Tweet
„Knjige, braćo moja, knjige! A ne zvona i praporce!“

Fotografija: Kurir

Davnog 18. marta 1896. godine Lapovo, malo mesto pokraj Morave, proglašeno je varošicom. Tog datuma se svake godine obeležava Dan opštine. I ovaj 18. mart obeležila su različita kulturna dešavanja. Pored otvaranja izložbe Pejzaži su arhitektura duše, slikara Miroslava Petrovića, dan je upotpunilo književno veče sa Vanjom Bulićem.

U Biblioteci „Slovo“, koja je bila ispunjena do poslednjeg mesta, Vanja Bulić je predstavio svoj roman „Simeonov pečat“. „Upravo sada sam shvatio da ova knjiga i Lapovo imaju nešto zajedničko..“, započinje svoju priču autor. Naime, 1896. godina predstavlja godinu kada je Aleksandar Obrenović izneo iz Hilandara Miroslavljevo jevanđelje, što je ujedno i tema novog Bulićevog romana.
Iznošenjem nepoznatih činjenica o Hilandaru, Bulić je uspeo da iznenadi i one koji su već posetili srpski manastir na Svetoj gori i smatrali da im je svaka tajna otkrivena. Prijatnim druženjem u trajanju od nekoliko sati završena su dešavanja posvećena istorijskim počecima Lapova.

Vanja je sve prisutne zaintrigirao svojom pričom i naveo na razmišljanje koliko zaista (ne) poznajemo sopstvenu prošlost. Istorija predstavlja veoma bitan činilac u razvoju mladih ljudi. Međutim, moderno društvo danas prednost daje novim stvarima, ostavljajući prošlost u prošlosti. Vešto baratanje i poznavanje istorijskih činjenica, mogu puno doprineti boljem životu i svesti mladog čoveka.
Koliko je zaista važno poznavanje prošlosti potvrđuje nam Stefan Lazarević, maturant Gimnazije: „Neku bolest ne možeš da izlečiš ukoliko ne znaš njeno poreklo, uzrok. Onog trenutka kada saznaš šta je izazvalo, lečenje je lako. Tako je i sa mladima - da bi neko u potpunosti sazreo kao ličnost, neophodno je znanje onoga što je bilo pre“.

Jedan od najdelotvornijih načina da upoznamo istoriju, a samim tim i sebe jeste knjiga. Knjige su jedinstvena spona između prošlosti i sadašnjosti. Pokazujući put, vode do sazrevanja ličnosti svakog pojedinca. Poražavajući podatak je da omladina u Srbiji najmanje vremena posvećuje čitanju knjiga i kulturnom obrazovanju, a najviše na razbibrigu i zabavu. Rezultat toga ogleda se u preokrenutom sistemu vrednosti.

Nizak stepen zainteresovanosti i kulturne svesti sastavni je deo današnjice. Svetla strana je to što uvek postoje ljudi koji se trude da svojim entuzijazmom i snagom mladosti vrate istinske vrednosti na pravi kolosek. Kako kaže Dositej: „Knjige, braćo moja, knjige! A ne zvona i praporce!“


***

POSTANI DOPISNIK! Ukoliko i ti želiš da postaneš dopisnik i pišeš o mladima iz svog kraja, prijavi se popunjavanjem kratkog formulara. Više informacija i link ka formularu ovde. Nije neophodno prethodno iskustvo, već isključivo entuzijzam i želja da se dobar glas o tvom kraju daleko čuje! Otvoreno za sve mlade od 15 - 35 godina.

Odricanje od odgovornosti

Tweet
Komentari