Лапово: Одбачена верност

Колико пута сте, пролазећи улицом, наишли на неодољиво штене које вас погледом позива да застанете и помазите га по глави? Онда вас неспретним кораком прати до куће, тражећи још који минут вашег времена. Са осмехом на лицу га „отерате“ и тог тренутка ваши путеви се раздвајају. Ви одлазите у топли дом, а они.. Шта бива са њима? Остављени на улици, тражећи склониште од ветра и кише, бежећи од немарних возача, живе од по којег нежног додира и коре старог хлеба.

Да ли сте знали да је прва животиња коју је човек припитомио управо пас? У почетку, они су коришћени за лов, који је тада био неопходан начин обезбеђивања хране, а касније за дружење и разоноду. То пријатељство сеже 15000 година у прошлост. Под човековом контролом, први пси су полако губили своја природна станишта. Контрола њиховог природног нагона за продужењем врсте била је немогућа, и популација паса почиње да расте. Људи су почели да одбацују легла о којима се нису могли бринути и тако настаје прва прича о напуштеним псима.

Са развојем друштва долазе и очекивања да ће проблеми из прошлости бити решени или да ће се бар величина тих проблема умањити. Међутим, реалност је другачија. Данас се у Србији ситуација готово уопште није променила у односу на тај период.

Велика заблуда је да су луталице које виђамо на улицама ту рођене и да су потомци паса који су давно остали без старања. Статистичка истраживања показују да је свега 15% паса који се налазе на улицама Србије, ту и рођено, док је чак 85% њих ту доспело зато што су избачени и напуштени или као штенад или као одрасли пси.

Уколико бисмо удомили све напуштене псе данас, већ за 6 месеци њихов број би био враћен на постојећи, захваљујући њиховом свакодневном напуштању. У Србији, овај проблем решава се на доста суровији начин. Глад, тровање, хладноћа - сваког дана пас изгуби битку против њих. Службе за контролу животиња и прихватилишта јако су важна, али не представљају трајно решење проблема. Разлог томе је што је капацитет прихватилишта ограничен и не може удомити све псе којима је то неопходно.

Једино решење је спречити долазак нових напуштених љубимаца на улице. То се може постићи активном применом Закона о добробити животиња и кажњавањем неодговорних људи који избацују псе на улице. Са друге стране, стерилизацијом уз примену закона, значајно се може смањити број напуштених животиња и потенцијално агресивно понашање.

Велики број пса луталица само су огледало менталитета нашег народа. Менталитет не можемо променити, али своје поступке можемо. Ако већ нисте у могућности да их удомите, храну коју бисте бацили поделите са недужним псима.

Покажимо да нисмо марионете, већ да смо још увек бића од крви и меса! Да делити значи постојати!

***

ПОСТАНИ ДОПИСНИК! Уколико и ти желиш да постанеш дописник и пишеш о младима из свог краја, пријави се попуњавањем кратког формулара. Више информација и линк ка формулару ovde. Није неопходно претходно искуство, већ искључиво ентузијзам и жеља да се добар глас о твом крају далеко чује! Отворено за све младе од 15 - 35 година.

Odricanje od odgovornosti