Компјутерска писменост студената

Продор информационих и комуникационих технологија је изражен у свим сферама модерног друштва. Ни област образовања није остала ”поштеђена”.
Токови савременог друштва и развој образовног система пред студенте постављају захтев за компјутерском писменошћу као и захтев за одговоре на следећа питања:

У којој мери је компијутерска писменост развијена код студената?

Које карактеристике утичу на степен развијености компијутерске писмености студената?

Какав је однос студената према раду у рачунарској учионици?

Истраживање, у оквиру дипломског рада о комијутерској писмености студената и њиховом односу према раду у рачунарској учионици, истраживача приправника одељења за педагогију и андрагогију Филозофског факултета у Београду Бојана Љујића , пружа увид у врло интересантне резултате. Истраживање је спроведено на узорку који чине 209 студената Универзитета у Београду. Представљамо вам неке од резултата до којих се дошло овим истраживањем, а који ће вам помоћи у формирању слике о компијутерској писмености наших студената.

Неки од закључака су да:

1.Студенте карактерише висок ниво укупне компјутерске писмености. Од укупног броја испитаника, 75,6% потпуно је оспособљено за обављање различитих операција на компјутеру, док је 14,8% делимично оспособљено. То значи да је 90,4% од укупног броја испитаника оспособљено за рад на рачунару.

2.Студенти који имају рачунар у личним власништву су оспособљенији за рад на истом.Наиме, међу испитаницима који имају лични компјутер код куће, породични рачунар, лаптоп, налази се више оспсобљених (делимично и потпуно) за рад у доменима свих елемента компјутерске писмености, осим у домену Виндовс-а, него међу испитаницима који раде на рачунару који није њихов (рад у Интернет кафеу, код пријатеља...)

3.Међу мушким испитаницима је процентуално више оспособљених за рад на Интернету него међу испитаницама.

4.Оспособљеност студената за рад у МС Повер Поинт-у у вези је са завршеном средњом школом.Испитаници који су завршили природноматематички смер гимназије се чешће изјашњавају као оспособљени за извршавање појединих операција у МС Повер Поинт-у, него што то чине испитаници који су завршили друштвени, језички или општи смер гимназије или испитаници који су завршили неку средњу стручну школу. У сваком случају, испитаници који су завршили било који смер гимназије имају виши ниво оспособљености за рад у поменутој апликацији, у поређењу са испитаницима који су завршили средњу стручну школу.

5.Студенти сматрају да је, са аспекта рада у рачунарској учионици, најзначајнија комуникација на релацији студент-садржај.На другом месту, по значајности, налази се комуникациониа релација студент-технологија/софтвер. На трећем месту је комуникација на релацији студент-наставник. Најмање значајна комуникациона релација према мишљењу студената је студент-студент.

6.Највише студената сматра да рад у рачунарској учионици примарно утиче на опште напредовање на студијама (29,2% испитаника сматра тако).Затим следи:

*стицање нових знања и вештина (27,8%)

*професионалног напредовања (17,7%)

*савладавања појединих предмета (12,9%)

*квалитетенијем испуњавању слободног времена (5,7%)

*укључивању у друштвени живот (само један испитаник мисли овако).

*не доприноси ничему (6,2%)

7.Код студената је више изражен афинитет према раду у рачунарској учионици него према раду у традиционалној учионици. укупног броја испитаника, 66,5% показало је афинитет према раду у рачунарској учионици (30,6% изразит и 35,9% умерен афинитет), док је 9,1% испитаника показало афинитет према раду у традиционалној учионици.

Не треба занемарити чињеницу да су ово разултати анкетирања образованих становника Републике Србије. Уколико бисмо правили генералну слику информатичке писмености становника Србије проценти би изгледали овако: 34% популације у Србији активно и свакодневно користи Интернет, 37% повремено – уз ограничење непоседовања компјутера или техничких могућности, док чак 29% становноства Инетрнет уопште не користи. Па је тако Србија са 0,14% иза Хрватске (0,60%) и Словеније (0,60%) по степену информатичке писмености својих грађана. *извештај ЕЦДЛ фондације из Даблина из 2009 године.