Кошмар који ми мами осмех на лице

ФОТО: The Good Men Project

Превео: Немања Јованчић

Недавно сам изашао на вечеру са својом дивном девојком Аном, када нам је непознати човек пришао и започео пријатељски разговор. Рекао је да је велики обожавалац моје колумне о животу људи са инвалидитетом. Окренуо се ка мојој девојци и упитао је „Да ли си му ти сестра?“

Дакле, нема ничег суштински лошег у његовом питању, али да сам ја видео двоје младих људи како вечерају заједно, вероватно бих претпоставио да су у вези. Међутим, изгледа да људи не размишљају тако када су инвалидска колица у првом плану.

У разним другим ситуацијама, моју девојку су питали да ли ми је она неговатељица. Једном приликом, једна особа ју је отворено питала да ли је она „особа која се брине о њему“. Временом смо навикли на ова бизарна питања која се стално понављају, тако да често пронађемо начин да се нашалимо на рачун незнања људи који их постављају.

„Он је мој тата“, Ана би одговорила мртва озбиљна.

„Платио сам јој да се дружи са мном“, ја бих рекао.

Такав начин размишљања, који доводи до тога да неки пролазник аутоматски претпостави да је било која женска особа у мом присуству или моја неговатељица или члан породице, игнорише стварност у којој особе са инвалидитетом могу да имају, и заиста имају, „нормалну“ љубавну везу. Ставио сам нормалну под знаке навода, јер нисам сигуран да ли постоји тако нешто када је у питању љубав.

Добар део своје младости нисам мислио да завређујем тај тип наклоности. Бринуо сам да ће моја физичка ограничења утицати на то да девојке не желе да изађу са мном. Не бих могао да дођем по њу својим аутом, нисам баш добар у загрљајима и држању за руке, и били бисмо ограничени у стварима које можемо да радимо на састанцима. Све је изгледало прилично безнадежно у тим срцепарајућим и хормонима вођеним, средњошколским данима.

Још више сам бринуо да ће нека девојка изаћи са мном из сажаљења, ћутке се носећи са непријатностима моје болести, само зато што би јој ме било жао.

Онда је дошао факултет и мој мозак је коначно схватио истину. Упознао сам неке изузетне људе који су ми помогли да се отарасим идеје да је љубав само за физички способне.

Наравно, не можемо да се држимо за руке у традиционалном смислу, али трудимо се да успе. Ако ћемо поштено, оног тренутка када су испреплитани у оном положају који мени одговара, наши прсти изгледају као неки катастрофални судар возова. Не могу да дођем по њу својим аутом, па шта? Она ужива да вози и трудимо се да успе. И не, ја не могу да идем на планинарење са њом, али могу да је насмејем. Тако да проналазимо друге ствари које можемо да радимо, и трудимо се да успе. Не брините; оне најинтимније детаље ћу оставити за своје књиге.

Оног тренутка када сам схватио да тамо негде постоје девојке које су вољне да се „потруде да успе“, страх од тога да никада нећу бити вољен је одлепршао као нека шала из прошлости.

<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с15.постимг.орг/82з0x5утн/дисаб.јпг" />

ФОТО: Moby Picture

Данас живим чврсто убеђен да веза између потпуно способне особе и особе са инвалидитетом чак може бити испуњенија од просечне везе. Ја сам још увек млад и глуп, па не желим да вас обманем да мислите да сам баш све ово прокљувио. Али, верујем да већа блискост у вези између потпуно способне особе и особе са инвалидитетом произилази из тога што учите партнера како да „брине“ о вама. Овај концепт је тешко схватити, тако да ћу покушати да вам дам пример.

Првог дана који смо Ана и ја провели заједно, одлучили смо да одемо на ручак у породични ресторан „Долина“. Овај излазак је захтевао од Ане да за кратко време научи велики број „лекција о испомоћи Шејну“, на пример, како да ми обуче јакну, да вози мој комби, да ми подигне главу када изгубим равнотежу, да ми исече храну и помогне ми да попијем гутљај свог пића.

У овом тренутку наше везе једва да сам познавао Ану, па сам се плашио да ћу је преоптеретити свим овим „помози ми“ стварима. Мора да сам то на неки начин и показивао, јер се јасно сећам разговора у ком ми је потврдила да је узбуђена због шансе да научи како да ми помаже.

Постоји нешто веома интимно у вези са потврдом попут те. Са своје стране, осетио сам дубоки спокој, који би се једино могао приписати томе што сам имао поверење у њену бригу о мени. Са њене стране, а проверио сам то и са њом, постојала је важна емоционална повезаност која је почела да се развија када је одлучила да буде са мном, упркос додатним захтевима као што је помоћ при сечењу одреска.

Када смо кренули да проживљавамо живот заједно, почевши са тим ручком првог дана, наишли смо на безброј чаробно смешних тренутака који су проистекли из мојих „лекција о испомоћи Шејну“. Уживали смо у овим тренуцима, оберучке прихватајући сваку појаву која би довела до наших напада кикотања, при чему нисмо дозвољавали да нелагодности стварају напетост у нашем односу. Ови заједнички тренуци смеха су нас зближили. У ствари, то што сам је учио како да ме одржи у животу постало је један од главних узрока нашег зближавања; на пример, учио сам је како да ми опере зубе а да ме не угуши, или како да ми обује ципеле а да ми не сломи чланак, или како да ме обрије а да ми не пререже гркљан. Она заслужује награду због тога што трпи сва моја неуморна задиркивања.

Зато се збуним када пролазници претпоставе да ми она није девојка, јер нама је то одувек изгледало тако нормално. Наша веза је забавна, и глупава, и лепа, и никада и не помислимо да је она на било који начин ненормална.

Једноставно се трудимо да успе.

ИЗВОР: Huffington Post

Немања је филолог, филмофил и фрееланцер.

Прочитајте и:

Dejvid Linč: Volim svet „Tvin Piksa“, ali...
Mrgud našeg detinjstva koji je čuvao uspomene
Benksi: Najskuplji ulični umetnik

***

Овај текст настао је нашом жељом да млади који желе да се опробају у превођењу текстова то искуство стекну и унапреде код нас. Уколико желиш да будеш преводилац у нашем младом тиму ЦВ уз један преведени текст, са изворним, пошаљи на [email protected] са назнаком Пријава/Преводилац. Отворено за све од 15 до 35 година. Пријем нових чланова вршимо до сваког првог дана у месецу.

***

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti