Још један уобичајен дан – на путу до школе улазим у аутобус на линији број 17 са слушалицама у ушима и као и увек стајем до прозора, на своје омиљено место.
Autor: Александра Савић
ФОТО: Youthblog
Одједном примећујем ужурбано кретање неколико момака који су за кратко време више пута прешли аутобус уздуж и попреко. И поред релативно гласне музике чујем буку која ме је натерала да искључим музику на телефону и видим шта се дешава. Није ми требало много да схватим.
Наиме, група од око шест момака вербално је малтретирала једног дечка који је сам стајао на средини аутобуса. Један од њих био је 'жртвено јагње' задужено за преношење увреда и претњи, док су остали вриштали од смеха на крају аутобуса.
Дечко се добро држао, не придајући им пажњу нити показујући страх. Било је ту разних претњи од 'Позајмићеш нам тај свој црвени сат, је л' ти јасно?!' до 'Ма пратимо га до гајбе да видимо мало шта има!'.
Поред тога било је и добацивања увреда и претњи другим људима кроз прозор, лупања на врата, урлања на сав глас, блокирања врата и тако даље... Када је било време да изађе из аутобуса дечко је отишао на други крај како би избегао размирице са том групом дивљака која му можда не би ни дозволила да изађе.
У свакој разумној особи која би се нашла у оваквој или сличној ситуацији то не би изазвало ништа мање од беса, огорчења и пре свега разочарања, јер та деца представљају будућност ове земље. Гледајући у њих светла будућност представља само теоретски појам.
Да изненађење буде још веће, старији људи су ћутке посматрали програм у току своје вожње, који, по мени, и није био неког забавног карактера, баш напротив. Возач их је само прекорно гледао у ретровизору, док су сви остали гледали у под, кроз прозор, превртали очима или одмахивали главом с негодовањем. Где је сада била чувена комунална полиција која без икаквих ограничења лако улази у сукоб са старим људима зато што немају карту?! Где су сада били органи реда који добијају плату да би одржавали ред у овој земљи?! Незамисливо је, али ако се овако настави такве ситуације настајаће на сваком кораку и у заборав ће пасти сваки осећај за време и место, за прикладност, а све оне бонтоне лепог понашања можемо да искористимо за потпалу. Са тим је, очигледно, већ почело.
То су деца од можда петнаест или шеснаест година, која не знају како другачије да привуку пажњу него хулиганским понашањем. Ко је крив за то? Родитељи који нису умели да васпитају своју децу? Школа која у данашње време очигледно представља само 'морање' и којој је највећи подвиг да изда дипломе сваком ученику након четири године? Систем у ком не постоје правила, а и ако постоје не поштују се уопште, јер последица за то нема? Или смо сви ми као друштво криви зато што дозвољавамо да неки заборављају на појмове као што су прикладно, умерено, пристојно, морално...
Данас су биле претње, сутра ће можда бити ударци, а аутобус вози у неповрат.
***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст пошаљите на [email protected] уз Цц на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 до 35 година Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE
