Tweet
Na šta treba da obratite pažnju kada odučite da Vaše dete upišete u neku školu sporta

Autor: Nenad Ilić

FOTO: All players

Vreme u kojem živimo gde su sve društvene, pa i moralne vrednosti dotakle dno lestvice. Država u kojoj živimo, gde frizeri rade kao doktori, a arhitekte kao magacioneri. Klubovi u kojima naša deca treniraju, gde su članarine veće od znanja trenera koji rade sa njima, i gde su pedagogija i psihologija izgubili svako značenje. Iz toga sledi sledeće pitanje: Ko trenira našu decu?!

Složićete se sa konstatacijom da se većina gradova u Srbiji susreće sa ovim problemom. Poslednjih 10-tak godina otvoreno je dosta novih „klubova“. Razlog zbog koga stavljam navodnike ispred reči „klubova“ je zapravo taj, što se iza većine tih klubova krije isključivo komercijalna namena. U takvim klubovima ne postoje ni planovi, ni programi rada, ni rukovodstva, ni sednice skupštine, odnosno ništa ono što bi jedan pravi sportski kolektiv trebalo da poseduje. Takvi klubovi nemaju ni svoje sedište – odnosno mesto gde možete doći i saznati sve neophodne informacije vezane za rad kluba, već se o tome informišete u toku treninga ili u kafićima, kafanama i sl. Takvi klubovi nemaju ni školovani stručni kadar, ili ako ih imaju, to se svodi na kojekakve ubrzane kurseve i tečajeve gde je interes samo dobiti diplomu, kasnije i licencu za rad, dok je stečeno znanje u ovom slučaju manje važno, odnosno zanemareno,


Svedoci smo godinama unazad kako se u vrhunskom sportu deševaju situacije da vrhunski igrači posle završene sportske karijere svoju budućnost traže i nastavljaju u trenerskom poslu. Naravno, pojedicima je i to pošlo za rukom. Takodje, ima slučajeva da vrhunski treneri budu ljudi koju uopšte nisu bili vrhunski sportisti, niti su tada bili nešto ekstremno popularni. I onda mi u Srbiji, vođeni primerom pojedinaca koji su izgradili velike trenerske karijere, i zaradili milionske cifre, uz devizu „ Ako on može, e pa mogu i ja“ hvatamo se i ovog posla, a sve u cilju golog preživljavanja, pa makar i na štetu zdravlja dece. Tako se možete susresti sa „trenerom“ koji nikada nije bacio loptu prema košu, ali je zbog dugogodišnjeg rada stekao kakvo takvo ime na lokalnom nivou, možete naići i na one koju su sa atletike prešli na košarku, ili sa fitnesa na fudbal, kao i na one, koji su rukovodjeni lošim primerima klubova, i olake novčane zarade, bez potrebne stručnosti i znanja otvorili klubove, a sve u interesu ličnog profitiranja. Kada govorimo o amaterskom sportu, kao i o sportu u manjim sredinama, i pritom se sve to dešava u Srbiji, onda imate prilike da se susretnete sa raznim profilima. Od pekara, stolara, trgovca, do kvazipolitičara, a sada u ulozi trenera. Ej, TRENERA?!
Da pojasnimo ko je trener, i koje osobine bi takva jedna ličnost trebalo da poseduje:

TRENER je tu da Vaše dete nauči timskom radu i kooperativnosti, da podstakne njegove radne navike, razvije liderske veštine, formira higijenske navike, nauči ga da dobro organizuje svoje vreme, da se pravilno hrani, da poštuje starije, da poštuje sport sam po sebi, da nauči da deli sa drugima, bude tolerantno na različitosti, bude saosećajno i disciplinovano. Uloga trenera je izuzetno velika u formiranju ličnosti mladih sportista, te je stoga od velike važnosti da sa decom mlađe i srednje školske dobi, koja čine veću populaciju sportista, rade stručno edukovani kadrovi, koji poseduju psihološka i pedagoška znanja. Od trenera se traži da bude pažljiv, srdačan, strpljiv, susretljiv, da veruje u zajednički uspeh i rad, da bude mladom sportisti pri ruci u svim, pa i u tzv. kriznim situacijama, te da zrači radnom energijom i optimizmom. Trener mora posedovati sve karakteristike dobrog učitelja tj. mora biti dobar predavač, stručnjak i vaspitač...

Predstavljanjem pomenutih osobina nisam imao za cilj da tragam za idealnom ličnošću trenera, jer takve ličnosti, u bukvalnom smislu reči, i nema. Cilj je da se ukaže na najvažnije osobine i aspekte ponašanja, i da se široj javnosti, odnosno roditeljima dece skrene pažnja na to, kome prepuštaju svoju decu, i na kakve posledice mogu naići u kasnijem periodu. U nastavku teksta možete videti na šta treba da obratite pažnju kada odučite da Vaše dete upišete u neku školu sporta, klub itd.

• Pre nego što dete upišete u neki sportski program ili školu, proverite stručne kvalifikacije trenera, saznajte koji su njegovi ciljevi i prioriteti u radu sa decom
• Proverite da li se sportski program ili škola izvodi u prostorima (objektima, terenima) koji zadovoljavaju propisane uslove u pogledu potrebne opreme i rekvizita, bezbednosti dece, medicinskog nadzora itd.
• Vaše dete zaslužuje školovane trenere koji će trenažne i takmičarske aktivnosti uskladiti sa nivoom sposobnosti dece, koji umeju da kreiraju pozitivnu atmosferu za učenje, koji su dobri pedagozi, koji će ih vaspitavati, učiti fer pleju i poštovanju drugih.


Biti trener nije lak posao, ali jeste veliko zadovoljstvo i izazov. Ako želite da dete zaista uživa u sportu, da se raduje, oseća kao pobednik, razvije samopoštovanje i pravilne stavove prema sportu, potrebno je da MI TRENERI svoju trenersku ulogu odigramo na pravi način.

Zapamtite TRENERI, deca najbolje uče iz primera. Zato nastojte da budete pozitivan model i da svojim postupcima promovišete dobro sportsko ponašanje, da vrednujete i nagrađujete zalaganje i trud deteta, a ne samo njegove pobede na takmičenjima.

***
Nenad Ilić je košarkaški trener iz Smedereva. Voli posao kojim se bavi i uživa u radu sa decom. Edukacija dece i mladih predstavlja jednu od bitnijih stvari na kojima radi u slobodnom vremenu. Smatra da je svrha života posvetiti ga nečemu što će nas nadživeti.

***
Volite da pišete u slobodno vreme? Želite da vidite svoje tekstove na portalu iSerbia? Nije potrebno iskustvo, već samo želja i ideje! CV i jedan tekst pošaljite na [email protected], sa naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 - 35 godina Prijem novih dopisnika vrši se najkasnije svakog prvog dana u mesecu.

Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE

Odricanje od odgovornosti

Tweet
Komentari