Лоше је добро

Autor: Иван Лалић

ФОТО: Wallpaperhi

Док једном не смркне, другом не сване. Колапс креативности у Холивуду значио је метеорски успон вечитог броја 2 америчке фабрике забаве.

Телевизије.

Вечита утешна награда за недовољно квалитетне глумце, режисере и продуценте преко ноћи је постала стожер квалитета прекоокеанске индустрије разоноде. Штавише, може се тврдити да америчка телевизија проживљава своје насветлије тренутке у историји. А њена и последња и најсјајнија перјаница је по многочему специфична серија.

Breaking bad.

Иако је свој живота на малим екранима започела врло дискретно и ненаметљиво, до треће сезоне већ је читав свет знао за Волта, Джесија, Скајлер, Хенка, Гаса и остале ликове из Албукеркија у Новом Мексику. Када се завеса спустила на четврту годину емитовања, већина фанова се питала шта је ту још остало да се деси што већ нису видели. Одговор је био бруталан, а одлука да се последња сезона преполови и подели на две временске целине још суровија. Хајп око „Брејкинг беда” постао је неиздржив и последња клапа коначно се спустила у јесен 2013. године, остављајући милионску армију гледалаца у стању потпуне депресије због завршетка.

Никада до сада једна серија није имала такав ефекат на најразличитију публику на свим меридијанима и никада ниједна серија није толике хвалоспеве зарадила међу људима који уопште нису ни били њена циљна група.

Одговор на питање зашто је то тако није једноставан, али је на крају крајева и логичан.

„Брејкинг бед” је, у одсуству бољег поређења, САВРШЕНА серија по свим главним параметрима који чине један телевизијски серијски програм. Та изузетно претенциозна констатација постаје још чуднија када се у обзир узме главна тема „Брејкинг беда”. Дуго сам се опирао препорукама да почнем да пратим серију која се бави терминално болесним средовечним професором хемије у средњој школи, који се одлучује да искористи неколико преосталих месеци живота да обезбеди свог парализованог сина и трудну жену кувајући и продајући најчистији метамфетамин на свету. Као велики противник било какве врсте опијата и њиховог конзумирања, таква тема се косила са свим мојим животним начелима. Ипак, како су и препоруке дошле од људи сличних схватања, одлучио сам да пружим шансу Волтеру Вајту и његовим догодовштинама. И нисам се покајао.

<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с27.постимг.орг/5х5цу1хб7/Бреакинг_Бад_А_с_рие_перфеита_ПРОМО_18_НОВЕМБРО.јпг" />

ФОТО: Recantoadormecido

Да се разумемо, „Брејкинг бед” није серија која промовише наркотике и чини их пријемчивим широј публици. Дрога, њена производња, дистрибуција, кршење закона и тешка криминална дела која из свега тога произилазе не остају некажњена. Напротив, казна је језиво сурова и брутална и не заобилази ниједног од главних ликова. Али, то није ни нешто што гледалац не очекује када сагледа почетну поставку у првој сезони. Ту долазимо до прве од многих тајни успеха коју је велемајсторски креирао Vins Giligen, сценариста култног СФ серијала, „Досије Икс”

„Брејкинг бед” је серија која има јасан почетак и крај и сви гледаоци су тога свесни од прве до последње епизоде. Вожња између тог почетка и краја је спектакуларна, али се од судбине и последица својих дела не може побећи. Дакле, не постоји шанса за наставак, а Гилиген је успео у нечему до сада незабележеном у модерној историји телевизије.

„Брејкинг бед” је ЈЕДИНА серија у последње две деценије која је успела у томе да са сваком следећом епизодом и сезоном диже ниво квалитета, тензије и бруталности. Нема мртвог хода, нема пада. Има само неподношљивог успона, који кулминира у последњих неколико епизода завршне пете сезоне. Сваки пут када помислите да је то то, и да боље, луђе или гадније не може, Гилиген ће вас сурово остављати у метиламенским испарењима и са својим ансамблом незадрживо грабити напред. То ће чинити попут господара лутака, држећи чврсто све конце многих паралених токова радње у својим рукама и правовременим померањем главних актера у неочекиваном правцу

Дакле, прича, иако рудиментарно проста у својој поставци, ефектна је и невероватна. Иако се сваки од пивоталних догађаја у серији дубоко урезује у памећење гледалаца, они ипак остају затечени неочекиваним временским интервалима и догађајима у којима ће ти пивотални догађаји стићи главне ликове не би ли све изнивелисали. Расплети и преокрети су шокантни, неподношљиво напети и на крају крајева, једини логични. Као њихова последица сваки од ликова у серији ће се бесповратно мењати, чиме долазимо до можда и кључног чиниоца вртоглавог успеха „Брејкинг беда”.

Савршене глумачке екипе.

„Брејкинг бед” је велика серија и зато што у њеном кастингу НЕ ПОСТОЈИ слаба тачка. Телевизијски и филмски етаблиран епизодиста, Brajan Krenston, засигурно је прва виолина као камелеонски Волт о чему сведоче и све могуће награде које је за шест година сместио на своје трофејне полице. Али, он није сам. Најмоћнија подршка му је и највеће Гилигеново глумачко откровење, потпуно непознати Aron Pol као неодољиво смушени пробисвет са маргине, Джеси Пинкмен. Међутим, ту се листа не зауставља. Ana Gan као Волтова супруга Скајлер такође пролази кроз невероватну трансформацију, постајући на том путу суровија и бестиднија него што то на почетку можете и да појмите. Din Noris као Хенк, Džonatan Benks као Мајк и Bob Odenkirk као непоновљиви Сол Гудмен позитивци су који напречац купују публику и везују је за себе, док ће плејада сјајних негативаца бити оно што даје посебну драж свему. „Бела браћа” и суманути Туко ипак неће моћи да досегну до застрашујуће хладнокрвног Đankarla Espozita и његовог Густава Фринга. Сви они, као и отклон главних ликова од оних епизодних биће у функцији кичме око које се сав овај сјајни материјал врти током свих шездесетак епизода.

Путу надоле.

„Брејкинг бед” је управо то. Посрнуће свих главних ликова. Посрнуће које је толико уверљиво утемељено својом поставком да се свако може идентификовати са разлозима који гурају Волта и екипу све даље и даље. Тај ефекат још више је појачан актуелном економском кризом. Гилиген је ту више него подмукао. Попут пчеле и меда, везује вас за те маргиналце и у суштини нормалне људе у ненормалном свету дроге и криминала, буди вам наду да се од свега могу извући и одјахати у залазак сунца, само да би вас сурово отрезнио завршницом и оставио вам горак укус у устима и чвор у стомаку. Иако је Гилигеново лоше неподношљиво привлачно и добро одрађено, на крају ипак не побеђује, јер то није ни заслужило.

А серија заслужује сву славу и фаму коју је за собом створила.

Оцена: 5.0/5.0

***

Бетонски пастир чува своју ограду, а велеград га зове на своје високе платформе.

***
Предложите портал иСербиа за избор топ 50 сајтова у 2013. на ovom linku .

***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст пошаљите на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 до 35 година Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti