FOTO: BBC
Preveo: Milan V. Kovačević
Njegove slike su reprodukovane bezbroj puta u pop kulturi. Ali iza poznate slike leži misteriozna figura. Alister Suk, kritičar umetnosti za Dejli Telegraf (Daily Telegraph), ide u potragu za M. K. Ešerom.
To mora da je jedna od najpoznatijih slika u savremenoj umetnosti. Enterijer u zakrivljenom prostoru koji nikad ne bi mogao da postoji u stvarnosti, sa stepenicama koje nadrealno niču u svim pravcima, figure nalik lutkama koje šetaju gore-dole kao članovi religijskog reda, koji mirno obavljaju svakodnevne poslove.
Otkako je izvorni litografski crtež napravljen u leto 1953. godine, Relativnost – koja pripada seriji od pet slika istog autora u kojima takođe ima nemogućih građevina sa višestrukim tačkama prividnog preseka – reprodukovana je bezbroj puta na posterima, šoljama, majicama, stavkama za pisanje i čak navlakama za jorgane.
Međutim, budimo iskreni, koliko većina nas zaista zna o njenom stvaraocu, holandskom grafičaru M. K. Ešeru (1898-1972)? Istina je da je Ešer van svoje domovine u mnogome ostao zagonetka. Štaviše, uprkos popularnosti njegovih detaljnih optičkih varki, on i dalje trpi snobizam u svetu lepih umetnosti, gde se njegov rad obično karakteriše kao malo kvalitetniji oblik grafičkog dizajna.
U Velikoj Britaniji, na primer, izgleda da samo jedno Ešerovo delo možemo naći u javnim galerijama: drvorez Dan i noć, na kojem se vide dva jata ptica, crno i belo, koje lete iznad ravnog holandskog krajolika između dvaju reka. Ovo je bila Ešerova najpopularnija grafika. Tokom svog života napravio je više od 650 kopija iste, precizno obrađujući svaku uz pomoć male, koštane kašike za jaja.
Međutim, kako naglašava Patrik Eliot iz Škotske nacionalne galerije savremene umetnosti, čak je i slika Dan i noć u kolekciji Muzeja i umetničke galerije Univerziteta u Glazgovu „nabavljena od strane odeljenja za geografiju i kasnije prebačena u muzej“.
Dakle, ko je bio Ešer i da li zaslužuje ravnodušan ugled stvaraoca lepih umetnosti kojom ga je sudbina obdarila? To su neka od pitanja koje postavlja Neverovatan svet M. K. Ešera, nadolazeća izložba u Škotskoj nacionalnoj galeriji savremene umetnosti u Edinburgu, što je i prva velika slikarova retrospektiva u Ujedinjenom Kraljevstvu.
'Bedne uspomene'
Rođen u malom gradu Leuvardenu na severu Holandije, Moris Kornelis Ešer, u porodici zvan „Muk“, odrastao je u imućnoj porodici kao peti sin građevinara, koji je radio u Odeljenju za javne radove.
U srednjoj školi u gradu Arnemu, gde se njegova porodica preselila 1903. godine, nije bio sretan – i njegova nesretna sećanja na ovaj deo života imala su odlučujući uticaj na mnoge njegove kasnije slike, uključujući Relativnost. Zaista, decenijama nakon „pakla po imenu Arnem“, kako je Ešer kasnije opisao svoje školske dane, napravio je više dela sa verzijama neobičnog stepeništa te ustanove, uz koje se često peo kao dečak. Sličnost između stvarnih stepenica škole i Ešerovih imitacija na slikama je izvanredna.
Godine 1919. Ešer se upisao u Školu arhitekture i ukrasnih umetnosti u Harlemu. Otac mu se nadao da će postati arhitekta, ali pod uticajem svog učitelja grafike, Ešer je bio odlučan da postane umetnik. Kao odrasla osoba, upustio se u putovanje kombinovanja više zanimanja, kada je crtao i smišljao ideje za buduća dela, sa dugim periodima provedenim kod kuće, gde je vodio veoma uredan život. Njegove dve posete maorskoj palati Alhambri u Granadi su bile veoma značajne, jer su ga naučile kako da radi sa šablonima teselacije.
„Imao je strogu dnevnu rutinu u kojoj je mešao šetnju, rad i susrete s posetiocima“, kaže Miki Piler, kustos muzeja posvećenog Ešeru u Hagu. „Voleo je da posmatra prirodu, nebo i ptice. Voleo je klasičnu muziku, pogotovo Baha“.
