Данас су друштвене мреже “прозор у свет” или у туђе двориште. Телевизија полако губи примат, радио слушамо углавном у колима, а друштвене мреже су постале медији који преносе информације, непотребно знање, фрустрације, успехе и разноразне “хепенинге”.
.jpg)
Шта није постављено на Твиттер или Фацебоок као да се и није догодило.
Зато често себе затекнемо како на сваких неколико секунди проверавамо Твиттер или Фацебоок, без икаквог циља или смисла, најчешће онда када имамо неодложне обавезе или бар преча посла. Тешко да ће ико признати да је зависник од друштвених мрежа. Често “рифрешовање” страница приписујемо духу времена у коме живимо и неодложним потребама за новостима. Чак и када се заситимо сурфовања, остајемо уз компјутер или мобилни телефон. Може се десити и да нас преплави осећај кривице због изгубљеног времена, протраћеног дана и пропуштених прилика, али – не одустајемо.
По систему “клин се клином избија” лек за нашу бољку нашли смо на интернету. Психотерапеути саветују да:
1. Одредимо себи колико времена дневно можемо провести на друштвеним мрежама. Добро је да поред компјутера имамо папир на коме ћемо бележити колико смо времена провели на Фацебооку или Твиттеру и трудимо се да не прекорачимо разуман број минута који смо сами себи одредили за сурфовање. Чак је пожељно на папиру црвеним маркером написати СТОП, знак који ће нас подсетити на то да је време да престанемо.
2. Размислимо о томе шта је то што нас тера да губимо време на друштвеним мрежама. Као што је случај и са другим навикама и овисностима, битно је утврдити шта је окидач - које мисли, емоције, понашања подстичу нашу жељу за сталним проверавањем “новости”. Нервоза, досада или нешто треће? Треба да сазнамо шта узрокује одређени облик нашег понашања и настојимо да смањимо вероватноћу поновног појављивања такве врсте понашања.
3. Наградимо себе сваки пут кад не проверимо странице друштвених мрежа. Наши проблеми почињу онда када боравак на Фацебооку или Твиттеру схватимо као награду која долази после напорног дана или неких непријатних догађаја и активности. Такву врсту “награде” треба заменити неком другом наградом.
Нико не каже да треба да искључимо све уређаје и вратимо се у пећину. Као и толико пута до сада, кључ је у равнотежи и осећају за меру. Томе се цивилизација учи још од античког доба. Управо тад је била на врхунцу задатка. Данас промена света почиње од појединца.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностимаа OVDE
_thumb1.jpg)
