Краљ Холивуда

Autor: Иван Лалић

ФОТО: Hdmagazine

Рад се увек исплати. На овај или онај начин, са задршком или закашњењем увек буде награђен. Тако је у животу. Тако је и на великом платну. Алеје заслужних глумаца су препуне радника, баш као и натписи испод плакета и статуа. Као што би вам то рекли спортисти, 99% је рад, а 1% је таленат. И у праву су.

Али, свако правило има и свој изузетак који га чини целим и истинитим. Једном у сто случајева, чист и сиров богом дани дар довољан је да будете великан посла којим се бавите. Без муке, без много проливеног зноја. Једноставно, дођете, одрадите задату улогу, издоминирате у односу на колеге, покупите брдо новца за то и одете у залазак сунца. Нема ту неке велике припреме, нема проблема са остајањем у улози. Једини проблем који у том концепту каријере имате јесте што вас прескачу награде. Оне вас заобилазе толико дуго да сте спремни да изјавите и да сасвим лепо живите и без њих. Ту долазите до другог проблема. Сви знају да нисте искрени. И имате све право овог света да вам то смета. Смета то и критичарима и публици и свима који су икада одгледали неки од ваших филмова. Смета, јер је неправедно, сумануто и сулудо. Смета, јер ви нисте ни Джорџ Клуни, Мет Дејмон, Бен Афлек, нити сте Джулија Робертс, Гвинет Палтроу, Дженифер Лоренс. Не. Ви немате „Оскара”. Ни за епизодну, а камоли за главну улогу. Човече, па ви сте и „Златни Глобус” освојили тек после осам неуспешних номинација! Ви сте највећа „Академијина” неправда још од Паћина и Скорсезеа. Ви сте највећи глумац своје генерације.

Ви сте Leonardo DiKaprio.

<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с23.постимг.орг/3киз59ф8р/волф18ф_4_веб.јпг" />

ФОТО: Filmswoon

А неправда према вама сеже малтене од самог почетка. Те 1993. публика је мислила да са вама стварно нешто и није у реду када сте одували колоса претходне генерације, Džonija Depa, у „Šta izjeda Gilberta Grejpa”. Уследила је и прва номинација за споредну улогу у „Кодак театру” и први горак укус пораза. Цео свет је ускоро причао о чуду од тинејџера у „Dečakovoj priči” и „Marvinovoj sobi”. Успон је био незадржив и комерцијала је већ вапила да вас убаци у блокбастер високе продукције. То је и учинила са два филма који вас умало нису глумачки сахранили и од којих сте се опорављали скоро пуну деценију. „Romeo i Julija” је био мањи од удараца. Улога која ће вас обележити за сва времена био је и највећи филм свих времена до тог тренутка. Режију је водио један од највећих ljudi иза камере свих времена. Само снимање било је револуционарно и поставило је стандарде који се и дан данас тешком муком достижу. Па ипак, сама отужна љубавна прича скоро је уништила Kejt Vinslet и вас. „Titanik” је 1997. узео 11 „Оскара”, изједначивши се са легендарним „Ben Hurom”, али је чак и номинација заобишла вас и вашу талентовану колегиницу. Имиџ озбиљног глумца био је жестоко окрњен и преко ноћи сте ушли у читав низ промашаја на прелазу векова („Čovek sa gvozdenom maskom”, „Plaža”...)

Али, тај сирови таленат није могао да промакне људима из струке, кад већ јесте судијама квалитета. Још један великан вас узима под своје окриље. Још један прескакани. Још један о којег су се огрешили. Велики Marti. Скорсезе вас ставља на чело два велика историјска спектакла. Ви их одрађујете без грешке. Али сами филмови жестоко подбацују. „Bande Njujorka” и „Avijatičar” једноставно нису биле то превозно средство које ће вас лансирати у орбиту. Ни вас, ни Мартија. Али, охрабрени номинацијом за вашу интерпретацију Hauarda Hjuza, ви настављате даље. И Stiven Spilberg то увиђа. Даје вам улогу писану за вас у „Uhvati me ako možeš”. Ни то није била ваша карта до звезда. Неће то бити ни римејк класика хонконшког трилера „Departed”. За вас неће, али за Скорсезеа хоће, барем делимично. Она велика већина његовог редитељског генија ће се ипак питати да ли је човек који за собом има „Taksistu”, „Razjarenog Bika”, „Dobre momke” и „Kazino” заслужио да на крају буде награђен за копију туђег рада.

<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с8.постимг.орг/7616лyз91/волф_оф_валл_стреет.гиф" />

ФОТО: Zimo

Циклус великих филмова у првој декади новог века затварате са још једном номинацијом, за „Krvavi dijamant”. Ваше колеге и колегинице у филмовима и исписници већ сви имају „Оскара”. Ви, ви настављате да глумите, јер само то знате и за то сте сада и врашки добро плаћени. Рутински одрађујете Мартијево „Zatvoreno ostrvo” и Nolanov „Početak”. Одрађујете и чекате тај један филм. Тај један довољно комерцијални, драмски захтевни филм да вас сврста тамо где је одавно требало да будете. У том чекању правите мање („Telo laži”, „Revolucionarni put”) и веће промашаје („Džej Edgar”, „Veliki Getsbi” ). Са вама сарађују и Tarantino и Istvud , али ни то није довољно.

Можда тај магични филм ни не постоји. Можда вам једноставно није суђено да будете међу бесмртницима. Можда вас намерно игноришу, свесни да свој посао радите неподношљиво лако. Можда не можете да дођете на ред од бљутавих прича о патриотизму и правима мањина које су наградиле ваше колеге. Можда ћете бити и остати највећа неправда своје и других генерација. Можда ћете довека бити у друштву Brajana de Palme, Žoakina Finiksa, Edvarda Nortona...

<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с30.постимг.орг/4т8јлз8б5/тхе_волф_оф_валл_стреет_баннер.јпг" />

ФОТО: Filmuniverzum

А можда и нећете. Можда, али само можда, неће моћи да вас заобиђу и ове године. Можда вам је ваш гуру, велики Марти, коначно смућкао добитну комбинацију. Можда је улога Džordana Belforta, осионог и мегауспешног брокера у „Vuku sa Vol Strita” , коначно ТО што вам је требало ових равно двадесет година колико сте некрунисани краљ Холивуда. Можда ту коначно можете да спојите сву раскош свог талента са комерцијалним успехом код публике и затевношћу улоге у очима критичара. А можда су се сви изређали, па је коначно дошао и ред на вас.

Ако је правде, „Златни дечак” је ваш. Једина права конкуренција, Mekavoj у „Prljavom”, ван је радара мејнстрима. Црнци су своје лауреате ваљда до сад покупили, јер вам Ejafur у „12 godina robovanja” не досеже ни до лаката. Остаје само још један вечити губитник, Финикс за филм „Ona”. Један од вас двојице великана ће, нажалост, опет морати да изгуби. Искрено се надам да то нећете и овај пут бити ви.

Желим вам сву срећу у фебруару 2014, господине ДиКаприо.

Требаће вам.

Оцена: 4.0/5.0

***
Бетонски пастир чува своју ограду, а велеград га зове на своје високе платформе.

***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст пошаљите на [email protected] уз Цц на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 до 35 година Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti