"Наставника интересују два аспекта дечије психе: њихове способности и њихова личност."
Autor: Marina Radovanović
“На пољу способности, Невена је попут остале деце која су одлични ђаци: пажљива, концентрисана, са одличном меморијом, веома упорна у савладавању задатака, константна у раду, интелигентна, поуздана, одличан асистент у раду. Као личност, међутим, Невена је од првог разреда била изнад просека. Како су године пролазиле, закључио сам да је у себи изградила фасцинантну личност. Дошла је у школу као фино васпитана девојчица, са беспрекорним манирима и упадљиво културним понашањем. Постало ми је јасно да се иза њеног лица налази једна зрела особа, пажљиво и одмерено изграђена. Када би прелистали литературу у потрази за особинама које одликују зрело људско биће и потом њену личност упоредили са датим моделима, убрзо би свако могао да схвати колико је степен зрелости њене личности итекако натпросечан, а притом јој нимало не недостају уобичајене шармантне дечије одлике: љупкост, ведрина, искреност, способност да понекад лупи одговор и ,,остане жива“... Има много смисла у свему што Невена ради, и то од оног најбоље врсте. Сарадња са њом по свим школским питањима је одувек, константно – чиста благодет.“ Овако је професор биологије Средње школе Велико Градиште описао своју ученицу, Невену Мирковић.
Ја сам сведок да она својим умећем, нестварном упорношћу, скромношћу и истрајношћу пркоси свим проблемима. Ко год је познаје, скида капу овој храброј девојци.
Она од свог рођења не види добро... Али... Свет посматра кроз ружичасте наочаре!
Упознајте Нену, најпосебнију девојку из Великог Градишта.
Здраво, Невена! Како је могуће да једну савремену девојку, матуранткињу која се налази пред бројним изазовима и искушењима, непрестано краси предиван осмех и расположење?
Свако од нас кад – тад се нађе у некој непријатној, неочекиваној ситуацији. Мислим да осмехом и ведрином можемо пребродити сваку препреку. Звучи као клише, али... Одговорно стојим иза свог става. Мисли позитивно, доћи ћеш до позитивног када се најмање надаш.
Како уопште постижеш и успеваш да будеш то што јеси – вуковац, феноменални рецитатор, још бољи писац литерарних радова, представник школе на републичким такмичењима, добра другарица, најкултурнија особа коју сам икада упознала?
Пре свега, мораш да волиш оно што радиш, и да у томе уживаш. Ја сам одувек била жељна нових сазнања и мислим да што више знамо – богатији смо духом, а то је и најважније. Не желим и нећу никада да се пожалим да ми нешто тешко пада, јер од лошег увек постоји горе. На крају крајева – сами бирамо свој пут. Зато само треба радити на својој личности, развијати је у правом смеру, па ће и самопоуздање временом бити на вишем нивоу.
Имаш две рођене сестре, близнакињу Јелену, и пет година млађу Ивану. Како се вас три слажете? Имате ли слична интересовања?
Да, имам две дивне сестре, за које сам јако везана. Једна другој смо ослонац и чини ми се да се никада нисмо посвађале. По природи ствари, мало сам ближа са Јеленом. Занимљиво је да све три имамо различита интересовања. С једне стране, малу Ивану занима математика и у будућности ће се бавити економијом, ако Бог да. С друге стране, Јелену која тренутно похађа Медицинску школу у Пожаревцу, видим као будућег лекара или фармацеута. Ја сам, пак, наклоњенија друштвеним наукама. Било како било, надам се да ћемо све три остварити своје снове. Свесрдна подршка маме и тате нам је свакако јако битна у том процесу.
Имаш много другара у одељењу. Стиче се утисак да те сви они веома воле и поштују и да су срећни што си са њима. Кажу да си одана, да са њима делиш све, поштујеш туђа мишљења чак и када се са њима не слажеш. Како одржати чисто, безусловно, трајно пријатељство?