'Umetnički pravac u jednoj osobi'
Uprkos svojoj disciplini, Ešer je tek krajem pedesetih došao do tačke u kojoj je mogao da živi samo od svoje umetnosti. Do tad je otkrio svoju glavnu temu, svetove sa izopačenom prespektivom, kao u poznatim radovima Belvedere (1958), Penjanje i silaženje (1960), Vodopad (1961), kao i Relativnost. Takođe je bio poznat po tehničkom kvalitetu svojih grafika.
FOTO: M.C. Escher
Ponekad se može steći utisak da je ovaj pedantan, trezven čovek bio pomalo uštogljen. Tokom 60-ih godina Ešerov rad je postao popularan među opštom publikom, jer su se hipici oduševljavali njegovim navodno „psihodeličnim“ svojstvima (postojalo je netačno verovanje da je biljka u centru slike Balkon kanabis). Međutim, kada je Mik Džeger pisao „Moricu“, tražeći dozvolu da se jedna od Ešerovih slika nađe na omotu ploče Rolingstonsa, on je odbio, obavestivši pevačevog asistenta: „Molim vas, recite gospodinu Džegeru da ja za njega nisam Moric“.
Godine 1965. Ešer je odbio poziv na saradnju Stenlija Kjubrika na „četvorodimenzionalnom filmu“ (možda 2001: Odiseja u svemiru). Ipak, to ne znači da je Ešer bio bez smisla za humor. „Volim da mislim o njemu kao tihoj osobi, ali ironičnoj“, kaže Piler. „Rodbina ga je smatrala duhovitim. Bio je otvorenog uma, zainteresovan za svet i veoma posvećen svojoj umetnosti“. Štaviše, odbijanje saradnje sa poznatim ljudima iz drugih polja nije umanjilo uticaj njegovih crteža na pop kulturu. Neke od njegovih slika jesu završile na omotima ploča uključujući i prvu ploču grupe Mot D Hupl (Mott The Hoople). Takođe su postale referentna tačka za ilustratore.
U skorije vreme, Ešerove vizije su nadahnule tvorce Simpsonovih i filmadžije uključujući Džima Hensona, čiji film Lavirint (1986), sa Dejvidom Bouvijem, odaje poštu Relativitetu, i Kristofera Nolana, koji je stvorio vrtoglavu, ešerovsku scenu sna u filmu Početak, u kojoj se ulice Pariza savijaju i izvitoperuju.
Dakle, kako da posmatramo Ešera? Kao snabdevača vizuelnih zagonetki, ili kao „pravog“ grafičara koji radi u okviru poštovane tradicije? Ponekad ga zovu „umetnički pravac u jednoj osobi“ i to se čini kao dobar opis, jer se nije vezivao za ostale tendencije u savremenoj umetnosti, uključujući nadrealizam, kome je, može se reći, bio najbliži. Takođe, malo je ljudi pratilo njegov stil. „Iako je stvorio nešto sasvim novo“, kaže Piler, „Ešer nije imao neposredan uticaj ni na jednog slikara“.
U isto vreme, Ešer je mogao da stvori moćne slike sa skoro univerzalnim estetskim prihvatanjem – čemu mnogi slikari teže. „U vreme kada je apstraktna umetnost vladala galerijama“, Piler kaže, „Ešer nas je sve prevario istražujući apstraktne ideje poput večnosti, beskonačnosti i nemogućeg, u naizgled realističnim grafikama, koje su izvrsno napravljene. Kako je opšta publika izgubila dodir sa svetom umetnosti, Ešerove slike su delovale jednostavne i razumljive“.
IZVOR: BBC
Milan V. Kovačević je master politikolog-komunikolog u potrazi za razumevanjem sveta oko sebe
***
Pročitajte i:
Upoznajte muzeje i umetnička dela uz Google Art
Ideja ekoloških grafita direktno u Berlin!
Na aukciji rukopis poslednje pesme Dž. Morisona
***
Ovaj tekst nastao je našom željom da mladi koji žele da se oprobaju u prevođenju tekstova to iskustvo steknu i unaprede kod nas. Ukoliko želiš da budeš prevodilac u našem mladom timu CV uz jedan prevedeni tekst, sa izvornim, pošalji na [email protected] sa naznakom Prijava/Prevodilac. Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih članova vršimo do svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
