Lepotom duha kroz život

Autor: Marina Radovanović

“Na polju sposobnosti, Nevena je poput ostale dece koja su odlični đaci: pažljiva, koncentrisana, sa odličnom memorijom, veoma uporna u savladavanju zadataka, konstantna u radu, inteligentna, pouzdana, odličan asistent u radu. Kao ličnost, međutim, Nevena je od prvog razreda bila iznad proseka. Kako su godine prolazile, zaključio sam da je u sebi izgradila fascinantnu ličnost. Došla je u školu kao fino vaspitana devojčica, sa besprekornim manirima i upadljivo kulturnim ponašanjem. Postalo mi je jasno da se iza njenog lica nalazi jedna zrela osoba, pažljivo i odmereno izgrađena. Kada bi prelistali literaturu u potrazi za osobinama koje odlikuju zrelo ljudsko biće i potom njenu ličnost uporedili sa datim modelima, ubrzo bi svako mogao da shvati koliko je stepen zrelosti njene ličnosti itekako natprosečan, a pritom joj nimalo ne nedostaju uobičajene šarmantne dečije odlike: ljupkost, vedrina, iskrenost, sposobnost da ponekad lupi odgovor i ,,ostane živa“... Ima mnogo smisla u svemu što Nevena radi, i to od onog najbolje vrste. Saradnja sa njom po svim školskim pitanjima je oduvek, konstantno – čista blagodet.“ Ovako je profesor biologije Srednje škole Veliko Gradište opisao svoju učenicu, Nevenu Mirković.

Ja sam svedok da ona svojim umećem, nestvarnom upornošću, skromnošću i istrajnošću prkosi svim problemima. Ko god je poznaje, skida kapu ovoj hrabroj devojci.
Ona od svog rođenja ne vidi dobro... Ali... Svet posmatra kroz ružičaste naočare!
Upoznajte Nenu, najposebniju devojku iz Velikog Gradišta.

Zdravo, Nevena! Kako je moguće da jednu savremenu devojku, maturantkinju koja se nalazi pred brojnim izazovima i iskušenjima, neprestano krasi predivan osmeh i raspoloženje?
Svako od nas kad – tad se nađe u nekoj neprijatnoj, neočekivanoj situaciji. Mislim da osmehom i vedrinom možemo prebroditi svaku prepreku. Zvuči kao kliše, ali... Odgovorno stojim iza svog stava. Misli pozitivno, doći ćeš do pozitivnog kada se najmanje nadaš.

Kako uopšte postižeš i uspevaš da budeš to što jesi – vukovac, fenomenalni recitator, još bolji pisac literarnih radova, predstavnik škole na republičkim takmičenjima, dobra drugarica, najkulturnija osoba koju sam ikada upoznala?
Pre svega, moraš da voliš ono što radiš, i da u tome uživaš. Ja sam oduvek bila željna novih saznanja i mislim da što više znamo – bogatiji smo duhom, a to je i najvažnije. Ne želim i neću nikada da se požalim da mi nešto teško pada, jer od lošeg uvek postoji gore. Na kraju krajeva – sami biramo svoj put. Zato samo treba raditi na svojoj ličnosti, razvijati je u pravom smeru, pa će i samopouzdanje vremenom biti na višem nivou.

Imaš dve rođene sestre, bliznakinju Jelenu, i pet godina mlađu Ivanu. Kako se vas tri slažete? Imate li slična interesovanja?
Da, imam dve divne sestre, za koje sam jako vezana. Jedna drugoj smo oslonac i čini mi se da se nikada nismo posvađale. Po prirodi stvari, malo sam bliža sa Jelenom. Zanimljivo je da sve tri imamo različita interesovanja. S jedne strane, malu Ivanu zanima matematika i u budućnosti će se baviti ekonomijom, ako Bog da. S druge strane, Jelenu koja trenutno pohađa Medicinsku školu u Požarevcu, vidim kao budućeg lekara ili farmaceuta. Ja sam, pak, naklonjenija društvenim naukama. Bilo kako bilo, nadam se da ćemo sve tri ostvariti svoje snove. Svesrdna podrška mame i tate nam je svakako jako bitna u tom procesu.

