Ко тренира нашу децу?!

Autor: Nenad Ilić

ФОТО: All players

Време у којем живимо где су све друштвене, па и моралне вредности дотакле дно лествице. Држава у којој живимо, где фризери раде као доктори, а архитекте као магационери. Клубови у којима наша деца тренирају, где су чланарине веће од знања тренера који раде са њима, и где су педагогија и психологија изгубили свако значење. Из тога следи следеће питање: Ко тренира нашу децу?!

Сложићете се са констатацијом да се већина градова у Србији сусреће са овим проблемом. Последњих 10-так година отворено је доста нових „клубова“. Разлог због кога стављам наводнике испред речи „клубова“ је заправо тај, што се иза већине тих клубова крије искључиво комерцијална намена. У таквим клубовима не постоје ни планови, ни програми рада, ни руководства, ни седнице скупштине, односно ништа оно што би један прави спортски колектив требало да поседује. Такви клубови немају ни своје седиште – односно место где можете доћи и сазнати све неопходне информације везане за рад клуба, већ се о томе информишете у току тренинга или у кафићима, кафанама и сл. Такви клубови немају ни школовани стручни кадар, или ако их имају, то се своди на којекакве убрзане курсеве и течајеве где је интерес само добити диплому, касније и лиценцу за рад, док је стечено знање у овом случају мање важно, односно занемарено,

<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с16.постимг.орг/взxqур9ј9/Ненад_Илиц_слика_1.јпг" />
Сведоци смо годинама уназад како се у врхунском спорту дешевају ситуације да врхунски играчи после завршене спортске каријере своју будућност траже и настављају у тренерском послу. Наравно, поједицима је и то пошло за руком. Такодје, има случајева да врхунски тренери буду људи коју уопште нису били врхунски спортисти, нити су тада били нешто екстремно популарни. И онда ми у Србији, вођени примером појединаца који су изградили велике тренерске каријере, и зарадили милионске цифре, уз девизу „ Ако он може, е па могу и ја“ хватамо се и овог посла, а све у циљу голог преживљавања, па макар и на штету здравља деце. Тако се можете сусрести са „тренером“ који никада није бацио лопту према кошу, али је због дугогодишњег рада стекао какво такво име на локалном нивоу, можете наићи и на оне коју су са атлетике прешли на кошарку, или са фитнеса на фудбал, као и на оне, који су руководјени лошим примерима клубова, и олаке новчане зараде, без потребне стручности и знања отворили клубове, а све у интересу личног профитирања. Када говоримо о аматерском спорту, као и о спорту у мањим срединама, и притом се све то дешава у Србији, онда имате прилике да се сусретнете са разним профилима. Од пекара, столара, трговца, до квазиполитичара, а сада у улози тренера. Еј, ТРЕНЕРА?!
Да појаснимо ко је тренер, и које особине би таква једна личност требало да поседује:

ТРЕНЕР је ту да Ваше дете научи тимском раду и кооперативности, да подстакне његове радне навике, развије лидерске вештине, формира хигијенске навике, научи га да добро организује своје време, да се правилно храни, да поштује старије, да поштује спорт сам по себи, да научи да дели са другима, буде толерантно на различитости, буде саосећајно и дисциплиновано. Улога тренера је изузетно велика у формирању личности младих спортиста, те је стога од велике важности да са децом млађе и средње школске доби, која чине већу популацију спортиста, раде стручно едуковани кадрови, који поседују психолошка и педагошка знања. Од тренера се тражи да буде пажљив, срдачан, стрпљив, сусретљив, да верује у заједнички успех и рад, да буде младом спортисти при руци у свим, па и у тзв. кризним ситуацијама, те да зрачи радном енергијом и оптимизмом. Тренер мора поседовати све карактеристике доброг учитеља тј. мора бити добар предавач, стручњак и васпитач...

Представљањем поменутих особина нисам имао за циљ да трагам за идеалном личношћу тренера, јер такве личности, у буквалном смислу речи, и нема. Циљ је да се укаже на најважније особине и аспекте понашања, и да се широј јавности, односно родитељима деце скрене пажња на то, коме препуштају своју децу, и на какве последице могу наићи у каснијем периоду. У наставку текста можете видети на шта треба да обратите пажњу када одучите да Ваше дете упишете у неку школу спорта, клуб итд.

• Пре него што дете упишете у неки спортски програм или школу, проверите стручне квалификације тренера, сазнајте који су његови циљеви и приоритети у раду са децом
• Проверите да ли се спортски програм или школа изводи у просторима (објектима, теренима) који задовољавају прописане услове у погледу потребне опреме и реквизита, безбедности деце, медицинског надзора итд.
• Ваше дете заслужује школоване тренере који ће тренажне и такмичарске активности ускладити са нивоом способности деце, који умеју да креирају позитивну атмосферу за учење, који су добри педагози, који ће их васпитавати, учити фер плеју и поштовању других.

Бити тренер није лак посао, али јесте велико задовољство и изазов. Ако желите да дете заиста ужива у спорту, да се радује, осећа као победник, развије самопоштовање и правилне ставове према спорту, потребно је да МИ ТРЕНЕРИ своју тренерску улогу одиграмо на прави начин.

Запамтите ТРЕНЕРИ, деца најбоље уче из примера. Зато настојте да будете позитиван модел и да својим поступцима промовишете добро спортско понашање, да вреднујете и награђујете залагање и труд детета, а не само његове победе на такмичењима.

***
Ненад Илић је кошаркашки тренер из Смедерева. Воли посао којим се бави и ужива у раду са децом. Едукација деце и младих представља једну од битнијих ствари на којима ради у слободном времену. Сматра да је сврха живота посветити га нечему што ће нас наџивети.

***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст пошаљите на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 - 35 година Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti