Tweet

Спадам у категорију студената који су имали „луду срееећу“ да нађу посао. У категорију људи који немају проблем да кажу колика има је плата (25000), категорију добрих студената, провинцијалаца који желе да остану у Београду.

И тако ја радим. Примам плату, учим, помало пијем и имам добре и лоше стране. Или дане, не знам шта каже Чола. У јуну сам завршила са предиспитним обавезама на свим предметима и остало је још само да се положе испити. Дошло је време да се тражи посао. Осим што сам у старту била осакаћена јер нисам имала интернет, суочила сам се са поражавајућим сазнањем да девојке мојих година које су завршиле трогодишње средње и нису студирале имају дебело искуство у свим пословима за које сам се пријављивала – продавачица. И ја бих њима дала посао, а не себи. Шта ће послодавцу студент књижевности на таквој позицији? Реално.

Међутим, „налетела“ сам, пошто уопште нисам интензивно тражила посао, на газду који ме је не само примио, него и немам шта да му замерим након три месеца рада код њега. Имам и дивну колегиницу, ради већ шест година код њега. Дипломирани филолог. И тако мене људи питају како је на послу и ја кренем како сам задовољна, како је то супер док не нађем, ако нађем нешто у струци и СВИ без изузетка реагују „Ма, ћути само кад имаш нешто, како је да је...“ и ја наставим „па наравно, кажем да сам задовољна...“ да бих опет била прекинута „Само ти ради, знаш каква је лудница...“ блаблабла. Не, не знам каква је лудница, ајде ми објасни. И објасне ми, увек.

Дакле, осим што те људи не слушају кад им причаш о послу а претходно су те питали за исти, они ПОДРАЗУМЕВАЈУ да си незадовољан, и не само то, већ те саветују да се не жалиш ако си незадовољан. Ђути и ради. Ок, што да не, може и тако. Али, колегиница и ја мнооого волимо да причамо. И што је горе – да се смејемо. И тако ми причамо о неким филмовима и некој музици, смејемо се, онда дође газда и попије кафу с нама и помогне нам шта треба и онда... Ђутим, ћутим, важно је да радим.

И за крај, остаје само да се цитира Марчело Да бог да уз’о радиш па да...

п.с. имам редовну плату.



Они ће помоћи да ово искуство стигне до што више људи:

<�имг цласс="лфлоат" срц="хттп://ввв.исербиа.рс/имагес/пријатељи_водиц_за_презивљавање.ЈПГ" видтх="620" хеигхт="144" />

Овај текст је настао као део пројекта ВЗП – Водич за преживљавање. Пројекат има циљ да се чују приче и искуства свих нас како бисмо сутра били спремни да се сретнемо са различитим сутуцијама и да знамо да нисмо једини којима се то дешава! Уједно, стварамо и критичну масу која ће неминовно довести до промена.


Придружи се и ти! Пошаљи нам своју причу и можда баш ти освојиш Ваучер за преживљавање! Више информација OVDE


Odricanje od odgovornosti / disclaimer

Tweet
Коментари

ВЕСТИ