„Књиге, браћо моја, књиге! А не звона и прапорце!“
Фотографија: Kurir
Давног 18. марта 1896. године Лапово, мало место покрај Мораве, проглашено је варошицом. Тог датума се сваке године обележава Дан општине. И овај 18. март обележила су различита културна дешавања. Поред отварања изложбе Пејзажи су архитектура душе, сликара Мирослава Петровића, дан је употпунило књижевно вече са Вањом Булићем.
У Библиотеци „Слово“, која је била испуњена до последњег места, Вања Булић је представио свој роман „Симеонов печат“. „Управо сада сам схватио да ова књига и Лапово имају нешто заједничко..“, започиње своју причу аутор. Наиме, 1896. година представља годину када је Александар Обреновић изнео из Хиландара Мирослављево јеванђеље, што је уједно и тема новог Булићевог романа.
Изношењем непознатих чињеница о Хиландару, Булић је успео да изненади и оне који су већ посетили српски манастир на Светој гори и сматрали да им је свака тајна откривена. Пријатним дружењем у трајању од неколико сати завршена су дешавања посвећена историјским почецима Лапова.
Вања је све присутне заинтригирао својом причом и навео на размишљање колико заиста (не) познајемо сопствену прошлост. Историја представља веома битан чинилац у развоју младих људи. Међутим, модерно друштво данас предност даје новим стварима, остављајући прошлост у прошлости. Вешто баратање и познавање историјских чињеница, могу пуно допринети бољем животу и свести младог човека.
Колико је заиста важно познавање прошлости потврђује нам Стефан Лазаревић, матурант Гимназије: „Неку болест не можеш да излечиш уколико не знаш њено порекло, узрок. Оног тренутка када сазнаш шта је изазвало, лечење је лако. Тако је и са младима - да би неко у потпуности сазрео као личност, неопходно је знање онога што је било пре“.
Један од најделотворнијих начина да упознамо историју, а самим тим и себе јесте књига. Књиге су јединствена спона између прошлости и садашњости. Показујући пут, воде до сазревања личности сваког појединца. Поражавајући податак је да омладина у Србији најмање времена посвећује читању књига и културном образовању, а највише на разбибригу и забаву. Резултат тога огледа се у преокренутом систему вредности.
Низак степен заинтересованости и културне свести саставни је део данашњице. Светла страна је то што увек постоје људи који се труде да својим ентузијазмом и снагом младости врате истинске вредности на прави колосек. Како каже Доситеј: „Књиге, браћо моја, књиге! А не звона и прапорце!“
***
ПОСТАНИ ДОПИСНИК! Уколико и ти желиш да постанеш дописник и пишеш о младима из свог краја, пријави се попуњавањем кратког формулара. Више информација и линк ка формулару ovde. Није неопходно претходно искуство, већ искључиво ентузијзам и жеља да се добар глас о твом крају далеко чује! Отворено за све младе од 15 - 35 година.