Kritika kao motiv

Ma koliko svi mi bili svesni činjenice da niko nije savršen, kao i da je potrebno konstantno raditi na sebi – složićemo se da kritika nije nešto što nam prija, iako znamo da je neizbežna.

Stručnjaci se slažu da su u situaciji kada nas neko kritikuje najbitnije dve stvari:

1. Kako reagujemo na kritiku (i pod tim imaju na umu našu neposrednu reakciju i ponašanje prema kritičaru)

2. Kako prihvatamo kritiku (pod tim se misli na to kako shvatamo kritiku i kritičara i kako to deluje na naše emocije, samopouzdanje i efikasnost)

Neposredna reakcija na kritiku je izuzetno važna, jer od nje često zavisi kvalitet međuljudskih odnosa u poslovnom ili privatnom okruženju. Međutim, ono što je za nas još bitnije je kako izrečena kritika utiče na nas i kako će se odraziti na naše dalje ponašanje i/ili rad.

Psiholozi nam savetuju da pokušamo da na kritiku reagujemo na društveno prihvatljiv način, ali i da je ne shvatimo kao napad i ne dopustimo da nas demotiviše, već da pokušamo da razmislimo o onome što smo čuli, izvučemo pouku i podstrek.

Konkretni i korisni saveti bi bili:

1. Razmislite o tome kakva je kritika i od koga dolazi – Ukoliko je reč o konstruktivnoj kritici (a nju ćete prepoznati po tome što je neagresivna, usmerena na problem, ne na ličnost, načelno dobronamerna i izrečena u cilju neke promene ili poboljšanja), koja dolazi od relevantne osobe (osobe kojoj verujete i koja poznaje materiju i situaciju) – pažljivo saslušajte zamerke i razmislite o njima.

2. Potražite mišljenje ljudi od poverenja – Ako niste sigurni da li ste napravili grešku, dobra ideja je da o tome razgovarate sa nekim u koga imate poverenje. Nepristrasno mišljenje koje dolazi od nekoga sa strane pomoći će vam da objektivnije sagledate situaciju.

3. Saslušajte sagovornika, proverite da li ste dobro razumeli zamerke – U trenutku kada neko izriče primedbe na vaš rad ili ponašanje, možda ćete to shvatiti lično i nećete biti koncentrisani na suštinu problema. Dobra ideja je da zajedno izdvojite problematična pitanja. Na ovaj način ćete vi biti sigurni da ste pravilno shvatili u čemu je problem, a sagovorniku ćete dati do znanja da vam je stalo do njegovog mišljenja.

4. Porazgovarajte o mogućem rešenju problema – Ukoliko vas neko kritikuje sa dobrom namerom, veoma je verovatno da, pored zamerki, ima da ponudi i neke konstruktivne predloge i ideje. Pitajte za savet. Iznesite svoje ideje. Nekada razgovor koji je započeo kao kritika, može da preraste u konstruktivnu razmenu mišljenja i posluži kao temelj za dalju saradnju.

5. Posmatrajte kritiku kao znak brige – Ozbiljni ljudi se ne bave osobama koje im nisu bitne – ili kao saradnici ili kao ljudi. Činjenica da je neko pratio i posmatrao vaš rad ili da je neko iz vašeg okruženja posmatrao vaše ponašanje, znak je da tom nekom niste nevažni i da mu je stalo do vas. Imajte ovo na umu.

6. Izvucite pouku, primenite savete, radite na sebi – Kakva god da je kritika u pitanju – osnovana ili neosnovana, dobronamerna ili nedobronamerna, upućena od strane saradnika ili konkurenata, činjenica je da bar nešto od izrečenog ima realnog osnova. Izanalizirajte šta je to i poradite na tome. U vašem je interesu da radite na sebi. Kada primetite napredak ili dobijete pohvalu – to će se automatski odraziti i na vaše samopouzdanje.

7. Nedobonamernu kritiku shvatite kao potvrdu da vredite - Ukoliko ste dobro razmislili o kritici i shvatili da je ipak reč o lošoj nameri ili nekorektnom ponašanju saradnika – ignorišite ih i ne shvatajte lično. Ali imajte na umu da, čim vas neko neopravdano kritikuje, to znači da se bavi vama i da vas doživljavao kao (potencijalno) superiorniju osobu.

Da rezimiramo, važno je ne reagovati burno na kritiku, saslušati je, razmisliti i izvući najbolje iz neprijatne, ali prirodne i svakodnevne situacije.