Тајна таквог пријатељства, које живот чини лепшим, квалитетнијим, вредним живљења, свакако је поверење. Пријатељ је онај који хоће да ти укаже на грешку. Пријатељство непрекидно мора да се негује, развија у правом смеру, чува од оних који желе да му науде, или чак од нас самих, који неретко знамо да ситним, непромишљеним грешкама покваримо нешто што смо до тада дуго градили. Настанак правог пријатељства је дуг, тежак, али и најлепши процес. Некада на правог пријатеља налетимо случајно. Све је могуће! Ја тако могу да се похвалим да сам за сада стекла три права, верна, искрена другара, за које одговорно тврдим да ће увек бити уз мене. Можда неко мисли да је то јако узани круг, али увек квалитету придајем већи значај него неком великом броју, који је само привид среће и испуњености са овог животног аспекта.
Незаобилазно питање за све матуранте је: ,,Ште даље?”. Занима ме у чему се највише проналазиш, како себе видиш у будућности, будући да си јако свестрана.
Страни језици ме врло привлаче. Желела бих да у Новом Саду, граду за који ме вежу лепе успомене из детињства, упишем енглески језик. Алтернатива је француски. Велику захвалност дугујем и професорима који су фер и коректни, дају све од себе да ми помогну у савладавању градива. Помажу ми да упишем оно што желим, а ја ћу, за узврат дати свој максимум да у томе успем и на тај начин им се одужим.
Примећује се да се у свакој песми коју рецитујеш, саставу који напишеш, редовно среће мотив лепоте. Да ли се слажеш да ће ,,лепота спасити свет”?
Да, у потпуности се слажем. Па, свако од нас мора да тежи лепоти, унутрашњој, највреднијој. Без ње смо нико и ништа, безначајне пролазне ствари које не виде праву сврху живљења. Лепота треба да буде главни покретач свега доброг на овом свету. На њој се темеље богатство душе, љубав, поштење и друге велике врлине човека.
У неколико наврата, на својим наступима, успела си да измамиш сузе људима у публици. Да ли си свесна тога? Како успеваш да допреш до душе гледаоца – то не полази свакоме за руком?
Хвала на комплиментима, та информација ми импонује и тера ме да будем још боља. Искрено, све што радим, радим због оних који ће мој рад пратити. Уколико публика није задовољна, значи да нешто није ваљало. А ако ипак срећна и испуњена напушта место приредбе, догађаја, манифестације, значи да је сав труд вредео и да треба наставити истим, па и још јачим темпо. Веће сатисфакције од тога нема. Зато увек рецитујем песме у којима могу да искажем своја осећања, јер не волим извештаченост. Носим се мишљу да само желим да покажем оно што умем. То ми помаже да напредујем, било у казивању поезије, било у писању које је моја још већа љубав.
На самом крају, откриј нам тајну животне борбе. Како издржати када је тешко? Чиме се руководиш у таквим ситуацијама?
Верујем да је упорност кључ успеха. Као што сам рекла, некада не можемо да контролишемо ситуацију. Просто, неочекиване, тешке ситуације могу да нас задесе сваког тренутка, да то ни не слутимо. А оно што следи после тога, зависи искључиво од наше снаге и спремности да истрајемо, да се боримо. ,,Трагедије се у животу дешавају, а срећа се гради.”И зато не смемо да одустанемо никада!
Још мало је остало до Нове године. Шта би ти пожелела од Деда Мраза? Каква су твоја очекивања за предстојећу годину?
Очекивања су велика, али, свесна сам да ће 2014. година бити доста другачија, будући да ћу се сусрести са неким новим навикама, новим околностима и људима. Од Деда Мраза бих пожелела, пре свега, здравље за своју породицу, пријатеље и све људе овог света. Затим, волела бих још више љубави, у сваком њеном облику и смислу. Трећа значајна ставка је слога. Без ње гурамо право у пропаст. И, напослетку, жеља ми је и тај енглески у Новом Саду…
***
Предложите портал иСербиа за избор топ 50 сајтова у 2013. на ovom linku .
***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст пошаљите на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 до 35 година Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE
