Кулина - Неоткривено благо

Autor: Звездана Радосављевић

Културно-историјска рута Пут римских императора причаће причу о успону и паду римског царства. Ово је прича о важном периоду успона Источног Рима (Византијског царства). О некадашњој моћи И луксузу сведоче археолошка налазишта на путу којим су пролазили, борили се, ковали новац и уживали императори: Сирмијум (Сремска Митровица) – Сингидунум (Београд) – Виминацијум (Костолац) – Трајанова табла и мост (Đердап) – Дијана (Кладово) – Феликс Ромулијана (Зајечар) – Медијана (Ниш) и Јустинијана Прима – Царичин Град (Лесковац, Лебане).

На југу Србије рођен је римски цар Јустинијан И. Владао је суверено 38 година, а остао је упамћен по својим напорима да ојача Источно хришћанско царство, по укидању нехришћанске философске школе, по сазивању В васељенског сабора у намери да помири православље и monofizite, по законодавној делатности, али и по неизмерној љубави према супрузи, лепој и амбициозној Теодори.

Ратовао је против Вандала, Острогота и Визигота, градио манастире и цркве у славу православља, и покушавао да у православљу уједини народе којима је господарио. Најпознатије цркве из његове заоставштине су Аја Софија у Цариграду (Истамбул) и црква у Равени (Италија). На савршено очуваном мозаику цркве у Равени и данас се може видети лик наочитог Јустинијана И и његове крхке, крупнооке жене Теодоре, која је по оцени историчара, значајно допринела успешној владавини свог супруга.

Рођен 485. године као Флавије Петар Сабатије, име Јустинијан И добио је кад га је посинио мајчин брат цар Јустин И. На престо је ступио 1. априла 527. године преузевши неограничену власт над државом и црквом од свог болесног ујака коме је био поуздани ослонац и саветник. Теодору је упознао док је био шеф Јустинових тајних служби и заљубио се у њу. Иако је Теодора потицала из најнижег сталежа и имала репутацију куртизане, искрено заљубљени Јустинијан ју је оженио по ступању на престо.

Уморан од дворских сплетки одлази из Цариграда у провинцију, ту у свом родном крају гради град широких поплочаних улица, са трговима и фонтанама, палатама и црквама, купатилима и лечилиштима, фрескама и споменицима….Овај велелепни град који је Јустинијан И саградио у жељи да остави траг у родном крају је Јустинијана Прима (Царичин Град), а налази се на 276 километара од Београда у близини Лесковца.

Јустинијан И дошао је на свет 483.године у месту Таурисиум које се налази близу града који је подигао, али у историјским изворима не постоји тачна локација.

Најближи археолошки локалитет повезан са Царичиним Градом налази се на древном путу Naissus – Scupi, на недоступном брду у близини села Градиште, општина Мерошина, и захвата површину од 4х. Назив локалитета је Кулина. , а с обзиром да пружа могућност посматрања већег дела нишке котлине археолози су претпостављали да је реч о важном заштитном утврђењу и да је Кулина настала у ВИ веку, у доба цара Јустинијана И, у оним бурним временима када су варварска словенска племена надирала ка византијском (источно римском) царству рушећи све пред собом...
Кулину први помиње истраживач Ф.Канитз у делу „Ромисхе Студиен ин Сербиен“.Године 1958.мештанин села Градиште пронашао је у својој њиви бронзану главу царице.Археолошки радови на локалитету Кулина отпочели су 1969.године. Тим археолога из Београда и Ниша на челу са др Љубицом Зотовић две године је активно истраживао локалитет.

Ископавањима је откривено утврђење које је имало улазну капију са јужне стране, седам кула, четири кружне и три полукружне. Унутрашњи део града је био подељен на три целине које спаја агора – кружни трг.

На том градском платоу је откривена бронзана глава за коју није поуздано утврђено да ли представља царицу Теодору или Еуфемију (жену Јустина И). Претпоставља се да је да је ова глава била је део скулптуре на централном градском тргу. Глава је припадала шупљој ливеној статуи која приказује младу жену приближно природне висине која има масиван украс на глави, капу и дијадему. Град је висински био подељен у горњи део (свештенство), доњи (плебс) и у најузвишенијем делу града налазила се базилика (црква).

Од важнијих проналазака нађених на локалитету Кулина и забележених у радном дневнику др Љубице Зотовић пажњу привлачи привезак у облику крста са круговима урезаним на свим странама крста (претпоставка археолога је да крст припада малтешким витезовима). Пронађени су и новчићи – бронзани фолиси са ликом Јустинијана И.

Зидови утврђења су знатно оштећени и због тога што су становници околних села односили цигле са грађевине и користили их у градњи својих кућа. На локалитету Кулина је пронађена савршено очувана цистерна – базен за воду, уклесана у камену, која је по прорачунима запремине око 1100 метара кубних воде. Цистерна се пунила из бунара који се налази у средишту утврђења и преко атмосферских падавина.

У Малој Провенси постоји цистерна из И века сличних димензија као ова нађена у Кулини. Претпоставља се да је у утврђењу Кулина могло боравити 1000 људи и могли би преживети једногодишњу опсаду. Могуће је да је ова цистерна коришћена и за наводњавање. Престанак ископавања отежао је објашњење свих чињеница везаних за Кулину. Она је проглашена спомеником културе решењем ЗЗ Споменика бр. 41/69 и категорисана је као културно добро од великог значаја.

Кулина је нестала као и већина римских утврђења провалом Авара 614. и 615. године када је опљачкан и спаљен и Царичин град. Уколико употребимо имагинацију и претпоставимо да је дошло до повлачења августа Јустинијана И и августе Теодоре са свитом према Кулини постоји могућност да она митска златна кочија управо овде чека да буде откривена.

***
ПОСТАНИ ДОПИСНИК! Уколико и ти желиш да постанеш дописник и пишеш о младима из свог краја, пријави се попуњавањем кратког формулара. Више информација и линк ка формулару ovde. Није неопходно претходно искуство, већ искључиво ентузијзам и жеља да се добар глас о твом крају далеко чује! Отворено за све младе од 15 - 35 година.

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti