Tweet
Danas su društvene mreže “prozor u svet” ili u tuđe dvorište. Televizija polako gubi primat, radio slušamo uglavnom u kolima, a društvene mreže su postale mediji koji prenose informacije, nepotrebno znanje, frustracije, uspehe i raznorazne “hepeninge”.

Šta nije postavljeno na Twitter ili Facebook kao da se i nije dogodilo.

Zato često sebe zateknemo kako na svakih nekoliko sekundi proveravamo Twitter ili Facebook, bez ikakvog cilja ili smisla, najčešće onda kada imamo neodložne obaveze ili bar preča posla. Teško da će iko priznati da je zavisnik od društvenih mreža. Često “rifrešovanje” stranica pripisujemo duhu vremena u kome živimo i neodložnim potrebama za novostima. Čak i kada se zasitimo surfovanja, ostajemo uz kompjuter ili mobilni telefon. Može se desiti i da nas preplavi osećaj krivice zbog izgubljenog vremena, protraćenog dana i propuštenih prilika, ali – ne odustajemo.

Po sistemu “klin se klinom izbija” lek za našu boljku našli smo na internetu. Psihoterapeuti savetuju da:

1. Odredimo sebi koliko vremena dnevno možemo provesti na društvenim mrežama. Dobro je da pored kompjutera imamo papir na kome ćemo beležiti koliko smo vremena proveli na Facebooku ili Twitteru i trudimo se da ne prekoračimo razuman broj minuta koji smo sami sebi odredili za surfovanje. Čak je poželjno na papiru crvenim markerom napisati STOP, znak koji će nas podsetiti na to da je vreme da prestanemo.

2. Razmislimo o tome šta je to što nas tera da gubimo vreme na društvenim mrežama. Kao što je slučaj i sa drugim navikama i ovisnostima, bitno je utvrditi šta je okidač - koje misli, emocije, ponašanja podstiču našu želju za stalnim proveravanjem “novosti”. Nervoza, dosada ili nešto treće? Treba da saznamo šta uzrokuje određeni oblik našeg ponašanja i nastojimo da smanjimo verovatnoću ponovnog pojavljivanja takve vrste ponašanja.

3. Nagradimo sebe svaki put kad ne proverimo stranice društvenih mreža. Naši problemi počinju onda kada boravak na Facebooku ili Twitteru shvatimo kao nagradu koja dolazi posle napornog dana ili nekih neprijatnih događaja i aktivnosti. Takvu vrstu “nagrade” treba zameniti nekom drugom nagradom.

Niko ne kaže da treba da isključimo sve uređaje i vratimo se u pećinu. Kao i toliko puta do sada, ključ je u ravnoteži i osećaju za meru. Tome se civilizacija uči još od antičkog doba. Upravo tad je bila na vrhuncu zadatka. Danas promena sveta počinje od pojedinca.


Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostimaa OVDE

Tweet
Komentari