Сада се већ традиционално од 2006. године у Србији организује такмичење у беседништву у част др Зорана Đинђића. Промовишући вредности модерне и европске Србије које је дефинисао управо др Зоран Đинђић, Демократска Странка, Фондација „Др Зоран Đинђић“ и Фондација Фридрих Еберт желе да омогуће младим, образованим људима од 18 до 30 година да искажу своје потенцијале, унапреде вештине беседништва и да искажу своје мишљење и виђење данашњице на дату тему.
Тема овогодишње „Беседе у Зоранову част“ била је Србија ће бити боља него што јесте ако сви ми будемо бољи него што јесмо. Квалификациона такмичења су одржана у осам градова у Србији а финалне беседе најбољих одржаће се у Београду 11. марта.
Имала сам прилику да прочитам и послушам неке од овогодишњих беседа и не могу се одупрети утиску да су многе биле налик саставима у основним школама, са по где коришћеним цитатима др Зорана Đинђића, невешто упакованим. Али ме радује ентузијазам младих да се пријављују за такмичење и да износе своје погледе на данашњицу у којој обитавамо и која није ни весела ни спокојна колико би ми желели.
Међу овогодишњим беседама које сам слушала нисам могла а да не приметим и младу Кристину Живановић која се издвојила и победила на такмичењу у Ужицу. Ова седамнаестогодишњакиња је очарала бриткошћу своје мисли, смерним цинизмом, образованошћу и спектром интересовања којима одудара од других својих вршњака. Ученица је трећег разреда Медицинске школе у Краљеву, бави се глумом, тренирала је рукомет, пише песме, проучава алтернативну медицину и вегетеријанску кухињу, а себе у блиској будућности види као студента биохемије.
У разговору са њом научила сам и по нешто о штетним емулгаторима и афла токсину, а ви се у редовима који следе упознајте са ставовима једне несвакидашње тинејџерке која се највише радује овогодишњем одласку у Петницу.
Имаш пуно интересовања, али шта те највише испуњава?
Волим да читам, глумим, пишем, истражујем, жељна сам сазнања, радознала сам и велики сам сањар. Мада глума је мој најдражи хоби. Волим и спорт, такмичарски сам настројена, испуњава ме свака победа, напредак и чињеница да сам променила нешто у свету око себе. Волела бих да једног дана урадим нешто велико, по чему ћу бити заувек упамћена.
Да ли су професори и другари из одељења поносни на твоје успехе?
Ову прилику бих искористила да се неизмерно захвалим својим друговима и другарицама из одељења који су ми својим саветима помогли у припреми беседе, слушали су моје пробе, подржавали ме, а бодриће ме и у финалу у Београду.
На кога се данас средњошколци угледају, а да те особе нису са естраде?
Моји вршњаци се угледају на спортисте, мада и на велике научнике, попут Флеминга, Пастера, Теслу. Србија је пуна младих, амбициозних људи који траже своје место у друштву, жељни су сазнања и успеха, посвећени су раду и напретку. Не волим када се о младима прича погрдно јер су млади снага ове земље, не треба их критиковати, већ усмеравати. Најлакше је бити критичар, а тешко практичар.
Колико су млади из твоје генерације данас бунтовни са разлогом или без разлога, имају ли кредибилитет у својим ставовима? Често младе и твоје и моје генерације, они старији „оптужују“ да нисмо револуционарни као некада они и да не умемо да се бормо за своје ставове? Да ли би се сложила са тим?
Не желим да генерализујем јер је свако од нас различит. Пуно је оних неамбициозних, али познајем и оне који су увек за напредак, акцију и промене. Наша највећа оружја су наша младост, интелигенција и нада у боље сутра.
Колико мислиш да уметност и жива реч могу да допринесу да се глас младих чује и да се на њега одреагује?
Млади воле уметност, културу, мада нуди им се нешто сасвим другачије. Нећу кривити медије јер свако одлучује о томе шта ће гледати на телевизији, и ако нам се нешто не допада увек можемо искључити телевизор. Млади спас проналазе на интернету, јер интернет обилује информацијама из различитих области и свако бира оно што му прија. Интернет је највећи пријатељ младих генерација, наравно, ако се користи у исправне сврхе. Ту се ми образујемо и истражујемо. Култура нам није баш на дохват руке, нарочито у малим градовима, али се трудимо да останемо у току са свим информацијама. Моја генерација пуно чита, мада бих апеловала да се изврши озбиљна реформа образовног система, како би школство свима било интересантно.
Дара Джокић је рекла да си аутентичнија од осталих, храбрија у говору али је искористила прилику да свим такмичарима удели неколико савета како би требало да беседе у финалу. Да ли ћеш променити нешто у свом наступу? Колико ти такмичење 11. марта представља изазов и да ли си у предности јер су се медији за тебе заинтересовали, чини ми се више него за друге финалисте?
Имам велику одговорност јер многи људи сада верују у мој успех, за разлику од такмичења у Ужицу. Даћу све од себе, велики сам борац, унећу неке незнатне промене, мада сам генерално задовољна својим наступом. Својом беседом не оплакујем Србију и друштво, ја нудим решење, и позивам људе да устану на промене, мислим да ме то издваја од других, аутентична прича, занимљива и директна.