Imaš mnogo drugara u odeljenju. Stiče se utisak da te svi oni veoma vole i poštuju i da su srećni što si sa njima. Kažu da si odana, da sa njima deliš sve, poštuješ tuđa mišljenja čak i kada se sa njima ne slažeš. Kako održati čisto, bezuslovno, trajno prijateljstvo?
Tajna takvog prijateljstva, koje život čini lepšim, kvalitetnijim, vrednim življenja, svakako je poverenje. Prijatelj je onaj koji hoće da ti ukaže na grešku. Prijateljstvo neprekidno mora da se neguje, razvija u pravom smeru, čuva od onih koji žele da mu naude, ili čak od nas samih, koji neretko znamo da sitnim, nepromišljenim greškama pokvarimo nešto što smo do tada dugo gradili. Nastanak pravog prijateljstva je dug, težak, ali i najlepši proces. Nekada na pravog prijatelja naletimo slučajno. Sve je moguće! Ja tako mogu da se pohvalim da sam za sada stekla tri prava, verna, iskrena drugara, za koje odgovorno tvrdim da će uvek biti uz mene. Možda neko misli da je to jako uzani krug, ali uvek kvalitetu pridajem veći značaj nego nekom velikom broju, koji je samo privid sreće i ispunjenosti sa ovog životnog aspekta.

Nezaobilazno pitanje za sve maturante je: ,,Šte dalje?”. Zanima me u čemu se najviše pronalaziš, kako sebe vidiš u budućnosti, budući da si jako svestrana.
Strani jezici me vrlo privlače. Želela bih da u Novom Sadu, gradu za koji me vežu lepe uspomene iz detinjstva, upišem engleski jezik. Alternativa je francuski. Veliku zahvalnost dugujem i profesorima koji su fer i korektni, daju sve od sebe da mi pomognu u savladavanju gradiva. Pomažu mi da upišem ono što želim, a ja ću, za uzvrat dati svoj maksimum da u tome uspem i na taj način im se odužim.

Primećuje se da se u svakoj pesmi koju recituješ, sastavu koji napišeš, redovno sreće motiv lepote. Da li se slažeš da će ,,lepota spasiti svet”?
Da, u potpunosti se slažem. Pa, svako od nas mora da teži lepoti, unutrašnjoj, najvrednijoj. Bez nje smo niko i ništa, beznačajne prolazne stvari koje ne vide pravu svrhu življenja. Lepota treba da bude glavni pokretač svega dobrog na ovom svetu. Na njoj se temelje bogatstvo duše, ljubav, poštenje i druge velike vrline čoveka.

U nekoliko navrata, na svojim nastupima, uspela si da izmamiš suze ljudima u publici. Da li si svesna toga? Kako uspevaš da dopreš do duše gledaoca – to ne polazi svakome za rukom?
Hvala na komplimentima, ta informacija mi imponuje i tera me da budem još bolja. Iskreno, sve što radim, radim zbog onih koji će moj rad pratiti. Ukoliko publika nije zadovoljna, znači da nešto nije valjalo. A ako ipak srećna i ispunjena napušta mesto priredbe, događaja, manifestacije, znači da je sav trud vredeo i da treba nastaviti istim, pa i još jačim tempo. Veće satisfakcije od toga nema. Zato uvek recitujem pesme u kojima mogu da iskažem svoja osećanja, jer ne volim izveštačenost. Nosim se mišlju da samo želim da pokažem ono što umem. To mi pomaže da napredujem, bilo u kazivanju poezije, bilo u pisanju koje je moja još veća ljubav.

Na samom kraju, otkrij nam tajnu životne borbe. Kako izdržati kada je teško? Čime se rukovodiš u takvim situacijama?
Verujem da je upornost ključ uspeha. Kao što sam rekla, nekada ne možemo da kontrolišemo situaciju. Prosto, neočekivane, teške situacije mogu da nas zadese svakog trenutka, da to ni ne slutimo. A ono što sledi posle toga, zavisi isključivo od naše snage i spremnosti da istrajemo, da se borimo. ,,Tragedije se u životu dešavaju, a sreća se gradi.”I zato ne smemo da odustanemo nikada!

Još malo je ostalo do Nove godine. Šta bi ti poželela od Deda Mraza? Kakva su tvoja očekivanja za predstojeću godinu?
Očekivanja su velika, ali, svesna sam da će 2014. godina biti dosta drugačija, budući da ću se susresti sa nekim novim navikama, novim okolnostima i ljudima. Od Deda Mraza bih poželela, pre svega, zdravlje za svoju porodicu, prijatelje i sve ljude ovog sveta. Zatim, volela bih još više ljubavi, u svakom njenom obliku i smislu. Treća značajna stavka je sloga. Bez nje guramo pravo u propast. I, naposletku, želja mi je i taj engleski u Novom Sadu…

***
Predložite portal iSerbia za izbor top 50 sajtova u 2013. na ovom linku .
***
Volite da pišete u slobodno vreme? Želite da vidite svoje tekstove na portalu iSerbia? Nije potrebno iskustvo, već samo želja i ideje! CV i jedan tekst pošaljite na [email protected], sa naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 do 35 godina Prijem novih dopisnika vrši se najkasnije svakog prvog dana u mesecu.

Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE

Odricanje od odgovornosti