се нашли у најповољнијем положају, јер су жене представљале необрађено тржиште, борећи се са проблемом да женска реклама не одбије мушке потрошаче. Карерас је тако лансирао марку Црне мачке, креирајући од ње прву врсту дамске цигаре, иако није довољно јасно да ли су је жене заволеле због њеног благог укуса или сасвим случајно. Младе даме су полуделе за овом марком. Носећи у торбицама кутијице свог Black cata, мачкице из најуваженијих британских породица почеле су да посећују јавна места без пратњи слушкиња. Ситуације из најпромискуитетнијих француских салона деветнаестог века, полако су почеле да се реанимирају на неком новом тлу. О раскалашном понашању ових девојака убрзо су почеле да пишу и пуританске новине, називајући их тим девојкама, стварајући термин који се одомаћио у речнику пушачког маркетинга. Произвођачи су се све више трудили да њихов производ постане што тањи и заводљивији, баш попут витких фигура дотичних туђих кћерки.

Ове девојке су фасцинирале јавност, пошто су са Фројдом, обичним мушкарцима и женама пробудиле слободне оралне сексуалне фантазије. Њима су произвођачи удовољавали постерима – улепшаним лицима, пуним уснама и нежним рукама тих девојака. Овај феномен се очитава веома лепо и у књижевности тога доба. Бескомпромисна Агата Рансибил Илвина Воа пуши цигарету за цигаретом и презире озбиљне теме, а нарочито политику, док Андрићева Аника са својим чибуком побеђује све живо, па чак и политичаре. У Америци тада утицајни Атлантик магазин цигарете описује као израз еманципације. Када је у Конгресу потврђено право гласа, а још више када се појавила џез музика, модерне жене више ништа није могло да заустави у пушењу и плесу.

Жене су почеле да захтевају слаткасте, миришљаве, мекане цигарете. Прво им је у сусрет изашла фирма Филип Морис, која је оживела једну од својих енглеских марки, назвавши је према војводи од Марлбора. Рекламе су доносиле жене у лимузинама и партијама бриџа, у чијим рукама се неизоставно препознавао Марлборо. Сви произвођачи су кренули Малрборовим путем, доносећи разне нове марке. Тако су се развилеи чувене кокарете, у чијем садржају је доминирала смеса колумбијске коке и лаког вирџинијског дувана. Док се Камел проглашавао цигаретом за сваку прилику,Лаки је водио кампању по којој цигарете позитивно утичу на здравље, јербо није постојао бољи начин да се одржи витка линија од пушења њиховог производа. Чак је и преко двадесет хиљада лекара потврдило да је Лаки најздравија цигарета од свих. Али када се приближила економска криза, америчко друштво је све мање патило од гојазности, те је и Лакијева реклама изгубила на значају.

<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/цббг2гјип/бетица_мини.јпг" />

Филм је највише од свега допринео да се угуши свака идеја за оправдањем пушења. Оно се константно приказивало. Холивудске звезде, поготово секс симболи, су у колекцијама својих фотографија обавезно имале по коју са цигаром. А публика је своје идоле све више опонашала. Није било довољно знање да омиљена звезда пуши, него се морало открити и коју врсту цигара највише користи. Холивуд је оживљавао фантазије целог света, омогућавајући потрошачима да задрже своје присталице. Чини нам се да неке од звезда раног филма, попут Бети Дејвис, просто живе у диму. Подржавајући слободарску идеју пушења, Елеонора Рузвелт је у епоси џеза постала Прва дама Сједињених држава која јавно пуши цигарету. У ближу прошлост можете улетети са Mad manom и испричати себи причу о забрани дуванских реклама.

Или једноставно погледати у Кристину Хендрикс и уживати. Сведоци смо тренутка у ком се нема довољно новца за наше омиљене страсти. За неке знам да поново прибегавају случају second hand цигарета. Неки мотају херцеговачке лажњаке, многи бацају цигаре јер ни дуван не могу себи да приуште, док неки шверцују и преко румунских граница, као ономад. Знамо да нису здраве, убеђују нас да нису лепе. Не смем вам открити да ли сам пушачица или не, да ме уредник не прокуне због могуће пристрасне рекламе. Волим спорт, није да не волим. Али, волим и приче. Оних са цигаретама знам много, па ћу за крај посаветовати одвикачима да се ни случајно не окрећу Фокнеровом Сарторису. Додуше, свашта бисте ново сазнали, али бисте сигурно поново и пропушили, па се не играјте са сопственим џепом. Уместо тога, гледајте у Кристину Хендрикс и слушајте Имелду Меј. Мени су обе помогле у досадашњим прекретницама. Свака на свој начин.

Пастир саветује и истовремено вас бескрупулно лаже, играјући се тих девојака. Живели!

***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст пошаљите на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 - 35 година Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti