Ма колико сви ми били свесни чињенице да нико није савршен, као и да је потребно константно радити на себи – сложићемо се да критика није нешто што нам прија, иако знамо да је неизбежна.
Стручњаци се слажу да су у ситуацији када нас неко критикује најбитније две ствари:
1. Како реагујемо на критику (и под тим имају на уму нашу непосредну реакцију и понашање према критичару)
2. Како прихватамо критику (под тим се мисли на то како схватамо критику и критичара и како то делује на наше емоције, самопоуздање и ефикасност)
Непосредна реакција на критику је изузетно важна, јер од ње често зависи квалитет међуљудских односа у пословном или приватном окружењу. Међутим, оно што је за нас још битније је како изречена критика утиче на нас и како ће се одразити на наше даље понашање и/или рад.
Психолози нам саветују да покушамо да на критику реагујемо на друштвено прихватљив начин, али и да је не схватимо као напад и не допустимо да нас демотивише, већ да покушамо да размислимо о ономе што смо чули, извучемо поуку и подстрек.
Конкретни и корисни савети би били:
1. Размислите о томе каква је критика и од кога долази – Уколико је реч о конструктивној критици (а њу ћете препознати по томе што је неагресивна, усмерена на проблем, не на личност, начелно добронамерна и изречена у циљу неке промене или побољшања), која долази од релевантне особе (особе којој верујете и која познаје материју и ситуацију) – пажљиво саслушајте замерке и размислите о њима.
2. Потражите мишљење људи од поверења – Ако нисте сигурни да ли сте направили грешку, добра идеја је да о томе разговарате са неким у кога имате поверење. Непристрасно мишљење које долази од некога са стране помоћи ће вам да објективније сагледате ситуацију.
3. Саслушајте саговорника, проверите да ли сте добро разумели замерке – У тренутку када неко изриче примедбе на ваш рад или понашање, можда ћете то схватити лично и нећете бити концентрисани на суштину проблема. Добра идеја је да заједно издвојите проблематична питања. На овај начин ћете ви бити сигурни да сте правилно схватили у чему је проблем, а саговорнику ћете дати до знања да вам је стало до његовог мишљења.
4. Поразговарајте о могућем решењу проблема – Уколико вас неко критикује са добром намером, веома је вероватно да, поред замерки, има да понуди и неке конструктивне предлоге и идеје. Питајте за савет. Изнесите своје идеје. Некада разговор који је започео као критика, може да прерасте у конструктивну размену мишљења и послужи као темељ за даљу сарадњу.
5. Посматрајте критику као знак бриге – Озбиљни људи се не баве особама које им нису битне – или као сарадници или као људи. Чињеница да је неко пратио и посматрао ваш рад или да је неко из вашег окружења посматрао ваше понашање, знак је да том неком нисте неважни и да му је стало до вас. Имајте ово на уму.
6. Извуците поуку, примените савете, радите на себи – Каква год да је критика у питању – основана или неоснована, добронамерна или недобронамерна, упућена од стране сарадника или конкурената, чињеница је да бар нешто од изреченог има реалног основа. Изанализирајте шта је то и порадите на томе. У вашем је интересу да радите на себи. Када приметите напредак или добијете похвалу – то ће се аутоматски одразити и на ваше самопоуздање.
7. Недобонамерну критику схватите као потврду да вредите - Уколико сте добро размислили о критици и схватили да је ипак реч о лошој намери или некоректном понашању сарадника – игноришите их и не схватајте лично. Али имајте на уму да, чим вас неко неоправдано критикује, то значи да се бави вама и да вас доживљавао као (потенцијално) супериорнију особу.
Да резимирамо, важно је не реаговати бурно на критику, саслушати је, размислити и извући најбоље из непријатне, али природне и свакодневне ситуације.
