Sada se već tradicionalno od 2006. godine u Srbiji organizuje takmičenje u besedništvu u čast dr Zorana Đinđića. Promovišući vrednosti moderne i evropske Srbije koje je definisao upravo dr Zoran Đinđić, Demokratska Stranka, Fondacija „Dr Zoran Đinđić“ i Fondacija Fridrih Ebert žele da omoguće mladim, obrazovanim ljudima od 18 do 30 godina da iskažu svoje potencijale, unaprede veštine besedništva i da iskažu svoje mišljenje i viđenje današnjice na datu temu.
Tema ovogodišnje „Besede u Zoranovu čast“ bila je Srbija će biti bolja nego što jeste ako svi mi budemo bolji nego što jesmo. Kvalifikaciona takmičenja su održana u osam gradova u Srbiji a finalne besede najboljih održaće se u Beogradu 11. marta.
Imala sam priliku da pročitam i poslušam neke od ovogodišnjih beseda i ne mogu se odupreti utisku da su mnoge bile nalik sastavima u osnovnim školama, sa po gde korišćenim citatima dr Zorana Đinđića, nevešto upakovanim. Ali me raduje entuzijazam mladih da se prijavljuju za takmičenje i da iznose svoje poglede na današnjicu u kojoj obitavamo i koja nije ni vesela ni spokojna koliko bi mi želeli.
Među ovogodišnjim besedama koje sam slušala nisam mogla a da ne primetim i mladu Kristinu Živanović koja se izdvojila i pobedila na takmičenju u Užicu. Ova sedamnaestogodišnjakinja je očarala britkošću svoje misli, smernim cinizmom, obrazovanošću i spektrom interesovanja kojima odudara od drugih svojih vršnjaka. Učenica je trećeg razreda Medicinske škole u Kraljevu, bavi se glumom, trenirala je rukomet, piše pesme, proučava alternativnu medicinu i vegeterijansku kuhinju, a sebe u bliskoj budućnosti vidi kao studenta biohemije.
U razgovoru sa njom naučila sam i po nešto o štetnim emulgatorima i afla toksinu, a vi se u redovima koji slede upoznajte sa stavovima jedne nesvakidašnje tinejdžerke koja se najviše raduje ovogodišnjem odlasku u Petnicu.
Imaš puno interesovanja, ali šta te najviše ispunjava?
Volim da čitam, glumim, pišem, istražujem, željna sam saznanja, radoznala sam i veliki sam sanjar. Mada gluma je moj najdraži hobi. Volim i sport, takmičarski sam nastrojena, ispunjava me svaka pobeda, napredak i činjenica da sam promenila nešto u svetu oko sebe. Volela bih da jednog dana uradim nešto veliko, po čemu ću biti zauvek upamćena.
Da li su profesori i drugari iz odeljenja ponosni na tvoje uspehe?
Ovu priliku bih iskoristila da se neizmerno zahvalim svojim drugovima i drugaricama iz odeljenja koji su mi svojim savetima pomogli u pripremi besede, slušali su moje probe, podržavali me, a bodriće me i u finalu u Beogradu.
Na koga se danas srednjoškolci ugledaju, a da te osobe nisu sa estrade?
Moji vršnjaci se ugledaju na sportiste, mada i na velike naučnike, poput Fleminga, Pastera, Teslu. Srbija je puna mladih, ambicioznih ljudi koji traže svoje mesto u društvu, željni su saznanja i uspeha, posvećeni su radu i napretku. Ne volim kada se o mladima priča pogrdno jer su mladi snaga ove zemlje, ne treba ih kritikovati, već usmeravati. Najlakše je biti kritičar, a teško praktičar.
Koliko su mladi iz tvoje generacije danas buntovni sa razlogom ili bez razloga, imaju li kredibilitet u svojim stavovima? Često mlade i tvoje i moje generacije, oni stariji „optužuju“ da nismo revolucionarni kao nekada oni i da ne umemo da se bormo za svoje stavove? Da li bi se složila sa tim?
Ne želim da generalizujem jer je svako od nas različit. Puno je onih neambicioznih, ali poznajem i one koji su uvek za napredak, akciju i promene. Naša najveća oružja su naša mladost, inteligencija i nada u bolje sutra.
Koliko misliš da umetnost i živa reč mogu da doprinesu da se glas mladih čuje i da se na njega odreaguje?
Mladi vole umetnost, kulturu, mada nudi im se nešto sasvim drugačije. Neću kriviti medije jer svako odlučuje o tome šta će gledati na televiziji, i ako nam se nešto ne dopada uvek možemo isključiti televizor. Mladi spas pronalaze na internetu, jer internet obiluje informacijama iz različitih oblasti i svako bira ono što mu prija. Internet je najveći prijatelj mladih generacija, naravno, ako se koristi u ispravne svrhe. Tu se mi obrazujemo i istražujemo. Kultura nam nije baš na dohvat ruke, naročito u malim gradovima, ali se trudimo da ostanemo u toku sa svim informacijama. Moja generacija puno čita, mada bih apelovala da se izvrši ozbiljna reforma obrazovnog sistema, kako bi školstvo svima bilo interesantno.
Dara Džokić je rekla da si autentičnija od ostalih, hrabrija u govoru ali je iskoristila priliku da svim takmičarima udeli nekoliko saveta kako bi trebalo da besede u finalu. Da li ćeš promeniti nešto u svom nastupu? Koliko ti takmičenje 11. marta predstavlja izazov i da li si u prednosti jer su se mediji za tebe zainteresovali, čini mi se više nego za druge finaliste?
Imam veliku odgovornost jer mnogi ljudi sada veruju u moj uspeh, za razliku od takmičenja u Užicu. Daću sve od sebe, veliki sam borac, uneću neke neznatne promene, mada sam generalno zadovoljna svojim nastupom. Svojom besedom ne oplakujem Srbiju i društvo, ja nudim rešenje, i pozivam ljude da ustanu na promene, mislim da me to izdvaja od drugih, autentična priča, zanimljiva i direktna.
